Colt Paterson: први каубојски револвер

Назив „колт“ је постао синоним за све револвере на Дивљем Западу, захваљујући америчком проналазачу из Конектикета Семјуелу Колту (1814-1862), који је први покренуо серијску производњу пиштоља са обратним системима и цилиндрима (1836).

Ипак, сам Колт није тврдио да је изумитељ револвера. Неколико година раније (1827), француски конструктор оружја Казимир Лефоше је патентирао сличан систем.

Међутим, у норвешком музеју Мајхауген, чува се прави правцати револвер за кога се тврди да је припадао данском генералу Георгу фон Рајхвајну из Тридесетогодишњег рата (1618-1648), два столећа пре изума Семјуела Колта и Казимира Лефошеа. Револвери су били познати још у 17. веку, али нису били безбедни за своје власнике услед опасности ланчаног паљења комора у цилиндру, што је било погубније по стрелца него по његову мету. Због тога револвери нису били чести до Прве индустријске револуције.

Први Колтов модел из 1836. године је назван Colt Paterson, по граду у држави Њу Џерси у коме се налазио фабрички погон у кoме је израђиван (Patent Arms Company). До банкротства предузећа (1842) произведено је 2850 разних варијанти овог револвера. Најзаступљенији модел je био Colt Holster Model Paterson No5 (нешто више од 1/3 укупно произведених пиштоља). Због касније употребе у јединицама Тексашких ренџера, овај модел је популарно назван Texas Раterson. Био је то први револвер на Дивљем Западу.

Имао је карактеристичну осмоугаону цев, дршку звонастог облика и ороз који је искакао из лежишта када би се ударач (чекић) повукао палцем. Ороз је постајао функционалан са напетим ударачем и није имао карактеристични штитник (што значи да чувени трик из вестерн-филмова са окретањем револвера око кажипрста није био могућ). Цилиндар је имао 5 комора које су се пуниле барутом из дозера и оловним куглицама. Калибар је био 36. Дужина револвера је била 35 сантиметара, тежина 1200 грама, а домет 59 метара.

Први модели нису имали интегрисану полугу за набијање оловне кулгице у цилиндар. Полуга је била посебна, али у моделима који су стигли до Тексашких ренџера, полуга је била уграђена у револвер. То је знатно олакшавало пуњење цилиндра, што је значило да се револвер није морао потпуно растављати због пуњења. Пуњење у борби је било додатно поједностављено уколико би се носили напуњени резервни цилиндри.
Предузеће Patent Arms Company је било акционарско друштво, а Колт је своју зараду убирао на име ауторске накнаде за патент од сваког продатог примерка. Даља судбина ове компаније је показала да велики произвођачи оружја могу опстати на тржишту само уколико раде за федералну владу САД. У то време, чудовишна симбиоза оружарских магната и вашингтонске администрације још увек није била остварена, али назнаке су постојале.

Колт је свој револвер представио тадашњем америчком председнику генералу Ендрују Џексону, задртој војничини кога су називали „Стара Ораховина“ (енгл. Old Hickory). Председник и његов заменик Мартин ван Бјурен су били задовољни демонстрацијом новог оружја и оно је убрзо купљено. У то време водио се рат са индијанским племеном Семиноли са Флориде. Мочварна и непроходна Флорида, купљена је од Шпаније 1819. године, али Сједињене Државе ту нису могле организовати своју власт због присуства домородачких Семинола. Ову индијанску заједницу су сврставали у групу „Пет цивилизованих племена“ са америчког Југа. У питању су били Индијанци који су у потпуности усвојили европски културни и цивилизацијски модел: прихватили су хришћанство (протестантизам или католичанство), енглеска, француска или шпанска имена, развили су своју писменост и књижевност, имали су плантаже, афричке робове итд.

Законом из 1830. године 4 племена са Југа (Чироки, Чикасо, Чокто и Маскоги) су присилно пресељени у удаљену Оклахому. Међутим, Семиноли, заштићени старим шпанским утврђењима, џунглама и мочварама су одлучили да пруже отпор. Устанак који је предводио поглавица Осцеола је на крају угушен и Семиноли су „Стазом Суза“ кренули путем Оклахоме (1842). Флорида је убрзо, 1845. године проглашена једном од чланица уније САД.

Овај дуготрајни и мучни рат који се завршио етничким чишћењем доносио је профит Patent Arms Company. Међутим, по завршетку рата, Конгрес је обуставио даљу набавку оружја. Опозиција није била одушевљена насилном политиком према Индијанцима коју је спроводила Џексонова администрација, па је зауставила набавку Колтових подводних мина за морнарицу. Отерена са државног казана, компанија је банкротирала.
Колтови повериоци су присвојили непродате комаде оружја. Једна испорука од 180 комада унапређених Colt Patersona, је дошла до Тексаса, који је у то време био независна држава.

Република Тексас је настала отцепљењем од Мексика 1836. године. Англосаксонски и други европски насељеници (емпресариоси) нису желели да живе у оквирима Мексичке државе (настале 1821). Након победе над генералом Лопезом Санта-Аном код Сан Хасинта (1836) и уговорима из Веласка, Тексас је постао независна држава. Овај првобитни Тексас, био је много мањи од данашњег. Обухватао је узани простор око Мексичког залива и неке територије у његовом залеђу, без пространих прерија на северу и полупустиња на западу. Заузети унутрашњим проблемима, Мексиканци нису били опасност за Тексашане.

Међутим, Тексас се суочио са моћним индијанским племеном Команчи, које је у периоду од око 1750. до 1850. године доминирало просторима данашњег западног Тексаса и Њу Мексика. Команчи су били Индијанци који су најбоље овладали дресуром коња и руковањем лука и стреле. У томе се могу поредити са евроазијским Хунима и Аварима. Команчи-ратник је био у стању да са коња у галопу одапиње стреле које су летеле једна за другом у ваздуху. У односу на овај рафал, белац наоружан кремењачом или кубуром је био инфериоран.

Команчи су били племе које је заустављало даљу шпанску експанзију на север пре отцепљења Мексика. Тексас, који је у време стицања независности имао око 30 000 становника, је трпео велике штете од ратова са Индијанцима. Поглавица Команча Грбави Бизон је 1840. године преузео велики поход против приморских тексашких градова. Команчерија је изгледала непобедиво. Зато је тексашки председник Сем Хјустон решио да ојача јединицу ренџера, једину оружану формацију коју је поседовала његова држава.

Colt Paterson je своје ватрено крштење имао у бици у Бандера Пасу (1841), која представља преломну тачку тексашко-индијанских ратова. Тексашки ренџери, њих педесетак, били су наоружани колтовима, које Индијанци до тада нису видели. Ренџерима је командовао капетан Џек Кофи Хејс, који је био најзаслужнији за набавку Колтових револвера. Педесетак Хејсових ренџера су препречили пут одреду од око 200 Команча у Бандера Пасу. Окршај је трајао од јутра до мрака. У овој борби, страдало је 5 реџера и око 150 Индијанаца, који су се после катастрофалних губитака повукли.

Због употребе револвера, битка у Бандера Пасу је први окршај из америчке историје који наликује на пуцачке сцене из вестерн филмова. Џунгле Флориде у којима су коришћени колтови против Семинола нису сценографија Дивљег Запада, а Флорида није ни запад САД, већ исток. Ренџери, заштитни одреди Тексашке Републике су прославили Колтове револвере и омогућили њиховом проналазачу да се опет врати у посао са оружјем.

Један од тексашких ренџера, Семјуел Вокер успоставио је сарадњу са Колтом и дао му неколико практичних савета везаних за револвер. Из ове сарадње настао је нови модел револвера (Colt Walker 1847). Колт ће касније осмислити савршеније моделе: Colt Dragoon 1848 и Colt Navy 1851. Најчувенији колт, Single Action Army (1873), популарно назван Peacemaker (Миротворац) Семјуел Колт никада није држао у рукама, јер је умро 1862. године.

Томас Џеферсон, амерички председник који је купио Луизијану од Француске (1803) и послао експедицију Луиса и Кларка да истражи просторе Дивљег Запада, сматрао је да ће САД овладати просторима између Мисисипија и Тихог океана тек за двеста година. Примена достигнућа као што су парна локомотива, пароброд и револвер омогућили су Сједињеним Државама да пре краја ХIХ столећа загосподаре Дивљим Западом. Технички инфериорнија индијанска племена, која су била на нивоу неолитских заједница, нису могла да зауставе продор белаца у најзабаченије крајеве Новог Света.

Душан Јевтић / Васељенска

Бонус видео: