Судски вештак био сведок дивљања Вулинове пратње: Полиција све заташкава

На месту саобраћајне несреће, која се у недељу догодила на Златиборском путу, у којој је учествовао „ауди“ из пратње МУП-а, затекао се и Бајинобаштанин Милан Спасојевић, овлашћени судски вештак за саобраћај.

Он за новине „Нова“ тврди да, према ономе што је видео, нема никакву дилему да је до судара дошло у коловозној траци којом се кретао „фијат“ и да је удес изазвао возач „аудија“, чије понашање описује као пример бахатости.

Полицијско саопштење, према његовом мишљењу, јесте срамотно и нема никаве везе са догађајем, сем да се јавности скрене пажња са кривичног дела. Ћутање тужиоца објашњава утицајем виших инстанци.

У недељу је Спасојевић са породицом кренуо ка Златибору и на улазу у насеље Бела Земља прво се сусрео са возилом под блинкерима, које је, како каже, поред њега протутњало „као невреме“. После неколико стотина метара нашао се на месту удеса.

„Док сам ја на делу пута где се трака за спора возила спаја са средишњом траком у којој се налазим, из смера Златибора у сусрет ми долази возило под пратњом, које има црвено-плаве блинкере и које је добрим делом на својој левој страни, односно на мојој. Кретало се невероватно великом брзином, а ја сам имао довољно места да се померим да оно прође. Брзина кретања тог возила сигурно није била испод 130 километара на час, могла је бити само већа, у задњем тренутку сам уочио блинкер који ради. У том моменту сапутницима кажем: „Невероватна бахатост, оваква брзина на оваквом месту је апсолутно сулуда““, прича за „Нову“ Милан Спасојевић, саобраћајни инжењер, овлашћени судски вештак за саобраћај.

После првог шока и изговорене реченице, Спасојевић са своје леве стране уочава други црни „ауди“ на коме не раде блинкери, а који се налази на косини изнад проширења за аутобуско стајалиште.

“По положају возила види се да је излетело са коловоза. Прво ми је прошло кроз главу да је, возећи несразмерном брзином, исклизао на ризли која се задржала са десне стране, јер је за његов смер кретања то блага лева кривина. Ништа друго у том моменту не видим, испред мене се успорено креће џип који скреће на леву страну коловоза. Тада, испред себе, на удаљености од око 50 метара видим возило на својој коловозној траци које је окренуто ка Ужицу, схватам да нешто није у реду. Са леве стране тада уочавам корпулентног мушкарца, у фармеркама и тамној дуксерици, који је истрчао из „аудија“ и театрално маше рукама”, описује Спасојевић.

“Тај мушкарац, обраћајући се нама, другим учесницима у саобраћају виче: „Бежите, не дирајте, бежите…“ Прво сам помислио да постоји нека опасност од пожара или експлозије, али када видим да је возило које стоји на мојој десној страни коловоза оштећено, схватам да је дошло до контакта између њега и „аудија“ и то левим бочним странама. Пошто ми је то струка, јасно ми је да је „фијат“, којим је управљао тај несрећни дечак, од ударца заротиран за скоро 180 степени и враћен уназад од силине удара”, наводи Спасојевић.

На изјаву тужиоца који је вршио увиђај, тврдећи да су се на обе коловозне траке налазили остаци од возила и да је до удеса дошло око средишње линије, не изјашњавајући се са које њене стране, Спасојевић тврди да то није тачно.

“Ја и два возила испред мене смо несметано прошли левом коловозном траком и тврдим да на њој није било ниједног дела од аутомобила што би указало да се у тој траци нешто догађало. Према распореду одбачених предмета возила, који су се налазили више од метра од разделне линије, све што се дешавало, дешавало се у десној саобраћајној траци из смера Ужица, односно левој из смера Златибора. Возило „фијат“ се измештало што више десно, можда је десним точковима и силазило са коловоза. Коловоз је ту подељен неиспрекиданом линијом, значи забрањен је прелазак свима. Селективно право може да постоји за возило под пратњом, али само под условом да не угрожава ниједног другог учесника у саобраћају. Не знам тачно којом се брзином кретао „ауди“, али чињеница је да се зауставило најмање 100 метара од места на коме је дошло до контакта, могуће је да је и била брзина која се помиње од 160 километара на час, али сигуран сам да није била мања од 130. Оно што одговорно тврдим и могу да посведочим пред сваким судом као сведок, јесте да је контакт био у десној траци из правца Ужица којим се кретао несрећни младић”, истиче Спасојевић.

Он додаје да се, имајући у виду да се „ауди“ са којим се прво сусрео кретао сигурно брзином већом од 130 километара на час, ни други сигурно није ишао спорије. Још мисли да је први „ауди“, када је возач из видокруга изгубио друго возило, вероватно и успорио. По сваком критеријуму, у односу на услове саобраћаја, то је била екстремна брзина.

Као овлашћеног судског вештака за саобраћај и бившег начелника Полицијске управе Бајина Башта, Спасојевића смо питали шта возачима возила под пратњом даје за право бахате и екстремно брзе вожње?

“То што су та возила изузета из формалног законског ограничења брзине или забране претицања, не значи да су изузета из опште законске одредбе да не угрожавају безбедност себе или других, све норме безбедности важе и за њих. Изузети су да би могли да поступе тако да се штићена личност не доведе у неку високоризичну ситуацију, али не да би се понашали бахато и неодговорно. Нема ниједно рационално објашњење зашто би се неко на двосмерном путу кретао брзином већом од 130 километара на час, да би то било оправдање заштите штићене личност”, одговара Спасојевић.

Ако је тако, питамо саговорника, због чега смо свакодневно сведоци екстремно брзе и бахате вожње возила под пратњом у Србији?

“Тако висок ниво неодговорности, бахатости и безобразлука, вероватно произлази из чињенице да, колико је мени познато, никада нико у држави Србији из тих структура, није одговарао за било какву врсту кршења прописа, па макар они били и саобраћајни. Закон им то никако не дозвољава, што они знају, али знају и за чињеницу да за њих нема ризика кажњивости, ни по каквом основу. Сами процењују шта је за њих конфорно”, објашњава Спасојевић.

Нова.рс

Бонус видео: