Специјалци НАТО-а на Косову и Метохији

Текст је у потпуности преузет из књиге ТРЕЋА АРМИЈА – седамдесет осам дана у загрљају “Милосрдног анђела” генерала Небојше Павковића којем се овом приликом захваљујемо на дозволи да објавимо фрагменте из његовог ратног дневника.

2. март 1999. године

У рејону села Пустеник и Гајре почела је противтерористичка акција јединица Полиције испровоцирана непрекидним нападима и гомилањем ШТС у општини Качаник. Акција је почела у јутарњим часовима ватреном подршком јединица Полиције, уз садејство специјалних јединица Војске, Батаљона војне полиције 72. специјалне бригаде и Чете војне полиције 52. батаљона војне полиције Приштинског корпуса, које су биле на положајима у непосредној близини.

Док су јединице Полиције изводиле класичну акцију претреса терена, припадници Противтерористичког батаљона војне полиције 72. специјалне бригаде „Соколови“ кренула је да запоседне репетитор на објекту Бело брдо (к. 1.082), 500 метара источно од села Глобочица, и око 800 метара од државне границе са Македонијом.

Према извештају команданта батаљона, мајора Марковића „Маркана“, пре почетка акције хеликоптер НАТО-а надлетао је простор изнад репетитора, који није био у функцији. Хеликоптер НАТО-а ушао је на територију СР Југославије за око два километра, летео око 10 минута изнад репетитора, а затим се у ниском лету вратио на територију Македоније.

То је био разлог што су специјалци кренули да поседну рејон око репетитора. Наишли су на групу од 30 терориста, у добро уређеним положајима са којих су контролисали државну границу, комуникацију ка граничном прелазу „Глобочица“ и простор према селима Котлина и Иваја.

„Соколови“ су се приближили на свега 50 до 80 метара од положаја и уочили ровове, заклоне и бункере. У рововима је било неколико војника у белим маскирним униформама, са најсавременијим наоружањем и опремом. Изненадном ватром са блиског одстојања постижу изненађење. Са тог одстојања, капетан Талијан Мирослав и остали специјалци препознају маскирну униформу НАТО јединица, са карактеристичном шаром од ”борових гранчица” и по наоружању закључују да се ради о специјалцима НАТО-а.

У размени блиске ватре, од снајперског метка, директно у шлем, гине Мирјачић Горан, водник прве класе. Док траје борба из правца граничног прелаза и села Глобочица до самог репетитора долазе џипови ОЕБС-а. Због тога „Соколови“ прекидају са дејством. То користе специјалци НАТО-а и пред очима наших војника укрцавају се у возила Мисије ОЕБС-а, која великом брзином одлазе према Качанику, оставивши своје савезнике, терористе ОВК, да се сами боре.

Препуштена сама себи, већ разбијена група ОВК се дели у две мање групе, које се извлаче, из борбе. Једна преко објекта Рунец (тт.932) ка комуникацији Ђенерал Јанковић–Качаник, а друга преко Љок-Махале ка селима Иваја и Качанику. У сукобу је убијено шест терориста а два су заробљена и предата надлежним органима МУП-а.
Тако се завршио први и једини „сусрет“ наших и НАТО специјалаца.

Командант „Соколова“, мајор Миодраг Марковић Маркан, проценио је да су се специјалци пресвукли у цивилна одела и са возилима Мисије ОЕБС-а прешли државну границу и, под заштитом припадника ОЕБС-а, отишли у Македонију.

После заузимања репетитора, „Соколови“ су пронашли опрему коју је хеликоптер НАТО донео ради оспособљавања репетитора за рад.
Борбе су вођене и око села Режанце, на самој државној граници. Припадници Полиције су у садејству са Четом војне полиције 52. батаљона Војне полиције разбили терористе и успоставили контролу над државном границом.

Одмах сам известио ГШ ВЈ, а одељење безбедности Треће армије известило је Управу безбедности и генерал-пуковника Димитријевића.

Због појава специјалаца НАТО-а на Косову и Метохији, у Команди Приштинског корпуса, са најодговорнијим старешинама Треће армије и Приштинског корпуса извршена је анализа. Закључено је да је требало да специјалци НАТО-а оспособе репетитор за одржавање везе у циљу навођења својих јединица и авиона у случају агресије, а ШТС да преузму његово обезбеђење.

Представници Мисије ОЕБС-а нису реаговали у вези овог инцидената. Огласио се само осведочени србомрзац, генерал-мајор Древенкијевич, оптуживши ВЈ за инцидент: „Као одговор на појачану активност ВЈ, у пограничном региону крај Качаника, борци ОВК-а ушли су у овај регион. То је неизбежно довело до сукоба са снагама безбедности, а на крају и до планиране и темељите војне операције да се ОВК уклони из региона. Током припрема за операцију бригадни командант ОВК из овог краја, није дозволио УНХЦР-у да евакуише расељена лица.

То се протумачило као циничан покушај коришћења албанских цивила као живог штита”.

Изјава, сама по себи, потврђује однос ОЕБС-а и ОВК. У својој изјави тај генерал терористе ОВК назива „борцима“ и не спомиње да су убачени из Македоније, да су запосели важне објекте на државној граници и поубијали припаднике МУП-а.

Генерал Древенкијевич је прећутао да каже да су у акцији код Качаника учествовали специјалци НАТО-а и да их је ОЕБС, можда управо он, извукао из борбе и спасио у последњем тренутку. Био сам убеђен да управо он одржава контакте са командантима ОВК. Истину коју није могао да прећути, вероватно због представника УНХЦР-а, „да је ОВК користио цивиле као живи штит“.

У току дана састали су се шеф канцеларије Савезне владе за сарадњу са Мисијом ОЕБС-а, генерал-потпуковник Лончар, и генерал-мајор Древенкијевич у вези са проблемима на Граничном прелазу „Ђенерал Јанковић“. На том састанку Древенкијевич није коментарисао догађаје код Качаника.

На територији, око 17.00 часова, код села Брњача код Ораховца пронађено је тело непознатог мушкарца са разбијеном главом.

https://www.vojnaknjizara.com/

BONUS VIDEO: