Свети Оци о Посту

Све ове муке и недаће што су снашле народ Србски, потичу пре свега од тога што народ одбаци пост или како каже у песми Св.Николај Србски:

“Одбацише људи пост, преко пакла паде мост,

Што је к Небу водио, када је народ постио“

О хришћанском посту су многи говорили, али ипак истичемо оне који су и говорили иживели онако како су учили. Свети Оци Цркве Христове знали су шта је пост ипоучавали су мирјане у Цркви о посту.

Св. Јован Златоусти (о промени када започне пост): „Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, транжирање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучершње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина.“ „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“

Св. Василије Велики: “Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.“

Св. Фотије Цариградски: “Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама.“

Св. Јован Лествичник: “Помоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде. Дуго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста – када се посници поносе својим постом. Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина. Када стомак гладује, срце постаје смирено. А када се стомаку угађа, мисао постаје охола. Знај да демон често седи уз желудац и не да човеку да осети ситост, макар и читав Мисир (Египат) појео и реку Нил попио. Пост сујетног човека остаје без награде и његова молитва без плода, јер и једно и друго чини ради похвале људске.“

Св. Јефрем Сирин: “Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом. Чувај се од онога што је супротно врлини. Јер, ако постиш али се и безумно смејеш, биће лако да се саплетеш. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује. Онај ко угађа стомаку се труди и пашти око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе – мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост. Молитва и пост су прекрасни. Њих укрепљује милостиња, будући да је речено: Милости хоћу, а не жртве (Ос 6,6).“

Св. Нил Синајски: “Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе – купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља.“

Св. Јован Касијан: “Ми не треба да верујемо да је нама, за постизање савршенства срца и чистоте тела, довољан само пост који се састоји у уздржању од видљивих јела. Не, њему треба придодати још и пост душе. Јер, и она има своја штетна јела… Свака похота и блуђење непостојаног срца јесте нека паша душе на својеврсном пасишту које је храни штетним јелима, и која је чине непричесном небесног хлеба и тврде хране. Уздржавајући се од свега тога у нашем светом пошћењу, сразмерно својим силама, учинићемо сврсисходним и доброплодним и држање телесног поста. Јер, напрезање тела које је сједињено са скрушеношћу духа представља најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и лепо украшеним скривницама срца изградити обиталиште достојно Његове светости. Међутим, ако ми, постећи телесно, будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих душевних страсти, изнуравање тела нам веће донети никакве користи.“

Св. Марко Подвижник: “Пост доноси корист онима који му разумно приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега (тј. таштине). Хлеб који једемо након окончања поста који смо себи наложили треба да разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући свакодневно по мало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може угодити Богу.“

Св. Антоније Велики: “Изабери труд и он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод.“

Св. Симеон Солунски: „Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањем телу“.

Св.Теодор Студит: “Пост је обновљење душе. Апостол каже: уколико тело изнеможе и ослаби подвиг поста, утолико се душа обнавља из дана у дан, изграђујући се у прекрасну и блиставу красоту, коју нам је дао Бог у почетку. Када се душа покајањем и постом очисти и украси, тада је и Бог заволи и почиње да живи у њој. Зато је Господ рекао: „Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (Јн. 14,23). Уколико је тако велико достојанство и благодат поста, да нас чини местом на коме обитава Бог, утолико смо дужни пазити на њега са великом радошћу и весељем, а не тужни због слабе хране, сећајући се да је и Господ нас Исус Христос благоизволео у пустињи да са пет хлебова нахрани пет хиљада људи хлебом и водом.“

Св. Исак Сирин: “Пост је темељ свих врлина. Пост са расуђивањем је ризница сваког добра. А ко се не труди у посту, тај доводи у питање све што је добро; зато што је пост био заповест, дата у почетку нашој природи за опрезност приликом узимања хране и нарушавањем поста пао је почетак нашег рајског битисања. Али, оно у чему се састојало човеково прво унижење, у томе су подвижници почели да успевају у страху Божјем. Од овога је почео и Спаситељ. Исто и сви, који су пошли за Спаситељем, на овом темељу утврђују почетак свога подвига: зато што је пост оруђе дато Богом. Пре поста, род људски није знао за победе и ђаво никада није трпео поразе од наше природе, али од овог оружја (поста) изнемогао је у самом почетку.“

Св. Николај Србски: “Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста.“

Св. Јустин Ћелиски: “Постећи постом – постом душе и тела – душа пости од свакога греха, уздржава се од свакога греха, од гњева, од пакости, од зависти, од злобе, од оговарања, од осуђивања, од похоте, од среброљубља. Ослобађа се од свакога греха. А пост тела је уздржавање од хране. Пости тело да не брекћу страсти у њему, него да се смирава постом. Ето, тако нас Света наша Црква припрема за Свето Причешће.“

Блаженопочивши Патријарх Србски Павле: “Треба још и ово имати у виду да пост није људска, него божанска установа за коју је Бог, преко пророка Мојсија, рекао да је „Уредба вечна“. Њу је и Христос освештао постећи 40 дана, и наредио својим верним да посте. Постили су и Свети апостоли, верни тада, као и доцније за цело време ових 2000 година.Зато не слушати оне који ће ових дана да вас позивају на своје приредбе и скупове не у православимм црквама, да вам доказују да су Свето причешће и пост људске наредбе и измишљотине, непотребне за спасење. Бдите, дакле, и чувајте душе своје, како од проповедника криве вере, тако и од живота који није по правој вери.“

Борба за истину

Бонус видео