Најчешћа плата у Србији је 20.000 мања од просечне плате у коју се Вучић куне

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата у 2021. износила је 74.629 динара, док је са друге стране медијална, тј најчешћа зарада била 53.349 динара.

То су подаци који показују да је 50 одсто запослених остварило зараду до износа од 53.000, чиме се потпуности урушава теза власти према којој већина грађана у Србији има просек плате од преко 70.000 динара.

О томе се често хвали и ресорни министар Синиша Мали, али и председник и премијерка, чиме покушавају да убеде део бирачког тела да је ситуација стабилна и никад боља у модерној историји.

Са друге стране, председник СДС Борис Тадић поново је вратио у јавност тезу да власт мора да узме у обзир да су реални подаци гори него што се представљају, будући да медијална зарада износи 20.000 динара мање него просечна.

Економиста Михаило Гајић каже за новине „Нова“ да обе методологије имају предности и мане, али да најчешћа, односно медијална зарада показује како изгледа целокупни распоред зарада.

“У економији се то посматра као ниво мора – како расте плима, расте и ниво мора, односно како расту зараде, оне расту свима. То заправо није тачно, јер зараде не расту свима истовремено. У оним секторима који фали радна снага, где се радна снага увози, плата ће расту брже. То су областима ИТ, грађевине и других дефицитарних области. Медијална зарада нам због тога говори шта се дешава са целокупним распоредом зарада, чиме се покрива већи део становништва”, наглашава Гајић.

На питање која методологија је кориснија за анализу реалних примања грађана, Гајић истиче да медијална зарада показује какав је утицај на примања највећег броја запослених.

“Велики број људи је запослен на црно, негде око 400.000 људи и они не улазе у ову статистику. То су мане статистике, чиме је у потпуности квари. Са друге стране имамо паушалце који се опорезују, а то немамо у свету. Најчешћа зарада показује какав је утицај на највећи број запослених”, прича Гајић и додаје:

“Ствари су најпре политичке природе, будући да свака власт покушава да прикажа актуелну ситуацију као најбољу могућу што је резултат њихових залагања. Са друге стране, опозиција увек показује резултате нешто лошијим што такође тумачи као деловање владајућих структура. Ако посматрамо то на примеру чаше – власт је види као полупуну, а опозиција као полупразну”, каже Гајић за „Нову“.

Главни и одговорни уредник НИН-а Милан Ћулибрк каже за новине “Нова” да медијална зарада показује реалнију слику ствари у земљи, али да власт форсира просечну плату и то у еврима.

“Што је већи степен неједнакости, то је просечна зарада мања важна. У статистици је много реалнија вредност та медијална зарада, јер њу прима више од 50 одсто запослених у земљи. Власт форсира ту просечну зараду и то углавном у еврима јер смо ми евро девалвирали, а све је драматично поскупело”, прича Ћулибрк и додаје да је “статистика чудо”.

Он наглашава да се подаци у статистици више користе за праћење трендова, те власт форсира изражавање у еврима што по његовим речима “не значи ништа”.

“Пензије су у јануару повећане за 5,5 одсто, а власт прича да оне никада нису биле веће. Са друге стране, она прећуткују да је у међувремену све поскупело за 8 или 9 одсто. Са друге стране, опозиција треба да скреће пажњу на то какве су реалне зараде у земљи, док власт форсира просечну плату у последњих 10 година. Још једном понављам, форсира се изражавање у еврима. То што расте у еврима не значи ништа, јер цене расту”, закључује главни и одговорни уредник НИН-а.

Нова.рс

Бонус видео: