Вијести: Премијер Здравко Кривокапић би да обесмисли санкције Русији

Премијер Здравко Кривокапић не одустаје од намере да надлежност свог кабинета у вези санкција Русији пребаци на Министарство вањских послова, па је такав предлог поново припремљен да се о њему Влада изјасни највјероватније на електронској сједници, сазнају Вијести из више извора блиских извршној власти.

Влада би, сходно Закону о рестриктивним мјерама, требало прво да донесе одлуку којом прихвата одлуке Европске уније о рестриктивним мјерама према Русији.

Умјесто тога, премијер инсистира да његов кабинет усвоји Информацију о кризи у Украјини, на основу које се Министарство вањских послова, како се наводи у предлогу документа, задужује да у складу са осталим државним ресорима спроводи одлуке о санкцијама.

Такође, истим документом, предлаже се да Влада формира Координационо тијело поводом кризе у Украјини које би пратило и координирало спровођење тих мјера.

Томе се, како сазнају Вијести, противе троје чланова Владе, који су и на претходној сједници указивали на незаконитост такве одлуке. Министри унутрашњих послова Сергеј Секуловић и вањских послова Ђорђе Радуловић, као и вицепремијер Дритан Абазовић указали су премијеру на електронској сједници прије два дана, када се расправљало о овој теми, да је таква намјера незаконита.

Они су на припремној сједници, како су рекли извори Вијести, предлагали изјашњење о предлогу владине Комисије за политички систем, која је предложила да извршна власт потврди одлуком да прихвата ставове ЕУ о санкцијама Русији – што је обавеза државе која је у процесу приступања Унији.

Подсјетили су да је то редосљед ствари по Закону о рестриктивним мјерама, те да након одлуке Владе и њеним објављивањем у “Слижбеном листу” остали државни органи спроводе налоге о санкцијама физичким и правним лицима из Русије.

Ђорђе Радуловић, чији је ресор предлагач одлуке која је добила сагласнот владине Комисије, је према незваничним сазнањима, указао да предложени закључци нису у складу са законом, те да је циљ да се у форми информације усвоји нешто што није према Закону о међународним рестриктивним мерама. Он је, наводно, нагласио да се зато документ мора усвојити у форми одлуке, а не информације, како би била у складу са поменутим законом.

Министар је поново апострофирао да МВП не може да спроводи рестриктивне мјере које нису у њиховој надлежности, тражећи да се усвоји предлог његовог ресора о спровођењу одлука Савјета ЕУ, који је раније подржала Владина Комисија за политички систем.

Абазовић је, како сазнају Вијести, поновио аргументе да би “законски спорна одлука” значила наставак урушавања међународног угледа државе.

Према незваничним сазнањима, на припремној седници, опречне ставове изазвао је и предлог закључка који се тиче образовања координационог тела за праћење увођења и примене међународних мјера поводом кризе у Украјини.

Министар Сергеј Секуловић је, како је пренио саговорник, спорио законитост формирања таквог тела, наводећи да координационо тело може само да буде нека врста логистике да систем боље функционише, али да нема правну снагу да спроводи рестриктивне мере.

Сходно предложеној информацији, задаци тог координационог тијела су да прати увођење међународних рестриктивних мера Савјета ЕУ и других међународних организација чији је Црна Гора члан или чијим се изјавама придружује у складу са вањско-политичким приоритетима поводом ратних дешавања у Украјини.

Влада је на сједници 17. марта разматрала предлог закључака којима је требало да се подрже санкције Русији, али је она прекинута након свађе премијера Здравка Кривокапића и министра вањских послова Ђорђа Радуловића.

Ријеч је о “Предлогу одлуке о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлуком Савјета Европске уније 2022/266/ЗВБП од 23. фебруара 2022. године, као одговор на признавање подручја украјинских регија Доњецка и Лугањска које нијесу под контролом Владе Украјине и на наредбу руским снагама да ступе на та подручја”.

Затим о Предлогу одлуке о измјенама и допуни Одлуке о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније, у којима се прецизирају конкретни ставови почев од 2014. године до данас. Оне се тичу, како се наводи, “ђеловања која подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине”. На дневном реду је био и Предлог одлуке о измјенама и допунама Одлуке о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније – “ с обзиром на ђеловања Русије којима се дестабилизује ситуација у Украјини”.

Црна Гора се декларативно придружила свим рестриктивним мјерама, међу којима је осам пакета индивидуалних и економских санкција које је ЕУ усвојила против Русије, а одлука о томе објављена је на сајту Владе 1. марта као став МВП.

Радуловић предложен за предсједника координационог тијела

Премијер Здравко Кривокапић у информацији предлаже да на челу координационог тијела буде министар Ђорђе Радуловић, а чланови Сергеј Секуловић, министар економског развоја Јаков Милатовић, министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић, државни секретар у Министарству правде, људских и мањинских права Андреј Миловић, главна преговарачица са ЕУ Зорка Кордић, савјетник премијера за безбједност Војо Лаковић, док је савјетница у кабинету премијера Тијана Иванчевић, предложена за секретарку координационог тијела.

Влада треба да преусмјери МУП-у два милиона еура за смјештај избјеглица из Украјине

Влада би у четвртак требало да одобри да се из буџетске резерве на МУП преусмјери око два милиона еура, како би тај ресор обезбиједио привремену заштиту за избјеглице из Украјине. Владина Комисија за економски систем јуче је, према информацијама Вијести, одобрила преусмјеравање новца али одлуку треба да потврди Влада. На челу те Комисије је министар финансија Милојко Спајић.

Влада је на сједници 10. марта, на предлог МУП-а, усвојила “Информацију у вези статуса лица из Украјине у Црној Гори са предлогом одлуке о одобравању привремене заштите лицима из Украјине”. У њему се, између осталог наводи, да су 1. марта дозволу за стални боравак имала 232 држављанина Украјине, за привремени – 797, а за продужени привремени боравак 1.119 држављана.

У документу се наводи и да ће бити продужен привремени боравак лицима из Украјине у складу са хуманитарним принципима, да је у држави од 1. јануара до 1. марта ове године 2.319 држављана Украјине пријављено са статусом странаца – од чега је 17 тражило међународну заштиту (да остану у држави).

МУП се спрема, објашњава се, да активира мјере привремене заштите Украјинаца за које се не зна, како се наводи, у ком ће броју још стићи у државу али и оних који су тренутно регулисали боравак. Зато је потребно, додаје се, обезбиједити смјештај, јер су просторије центара за азиланте недовољне.

Вијести

Бонус видео