ОВО СУ ОБИЧАЈУ ЗА ВЕЛИКУ СРЕДУ Једна ствар је строго забрањена, а ево шта црква каже о фарбању јаја и посту

Православни верници ишчекују Ускрс, а недеља пре овог великог хришћанског празника зове се Велика или Страдална недеља. Током овог периода строго се празнује и пости.

По црквеном предању, назив велика, ова седмица је добила због тога што је у овој недељи, Исус Христос учинио велика дела. На Косову постоји назив и страшна недеља, јер се фарбају ускршња јаја од којих се прво зове страшник. Оно је значајно, јер по народном веровању, може да одагна страх и разбије градоносне облаке. Ова недеља је радна. У њој се врше велике припреме за највећи празник, Ускрс, када се ништа не ради.

Ова недеља има и назив „завалита”, како је називају у југоисточној Србији. На ове дане се строго постило, што је значило да се једном у току дана окуси нешто сасвим мало попут воде или кафе. Ове недеље је и стока била изложена посту. Карактеристично за ове дане је и то што се више не чује песма као у цветној недељи нити се играју кола. Разлог је Исусово страдање, које ће се десити на Велики петак. У овим данима, се из тог разлога, људи посебно посвећују добрим делима.

Велика среда је последњи, пуни, радни дан у недељи. Било је забрањено да жене шију, баш као и у цветној недељи. Такође су људи настојали дана овај дан стоку добро обезбеде храном, како би се у предстојећим данима посветили празничним обичајима.

У Неготинској крајни чупао се буријан (биљка) за који се веровало да има магијску моћ и да штити од вештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примену и у народој медицини. Понегде се и на велику среду, фарбају ускршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.

Велики четвртак је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сејања лубенице. Веровало се да ће лубенице, ако се посеју на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млеко.

На овај дан, жене су одлазиле на реку где су палиле свеће, које су причвршћивале на малим даскама, и пуштале их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.

На велики петак се, према јеванђељу, десило велико страдање Исуса Христа. Ово страдање се назива још и искупнина, јер је Исус тиме искупио људске грехе.

Велики петак се још назива и “петак страдања”, а подразумева најстрожији пост. На овај дан, и данас, фарбамо ускршња јаја, али постоји и низ обичајних радњи.

Понегде се фарбају јаја и на Велику суботу. Иначе, велика субота се у околини Лесковца, назива још и дугачка субота, јер опомиње на дуге Исусове муке на распећу.

Зато се ова боја највише и користи при осликавању. На велику суботу се меси ускршњак, обредни колач, који се кити босиљком и утиснутим словом. Овај колач је украшаван и јајима од којих се једно, бело, ставља у средину, а њима се, на Ускрс, деца међусобно дарују.

У Босанској крајини и Херцеговини, овај дан, на који се јаја фарбају у црвено, се назива још и црвена субота. Разлог лежи у веровању, да су јаја, у тренутку Исусовог васкрснућа, постала црвена.

Васељенска

Бонус видео