Душан Братић: Ганићу је требало судити у Београду, али је Вукчевић опструирао процес

“Након скоро четири године од формирања предмета, Тужилаштво БиХ званично је подигло оптужницу за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, који се десио 3. маја 1992. године.

Тада су припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, МУП и Територијалне одбране тзв. Републике БиХ напали колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. У нападу су убијена 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци. Заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а деветорица заробљених су убијена.

Из Тужилаштва БиХ су саопштили да је оптужница за злочин у Добровољачкој подигнута против десет особа. На списку су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко.”

Ово је својевремено требало да се суди у Београду. Ганић је по потерници Србије ухапшен у Лондону.

Судија за екстрадицију је тражио да се достави и Споразум ЈНА и друге зараћене стране о мирном повлачењу на основу којег је и формиран маршевски положај колоне.

Тужилаштво то није доставило. Након другог рочишта за изручење судија је одбио захтев уз опаску да је Тужилаштво за ратне злочине Србије некомпетентно или је по среди политика.

Када је након пензионисања Управни одбор Адвокатске коморе одбио захтев Владимира Вукчевића за упис у Именик адвоката (то му је требало да би био постављен за Шефа канцеларије Специјализованих већа Косова у Београду – измештеног у Хаг – то је обећање имао за дугогодишњу сарадљивост али се, ево изјаловило) он је на седници одговарао на питања чланова Управног одбора па тако у вези ове субверзије на записник буквално повикао: ” То немојте да питате мене, питајте Бориса Тадића, њега је за то звао министар иностраних послова Турске”!

Дакле, овај Тадића, а Тадић њега, а он онда газио уставноправни поредак ове земље, међународни јавни поредак у делу Женевских конвенција које налажу свакој земљи да трага и сама суди извршиоцима тешких дела против човечности без обзира на њихово држављанство и место извршења дела и пљунуо у лице мајкама, очевима, браћи и сестрама убијених и преживелим жртвама. Поново их убијао. Злочинцима помагао да избегну кажњавање.

И све је то на записник и аудио запис признао. Ево и данас се у Србији поједине судије од народа и закона одметнуте лоптају са оваквим и сличним предметима. Не суди им се. Размишљају ..” можда се Тадићи и Вукчевићи врате на власт”…па ће морати да напусте суд за Ратне злочине у којем примају двоструке плате судија Вишег суда ( значи око 300.000 динара ), имају обезбеђење, возила….а суде по неколико предмета годишње..

Другим речима не раде ништа у односу на друге судије. Као што је Горан Петронијевић морао након 5. октобра да напусти Окружни суд је је судио Тонију Блеру, Кларку и другима за низ ратних злочина извршених у агресији на нашу земљу. Али, не може се побећи од Божије казне. Бога има, само у другом облику од увреженог простог поимања. Нико још од Бога није побегао, па неће ни злочинци ни њихови помагачи. Небески је закон њихово судилиште. Јер, каква су нам дела, таква нам и судбина.

Адвокат Душан Братић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: