Записи команданта “Призрак” Алексеја Мозговоја о рату у Донбасу 2015.

Постхумно објављивање дневника убијеног команданта бригаде “Призрак” Алексеја Мозговоја, на годишњицу његове смрти (†10/23.5.2015.)

…Да, механизам ради и не може се зауставити. Али могуће је, жртвујући себе, напунити једра историје сопственим смислом, својом вером. И тада ће лађа историје кренути другим током, а Господ ће нам дати по нашој вери. Не, више не Новорусија, то несрећно парче руске земље о коме су сањали сви Руси, већ нова Царевина, нова Русија. Тако нам је обећано и тако ће бити. Наша уједињена држава ће васкрснути на братској крви мученика…

 

На годишњицу погибије команданта бригаде „Призрак“, Алексеја Мозговоја, ми, његови пријатељи и саборци, објављујемо дневничке записе и последње обраћање нашег команданта бригаде. Недуго пре своје смрти, дао нам је пакет докумената – да га причувамо. Пре годину дана нисмо смели да их објавимо, плашили смо се да наудимо борцима (реч ополченије – устаници, у овом тексту смо преводили као војска, јединица или милиција) и заједничкој ствари. Али сада је издато све за шта смо се борили, а рат се, како рече Мозговој, наставља само да би се браћа Словени међусобно убијали.

Лидери Новорусије су побијени, идеолошки команданти са борцима седе у „подрумима“ (затвори за ислеђивање, прм.прев). Сада када је војска првог таласа очишћена, а од ДПР и ЛНР направљена копија олигархијске Русије и Украјине, нема више шта да се изгуби. Нека ове мисли команданта бригаде буду сведочанство свим верним синовима Русије: самом команданту бригаде, и нашим саборцима Александру Беднову, Јевгенију Ишченко, Павлу Дремову, официрима и редовима одреда специјалних снага „Троја“ и другим херојима који су више волели да умру него да издају.

Судећи по записима, они обухватају време од августа или септембра 2014. до маја 2015. Остављамо све како је било у свескама, изостављајући само записе који се односе на оперативно-организациони рад, као и имена и кодна имена конкретних људи.

—

ПИСМО РУСИМА И УКРАЈИНЦИМА

Браћо! Видим како нам непријатељи, поделивши наш народ, припремају велики рат. А мој народ није ни руски ни украјински. Мој народ је један. И не желим да знам ништа друго. Као што се човек, ако нема руку или ногу, сматра богаљем, тако је исто и подељен народ.

Нама Русима, Украјинцима, Белорусима је завештано да будемо заједно. А то што смо ми данас полудели и мрзимо једни друге је главна оптужба против нас – прекршили смо овај завет.

Шта нам је фалило, браћо? Земље? Погледај колико је имамо, земље. Слободе? Да ли смо убијајући једни друге постали слободнији? Или смо можда желели добар живот? Тегле слатког и корпе колача? Па да ли је то заиста постало скупље од рођеног брата?

Ја мислим да ми једноставно немамо довољно љубави за нашег брата. Заборавили смо шта је светиња рода. И зато нам долазе странци и постају први у нашој кући. Сада нас ти странци, којима смо веровали више него својима, подстичу, и под њиховим лукавим говорима о величини руског и украјинског народа, ми се међусобно убијамо.

Пишем ово писмо са болом за свој народ. Ја, православни козак, био сам принуђен да браним своју земљу од своје браће по вери. Да ли је било могуће смислити нешто подлије од тога?

Данас се јасно види да се са украјинском војском више није сукобила војска, већ је подељени православни народ устао један против другог.

То је постало могуће јер смо 1991. изгубили заједничку домовину – Совјетски Савез. Тада су непријатељи уништили државу, а данас ломе и завађају њене делове. Ништа нам није остало: ни наша култура, ни образовање, ни наши рудници и фабрике. Али то је још увек само пола невоље. Главно што смо изгубили су наша браћа. Сада нам то просто усађују , и ми верујемо да су Украјинци слуге Запада, а Руси агресори и освајачи.

Ми, оклеветани и опљачкани, имамо само заједнички сан – о праведној држави. Украјинци о великој Украјини а Руси о великој Русији. Али у суштини, ово је један велики сан подељеног народа који већ 25 година жуди за својом Отаџбином. Не за државом олигараха и издајника, као што су московске и кијевске колоније, већ за нашом јединственом словенском државом. И свеједно ми је како ће се звати – Кијевска Рус, Московска Рус, Новорусија, главно је да ће то бити Нова Русија, наш заједнички дом.

А док ми убијамо једни друге, наши џелати нас скоро отворено наговарају на убиство. Глуме нам на руској и украјинској телевизији, или вређањем украјинског народа – називајући га фашистичким, или вређајући руски народ, називајући га окупатором. Из „објективних руских медија“ не могу се чути речи саосећања за несрећне Украјинце. Тамо вам неће рећи ко је цео народ гурнуо у духовну катастрофу. А ни сами Руси више не чују своју браћу. Они су, као и Украјинци, били уљуљкани у „патриотске“ лажи о сопственој величини, њима су распламсали ситни национални понос и бахатост. Главна ствар којом се баве медији је да не буде добрих осећања међу нашим народима.

Нашта смо спали, браћо, вређајући једни друге! Зар смо толико слепи да не видимо праве непријатеље? А шта су урадили на Украјинској земљи? Оно што раде јеврејски нацисти, који су преузели власт, упада у очи својом промишљеном злобом и мржњом према нашем народу. Они не само да уништавају села и градове Донбаса. Они овде уништавају украјинску војску, мељу је у котловима и бесмисленим нападима. Њихови лекари, њихове санитарне бригаде секу на комаде војнике Оружаних снага Украјине и цивиле Донбаса, сакупљајући овде богат плен људских органа који рекама шаљу у Израел, Европу и Сједињене Државе. Они већ отворено изјављују да у Украјини граде Нови Израел. И то раде заједно са руском олигархијом, чије специјалне службе овде убијају независне војне команданте. И сви смо у рату једни са другима.

Изненађујуће, једино место где је руска власт трајала само једно пролеће била је Новорусија. Можда смо је зато тако пажљиво чували и тако жестоко борили за њу, јер смо осећали да је то последње што имамо. Сада нам и то последње одузимају. Не територија, не. Убијају оно главно – веру у правду и у људе, који су се залагали за ту идеју. А без тога, коме треба територија? Да напуниш стомак, пијеш вотку по кафанама и културно преживаш у ропском појилу?

Чтобы набивать чрево, пить по кабакам водку и культурно прозябать в рабском стойле?

То се може радити и у колонијама. Добар рат је бољи од овако лошег мира. Рат ће бар отворити очи нашем народу да види ко смо ми, а ко је наш непријатељ.

Позивам своје саборце, позивам оне који су данас у редовима и будуће ратнике. Ми нисмо могли да другачије урадимо, нисмо имали избора. Али ви будите мудрији од нас. Не верујте својим непријатељима. Не верујте ни Москви ни Кијеву. Ни добром, ни лошем. Ни победама, ни поразима. Чак и да вам дају цео Донбас, од Славјанска до Мариупоља, чак и да вам дају целу Новорусију, немојте им веровати! Они ће све претворити у пораз. Власти у Русији и Украјини су у истим рукама. И тамо и овде специјалне службе служе јеврејским олигарсима. А њима је свеједно ко сте ви – украјински националиста или руски добровољац, писац Олес Бузина или командант јединице Александар Беднов.

Људи Донбаса! Руси и Украјинци! Браћо!

Наша жртва није узалудна! Није узалудна ни за оне који су стали у одбрану Донбаса, ни за оне који су стали за јединство Украјине. Наша заједничка несрећа је што су наши идеали завршили у рукама ниткова који су, играјући на патриотска осећања руског и украјинског народа, организовали овај рат за нас.

Ускоро ћемо сви ми – Руси, Украјинци, Белоруси морати да се боримо за јединствену државу заједно са свим народима који су некада отпали од наше Отаџбине. И морамо захвалити Богу што су нам се уочи великог рата открила лица наших истинских непријатеља, који су 1991. године поделили наше народе и још држе своју власт на нашој земљи, организујући у њој преврате и Мајдане, а потом нас завађају у грађанским ратовима. Али рано се радују! Овде, у Новорусији, у лонцу братоубилачког грађанског рата, кује се оружје велике освете, које ће проћи кроз земље Русије, Украјине и Белорусије и сагорети ову васељенску нечистоту.

Зато вам кажем: наша жртва није узалудна! Овај рат неће поделити наше народе. Срамота за проливену братску крв биће јача од фатаморгане независности. На крви војника-мученика, на братској крви руског и украјинског народа, васкрснуће наша јединствена држава. За нас као звоно на узбуну звуче речи светог Лаврентија Черниговског: „Као што је немогуће поделити Свету Тројицу – Оца и Сина и Светога Духа – то је један Господ Бог, тако је немогуће поделити Русију, Украјину и Белорусију – то заједно је Света Русија!“

Зато се обраћам вама, браћо, да увек видите правог непријатеља и не дижете руку једни на друге.

КОМАДАНТ БРИГАДЕ АЛЕКСЕЈ МОЗГОВОЈ

ЗАПИСИ ИЗ ДНЕВНИКА

Живели смо тихо и нисмо баш видели људе. И одједном… Не знам ни одакле, из ког времена су ови бесребреници-витезови дошли овде? Без оклопа и оружја, без наде у награду, остављајући децу и старе родитеље код куће.

—

Тако је изникла бела идеја, бела жртва, чиста. Оно што су последњи ратници Царевине посејали, данас је то израсло у часне људе.

Бела није против црвених, већ против заједничких непријатеља који само мењају боју, али увек остају црни. Бела – за чистоту нашег народа. Бело против црног.

—

У Москви сам срео људе који су се представљали као ГРУ (Војна обавештајна управа, прим.прев.). Оно што сам чуо није било охрабрујуће. Верују да ће рат код нас ићи по чеченској верзији – сад мир, сад рат, али све под контролом. Њихово одељење не планира да спроводи било какве озбиљне операције нити да тражи смену режима у Украјини. У супротном, њихове групе би другачије деловале у регионима који су суседни Донбасу. Питао сам их шта да радимо? Искрено су ми рекли да не знају. Обећали су да ће нам помоћи информацијама, незванично.

—

Да смо били истински подржани, устанак би захватио целу Новорусију. Сада је ухапшена цела илегала у Харкову, Запорожју, Николајеву, Одеси. Судећи по лакоћи с којом су се обрачунали са локалним подземљем, тамо заиста није било ни координације ни скривеног рада.

—

(Проверити)

Дошли су извиђачи из „Зоре“. Причали су како је било летос. Њихова дивизија се распала. Информације о њима су стално цуреле. Издаја је била на свим нивоима – од команданта батаљона до министра одбране. Постављају задатак, дају координате, људи излазе у квадрат, падају у заседу или падају под ватру. После још једног неуспеха, борци су притисли команданта батаљона, и он је у присуству две јединице (30 специјалаца и 30 извиђача) рекао да не може ништа – имао је наређење да се нико не врати са последњег задатка.

Неки од специјалаца су имали слично искуство у Чеченији када су информације цуриле одозго. Дакле, одлука је донета баш као и тамо – да се команда не обавештава о рути и детаљима операције. Министар одбране (тада Плотницки) га је позвао, викао, захтевао да поступи по плану команде или да изнесе детаље где и када ће ићи. Тада су борци који су прешли из „Востока“ изјавили да све ово личи на намештаљку коју организује сарадник СБУ Ходаковски. Одбили су да учествују у операцијама. До августа, извиђачка јединица „Зора“ (1. одред) се распала, неки су отишли у Русију, а неки су прешли у ГБР код Бетмена. (ГБР група за брзу реакцију).

Информацију могу да потврде … / даље следе имена/

—

Људи су збуњени. Москва је подржала устанак, шаље трупе и оружје. И истовремено покушава да побуњени народ гурне назад у Украјину.

Чему онда све то? Чему подршка ако циљ није победа? Сваким даном све је више питања.

—

Они праве тајну од овог рата. Можда ће одједном сазнати за то на Западу и притиснуће их санкцијама! А ми, као будале, настављамо да мистериозно намигујемо једни другима и војску из Русије називамо или „питомцима “, или „дипломцима“, или нечим другим. Али ово је тајна само за Русе. На Западу се 2. ешалон одавно прати.

Гледам добровољце – православце, комунисте. Има их у тетоважама, украшеним од глежњева до врата, кажу да су РОДНОВЕРЦИ. Али сви су јаки, не пију, правилно су мотивисани. А на другој страни су исти такви добровољци, и православни и са паганском страшћу, али су и они спремни да се боре за своју земљу. Руски људи стоје једни против других, снажни духом и воле своју Отаџбину. Ово и јесте генофонд нације.

Учинили су најпре духовни подвиг. Извукли су се из ропске зависности од медија који им нуде само животињска задовољства. Одбацили су алкохол и наркотике, не узимају све од живота, већ су, напротив, спремни на жртву.

Други подвиг су учинили када су стигли овде. Најбољи су кренули у рат, савладавши страх. Они би се побратимили, кренули би против оних који их терају да се међусобно убијају. Ово се још није догодило. Али ово ће бити главни подвиг њиховог живота. Подвиг широке и великодушне руске природе над малограђанском мржњом, која се гура у главе руске и украјинске омладине.

—

Из руских медија често чујемо како су Украјинци зомбирани. Међутим, нико не примећује како народу у Русији испирају мозгове истим таквим медијима. Упркос кукавичким маневрима њеног руководства, људи верују да Русија води сопствену независну политику у Донбасу.

—

Војном савету.

Питања команданата су се сводила на следеће:

– Када се гранатирање настави, зашто су Оружане снаге Новорусије везане примирјем?

– Половина територије република остала је непријатељу. Зашто је офанзива заустављена када је војска, уз подршку руских јединица, могла лако да заузме Мариупољ, Славјанск и дође до граница области?

– Зашто је офанзива заустављена на такав начин да су важни стратешки објекти, транспортна чворишта, ЛуТЕС, Дебаљцево, Доњецки аеродром са суседним насељима, Мариупољ остали у рукама непријатеља?

– Зашто по питању линије разграничења не одлучују команданти војске, већ чинови из Москве?

– Која је сврха поделе Новорусије на ДНР и ЛНР уместо јединствене државе, јединствене војске и команде?

– Зашто међу руководиоцима нису они који су крвљу стекли слободу, већ људи који су у служби олигарха?

– Зашто имамо изборе током рата?

—

Ми нисмо „ратни команданти“. Ми овде обављамо функције државе – штитимо становништво и обезбеђујемо ред. Веће команданата за нас није само војно оруђе, већ и начин формирања народне власти.

—

Новорусија није територија, већ идеја. Људи су долазили код нас јер су видели прилику да граде државу по савести, а не по зверским законима савремених демократија. Управо су ти људи прави носиоци народне власти.

—

Одговор за “Махновштину”

Оне који су први бранили Новорусију сада зову махновци и бандити. Махновци су они који желе да се придруже Русији? Парадокс. Или смо можда толико понижени јер сама власт Руске Федерације не желе да нас виде као део Русије? Па ко су онда махновци и бандити? Ми који желимо да будемо са Русијом? Или они који су покренули ову збрку, обећали Руски свет, а затим преварили неколико милиона Руса?

—

Тек кад погледаш уназад, схваташ како смо преварени. У јулу, када је ситуација око Доњецка била доведена на ивицу као у Славјанску, Стрелков је поверовао претњама ФСБ да, ако он не оде, они неће дати помоћ из Русије. То је била грешка. Русија је у том тренутку била толико једногласна у жељи да нам помогне да би недејствовање власти потпуно поткопало разбијени ауторитет Крима. Да су се, као одговор на уцене, Стрелков и команданти ополченија обратили народу Русије, проглашавајући издају Новорусије, они би пружили помоћ. Али прихватили смо њихове услове, ослањајући се на патриотске снаге у председниковом окружењу.

Убеђење да је власт у Русији хетерогена и да у њој делују различите силе, од којих су неке за Русе и Новорусију, је илузија. Нажалост, ово уверење је наша уобичајена болест.

—

Парадокс. Судбина Новорусије је у рукама ополченија, а администрација у рукама штићеника олигарха.

—

Још један парадокс. Људи са једне и са друге стране су устали против олигарха, али се из неког разлога међусобно убијају.

—

Вичу: Донбас је устао против фашизма! Појаснићу – против јеврејског фашизма. Јер другог нема у Украјини. Ту глупост украјинске омладине, којој олигарси лепе по униформама кукасти крст, ја не могу назвати фашизмом. То је превара. Богохулни маскенбал са циљем да се изазове повратна реакциај руског становништва.

Руски политичари и медији добро знају да су јеврејски олигарси на украјинску омладину налепили фашистичке и бандеровске атрибуте. Али они тврдоглаво гурају тему управо „украјинског фашизма“. Они подстичу мржњу и додатно заоштравају сукоб. Вређају људе и гурају их све даље од Русије.

—

Ко је рекао да Украјина није Руски свет? Кијевска Рус је крстионица и историјско сећање Русије. Стога је Украјини додељена улога фитиља. Слом њених територија је распад саме Русије. Рат на њеној територији је рат унутар Русије.

Деведесетих година, ланац ратова дуж граница Савеза одерао је кожу са државе. А сада је дошло до сржи. Уништење почетка и колевке Русије је ритуал који треба да целу руску државу избаци из равнотеже.

—

Нису издали Донбас, нису Новорусију, него је једноставно Русија без икаквог отпора дала светском кагалу сву Украјину и четрдесет милиона братских руских душа.

—

Шта је Крим? Јабука раздора. Крим је посвађао наше народе. Звали су Русе Донбаса у Русију због Крима и нису их прихватили. Крим је злочинцима дао правни основ да пошаљу војску у Донбас против „руских агресора“.

Крим је благо за Русију. Али Русија без Украјине је гора од Русије без Крима. Оставити 40 милиона људи, огроман део отаџбине, само да би уграбио један комад – то није руска политика. Не препознајем у овом акту политику Велике државе. То више личи на сеоску превару.

—

Од великог до смешног је један корак. Од идеја о великој Русији и великој Украјини потонули смо на само дно – служимо циљевима непријатеља Словена и Православља, сами гурамо себе у резервате. Ово је наука за нас који смо се умислили и одвојили једни од других.

Али могло је бити другачије. Многи официри Оружаних снага Украјине, видевши какав је олош заузела власт у Кијеву, нису хтели да пуцају на свој народ и чак су били спремни да се предају. Али не ополченију, то је понижавајуће за армију, већ војсци Русије, да је одлучно ушла и прихватила све део по део.

Није било одлучности. Оружане снаге Украјине су схватиле да сваког тренутка могу бити оптужене за издају и нису предузеле историјски корак који би могао да поништи све лукаве планове и уједини подељени народ.

—

Кремљ се прави да није обавештен, скромно ћути о својој улози у украјинским догађајима. Међутим, учинили су све да се овај рат распламса.

Они нису спречили државни удар, позивајући се на то да је то унутрашња ствар Украјине. Али заборавили су на то када су заузели Крим.

Нису послали трупе да заштите становништво Донбаса. Али су послали наоружане одреде у Славјанск, Луганск и Доњецк.

Обећали су војну помоћ. Али су је тако цедили да је било немогуће победити.

У августу су, коначно, доведене трупе, али им није било дозвољено да напредују.

Прогласили су Новорусију од Луганска до Одесе, али им је било дозвољено да задрже само две области. Али чак половина њих је препуштена непријатељу, а преостали одгризак је подељен на ДНР и ЛНР, тако да се Руси не би могли ни овде ујединити и постати самостална снага.

—

Од путовања у Центар сваки пут имам двоструки осећај. Било је људи који су хтели да нам помогну, али су очигледно, као и ми, били искоришћени на слепо. У одреду, чак и из Лисичанска, било је и запослених мештана, бившег КГБ-а. Ови су били њихови, одржавали су везу са Москвом. Одатле су помагали, али увек дозирано и прецизно са неком врстом прорачуна. Кад сам почео чешће да путујем у Русију, схватио сам како. Нама су „помагали“ да овај рат не зауставимо, већ да га распалимо. Полако су чували наше ресурсе, не дозвољавајући нам нити да победимо нити да изгубимо. Тако је било и са Стрелковим. Сигуран сам да је тако и у украјинској војсци. И њих, изгледа, држе на узици, иначе би одавно пробили фронт и закопали нас.

—

Много тога гласно не можете говорити. Руке су нам везане. Зависимо од војних залиха из Русије, наши људи гладују. Чак и идеолошки смо зависни од лажне пропаганде, где нема ни речи о правим виновницима руско-украјинске трагедије.

—

Сва та скандирања бачена у масу попут: „Ко не скаче тај је Москаљ“, „Москаља на грану“, с једне стране, и „Херојима сланина “, „Мајданцe на колац, да Бандера плаче“, – ово није производ ни украјинског ни руског ума, већ непријатељске свести према Словенима, туђинске и подругљиве.

—

Јеврејски политичари у Украјини и њихови медији дају дебилне изјаве у име украјинског народа, правећи Украјинце будалама. Јеврејски медији у Русији подижу ову глупост и провокацију против Украјинаца, изазивајући смех руске публике.

Лош смех изазива огорчење. Глумљење и подсмевање Украјинцима не дозвољава нам да видимо трагедију украјинског народа лишеног гласа. И на исти начин се јеврејски шоумени ругају над Русијом и Русима у украјинским медијима. Они су све одлучили уместо нас – треба да се смејемо и убијамо једни друге.

—

Људи почињу да схватају да се у Кијеву није догодила украјинска народна револуција, већ јеврејска олигархијска револуција. А руска влада је то подржала – финансијски и гасним цевима. Затим признање Порошенка и непризнавање наших република. То је баш паметно! Новорусија води национално-ослободилачку борбу против олигархије Украјине, али ко је иза свега тога?

—

Москва је овде успоставила лоповску власт ништа бољу од Кијевске а за уразумљивање оних који то не желе да схвате, шаље своје кураторе и спецслужбе. Уопште, шило за сапун и конопац уз то. (Руска пословица).

–

Ако се у Украјини непријатељ открио, у Русији још није. Људима је тешко да поверују да у Русији, под маском наших добротвора, делује исти олигархијски кагал. За њих њихови људи нису у Донбасу, већ у Кијеву, где су њихова истокрвна браћа преузела власт. Генерално, позориште је на обе стране, а бојно поље су руска срца.

–

Да, имали смо храбрости да се боримо, али нам је недостајало храбрости да видимо непријатеља.

–

Општа намера? Уништити оне који могу бар нешто да кажу. Као резултат тога, чак и ако Порошенко буде уклоњен, уместо њега ће доћи исти, али тробојни господин. И све ће бити исто. Посао ће припасти онима којима је припадао. Недра истих оних којима су и припадала. А човек је био овца, овца ће и остати. Посебно они који су се чак плашили да уђу у војску. Овим људима ће генерално бити лако да управљају! – они се са свиме слажу.

–

Олигарси нису ни Руси и Украјинци. Они су једно, за разлику од нас.

–

По сценарију који разрађују руски медији, руски народ се бори против „украјинског фашизма“. Према сценарију украјинских медија, Украјинци бране јединство своје државе. Каква добра комбинација! Као у Грађанском рату. Опет, Руси имају различите идеје, а њихови исконски непријатељи имају само једну – да трују наивце и пљачкају их, док једни другима чупају гркљане ради „праведног дела“.

–

Из младости се сећам једне песме – “Маркитанти” Јурија Кузњецова. Дао бих је да прочита сваком Русу и Украјинцу. Боље је научити напамет.

–

Са стране станице Луганскаја ради артиљерија падобранаца Оружаних снага Украјине. Људи проналазе неексплодиране гранате са натписом: „Чиме смо могли (ми смо помогли)“. Ето, то су наши, са којима морамо да се боримо, а не олоши који седе по луганским и московским кабинетима.

—

Они који траже доказе о постојању „украјинског фашизма“ на форумима радикала и удубљују се у симболе трофеја, вероватно не сумњају да су њихови противници једнако успешни у проналажењу доказа „руског фашизма“, ископавајући их на маргиналним сајтовима и проучавају фотографије тетоважа руских добровољаца.

—

Невероватна ствар! Чим смо украјински команданти и ја изашли из уобичајеног обрасца, односно кад смо просто поразговарали као људи, како су нас само искритиковали са обе стране! Јер ми уништавамо слику међусобних непријатеља! Коју нам тако мукотрпно креирају медији и њихови власници.

Чини се да критичари на мрежама не маре колико ће се још братске крви пролити. Али зашто су нам лажне етикете, које нам намећу странци, драже од наше рођене браће?

—

Оно што је свима било свето, што је спајало и чинило јединствен народ – победа над фашизмом – то нас је поделило. Уосталом, оптужбе за фашизам су постале фитиљ братоубилачког рата који су користили непријатељи нашег народа са обе стране. Толико да сада, ни у Русији ни у Украјини, људи не сумњају да се убијајући своју браћу, боре против „руских“ и „украјинских“ фашиста.

Встал род на род — опять, как встарь,

И, как в Гражданской, брат на брата.

Вскружил нам головы шинкарь —

Забыли все, что было свято.

…………………………………

И на потеху лицедеям

Самозабвенно рвем чубы,

Тесна арена колизеев —

Растут казацкие гробы.

Мы все останемся с корытом

Разбитым напрочь в злом бою.

Чего искали? Воли, злата?

Поверив в избранность свою.

Устао је род на род – опет, као у давнини,

И, као у Грађанском, брат против брата.

Шинкар нам је окренуо главе –

Заборављено све што је било свето.

………………………………………………………

И за забаву лицемера

Несебично цепају бравуре,

Налик арени судара –

расту козачки гробови.

Свима ће нам остати корито

Потпуно сломљено у злој бици.

Шта сте тражили ? Слободе, злата?

Поверовавши у свој избор.

–

Јевреји су створили мит о Украјини да би отели Русију од Украјинаца. Под патриотским говорима о самобитности и независности натерали су нас да заборавимо на нашу велику Отаџбину. Али ту није био крај. Отргнувши Украјину од Русије, нису је дали Украјинцима, већ су је дали себи.

–

Добро је када национализам произилази из љубави према својој Отаџбини. Лоше је када постане инструмент јеврејске мржње.

–

Они са нама граде свој каганат са истом суровошћу са којом уништавају Палестинце на њиховој земљи. Само што овде нашим рукама чисте територију. Ратујемо једни са другима, како нам се чини, за своју земљу. А они је сматрају својом и зову је Украјином а Крим зову Хазарија. Зашто да делимо између себе Украјину, Крим, Донбас? Докле год је власт у рукама непријатеља, не можемо се расправљати једни са другима за земљу. А кад буде наша власт, неће бити ни потребе да се свађамо!

–

Уз хуманитарну помоћ уручене су нам и иконе и књига о св. Лаврентију Черниговском. Како је тачно рекао: „Као што је немогуће поделити Свету Тројицу на Оца и Сина и Светога Духа – јер то је један Господ Бог, тако је немогуће поделити Русију, Украјину и Белорусију – то је Света Русија заједно.”

—

Да, ја тежим јединству. Било шта друго за Руса је незамисливо. Имам само једну, велику Отаџбину. Зашто ми увек дају неке комаде? Уместо јединствене Новорусије – ДНР и ЛНР. Уместо јединства три братска народа – независне (није јасно од кога) државе. Нашем народу не требају комади. Као што нам Украјина није потребна без Русије и Белорусије, тако нам ни Русија није потребна без Украјине и Белорусије. На нашим барјацима пише: „За веру, Цара и Троједину Русију“. Само то.

—

Овај рат неће добити онај ко је боље наоружан (луткари ће наоружати обе стране). Победиће онај код кога ће се прво појавити стид због братоубиства, и братска осећања. То ће бити наша заједничка победа.

—

Ма како деловало чудно, ја више рачунам на просвећеност Украјинаца. Да би се они радије замерили издаји. Наша војска је превише сатерана у ћошак, није јој дорасла. Непријатељ који бомбардује градове делује очигледно и јединствено. А рука која држи и хлеб и патроне је спасоносна. У таквој ситуацији нема физичке и моралне снаге да се разазнају прави починиоци крвопролића.

—

Према стању за децембар (за…)

Ситуација је забрињавајућа. Добро уигране јединице се распуштају. Онe којe су формиранe неће бити довољнe ни за одбрамбене акције, а камоли за офанзивне. Нове бригаде су некомплетне, друго, необучене. У батаљонима, уместо 700, има највише 300 људи, остало је регистрација. Што се тиче моје бригаде, нама не дају тешко наоружање. Како ћемо одговорити, није нам јасно.

Не желим да полемишем, али мислим да Москва само ствара привид помоћи (опрема, саветници, хуманитарни конвоји) да би смирила руско друштво. Сасвим је могуће да они неће спојити Новорусију као територију. Користиће jе за међусобно уништавање Руса и Украјинаца, додатно продубљујући раскол, који ће се временом претворити у отворену војну конфронтацију Украјине и Русије.

Ако за ПР руског руководства буде потребно да се заузме Славјанск или Мариупољ, дозволиће ополченију да их освоји (наравно, уз велике губитке), а украјинској војсци ће бити наређено да попусте после тврдоглавог отпора.

У овом рату није главна ствар територија, па ни сама земља (ово је важно за нас, Русе и Украјинце), већ ко ће заиста располагати овом земљом. А то нису ни Руси нити Украјинци. Власти у Кијеву и Москви су у истим рукама и њима је свеједно шта ће коме припасти. Што је најважније, сукоб ће се наставити. Да би се то постигло, армије ЛНР и ДНР се на брзину формирају, препотчињавајући борбене јединице кроз преклапање војне трговине. Никако да помогну, већ да регулишу непријатељства, саветници и официри ФСБ се шаљу да паралишу акције ополченија. У јединице се уводе агенти који пропуштају информације непријатељу, дезорганизују и сукобљавају међусобно наше командире. Мени долазе стрелковци. У ДНР већ има на десетине „случајно“ убијених и несталих команданата и обичних војника. Ускоро ће и код нас бити тако.

С тим у вези, када Москва и Кијев спроводе заједничку кампању за уништавање Оружаних снага Украјине и наше милиције, једини излаз за све био би уједињење наше милиције са Оружаним снагама Украјине и напад на Кијев. Али то нам неће бити дозвољено – и у Кијеву и Москви су се јако забринули када смо одржали телеконференцију са командантима територијалне одбране. Међутим, то је једини излаз из ћорсокака грађанског рата.

–

Све је очигледније да и Крим, и масакр у Одеси, и Волноваха, и бомбардовање луганске администрације нису спонтани догађаји, већ планиране акције које произилазе из једног центра, катализатори руско-украјинског рата.

Чак је и на почетку несхватљиво а и са војног становишта је бесмислено гранатирање градова, које није ни грешка нити лоша припрема војске, већ део плана за распиривање међусобне мржње.

–

Војска се намерно оставља без средстава за живот. Да би се борбене јединице које су се бориле за идеју претвориле у пљачкаше или просјаке, спремне на послушност из корист. Ратници су приморани да илегално прибављају оно што им је потребно – храну, гориво. Очигледно због тога да би се у било ком тренутку ставили ван закона и распустили.

–

Криминалне шеме са угљем се потурају козачким атаманима као да су они ти који те шеме контролишу, тј. нова “власт”. Команданти, да би нахранили борце и становништво, иду на то. Сада се држе на узици и прилагођавају се. А онога ко не користи те понуде? Ликвидирати?

–

Треба узети не Кијев, већ Луганск и Доњецк.

–

Чини се да дискредитација Новорусије и њене покретачке снаге, народног ополченија, постаје главни задатак руске олигархије. Што горе Новорусија буде изгледала, осиромашена и уништена, са разбојничком влашћу, то ће брже бити заборављена у Русији, а Украјинци и други народи ће и даље зазирати од таквог руског света. А улога Русије у овом рату ће изгледати циничније и подлије. Ево циља – одузети веру у Русију и кроз то сахранити сан народа о препороду Руског света.

–

На речима се реорганизују, а у ствари се мешају борбене јединице тако да људи губе другарске везе једни са другима, да би се војно братство распало.

–

Углавном, сада смо на истом нивоу као на почетку. Онда су на нас дошли са оклопним транспортерима, а ми смо имали само калаше и мотке. А сада су они научили да се боре, имају моћно оружје и електронику.

А ми смо имали само артиљерију 4 месеца. У хангарима је било оружја, у касарнама су седели војници. Нико нигде није отишао, нико ништа није урадио, нико није пуцао – примирје!

Тенкисти нису видели чак ни тенкове, а тенкови нису видели дизел гориво. А током ових месеци борци нису имали прилику не само да их возе, већ чак ни да их покрену, јер су тенкови били без горива.

Сада разумем зашто нам не дају ни опрему ни тешко наоружање. Јер не бисмо седели, него бисмо се спремали. Нашао бих ја начин да напуним ове резервоаре.

–

Све док народ има војску-ополченије, он смелије разговара са властима. Ако не буде ополченија, наши људи се неће сматрати ни за шта, ни у Украјини, ни у Русији.

–

Монаси са Свете Горе су ми послали поруку да се спремам за мучеништво, осим ако се, наравно, не потчиним. Рекли су и да ће ускоро доћи до великог рата и да ћемо се заједно борити против Запада – Украјина, Русија, Белорусија и Србија. Ово је добро. Дакле, наше телеконференције нису узалудне. И такође да ће током рата православни Цар и Русија ће, са губицима, али ће обновити границе и снагу Царевине. Генерално, није све тако безнадежно, само је некако тужно за мене.

—

Механизам за убијање се покреће са две стране. Место ликвидације је Новорусија.

Да, механизам ради и не може се зауставити. Али могуће је, жртвујући себе, напунити једра историје сопственим смислом, својом вером. И тада ће лађа историје кренути другим током, а Господ ће нам дати по нашој вери. Не, више не Новорусија, то несрећно парче руске земље о коме су сањали сви Руси, већ нова Царевина, нова Русија. Тако нам је обећано и тако ће бити. Наша уједињена држава ће васкрснути на братској крви мученика.

–

Ратовали смо са погрешнима. Бранили смо свој дом, али нисмо видели непријатеља. Сада дижемо Христову заставу и народноослободилачку борбу против антируског режима успостављеног у Украјини и у Русији. Хтели ми то или не, ми православни смо од Бога опредељени да станемо на пут јеврејском светском поретку. Избиће наша руска револуција, наш Свети рат за православни свет, а ми – Руси, Украјинци и Срби – ипак ћемо ослободити своју земљу.

—

Одговорити.

Питају: како се у мојој бригади комбинује комунизам са православљем? Добро питање. Имамо православни батаљон Александра Невског и комунистички добровољачки одред. У рату код Руса, све је комбиновано. Комбиновано – и слава Богу!

–

Док се ми четврт века свађамо око идеја (ми смо комунисти, ми смо православци), непријатељи нам руше дом. Све су то измишљени спорови који деле народ. А оно што се десило Русима и Украјинцима је најбољи пример за то. Као затрован туђим мислима, народ се одједном поделио на „сепаре“ и „укропе“.

Кад у медијима не би било манипулатора, у народу би се укорениле оне идеје и традиције којима су наши преци живели хиљаду година.

–

Тужне паралеле.

Олигархија Кремља уништила је народно сећање на совјетско братство у Чеченији. Украјинска олигархија уништава идеју братства Руса у Донбасу.

Руска олигархија је уништила војску совјетског духа у чеченским ратовима. Украјинска – уништава исту такву, још совјетског кова, украјинску војску у рату у Донбасу. Јер људи совјетског духа, то су руски људи који никада неће постати једног духа са Христопродавцима.

–

Ево парадокса! У исто „безбожно“ совјетско време, у човеку је било много више хришћанина него у садашње време појачане вере. И колико год отварали цркве, колико годпричали о вери и препороду монархије, или обрнуто о социјализму и црвеној империји, све некако не греје.

То је вероватно зато што волимо идеје више него људе. Само, без уобичајене људске топлине и саосећања, све наше узвишене идеје су таласање ваздуха и звецкање кимвала.

–

Браво Паша, добро си рекао! Али, дечја душа се окренула Москви, мислећи да… они седе само у Луганску.

–

Јуче су разоружали „Одесу”. Бригада се борила против криминала, трговине дрогом и оружјем. И ево досаде, није узела мито! Шта је још потребно да бисте постали непријатељи републике?

А на интернету и медијима и даље постоји иста гајда о јединству командовања и борби против Махновштине. Жалосно је, али у Русији верују у то. Јединство командовања овде није оно што сви мисле. Ово није јединствено руководство војске и државе, већ јединствено руководство над свим криминалом.

–

Сви желе да заузму Дебаљцево. Само што је то требало да се уради у септембру. Овде је сваки корак и сваки нови круг унапред смишљен. Сада постоји утврђени простор, бетонски бункери које не можете заузети артиљеријом. Гарнизон од неколико хиљада људи, плаћеници. Ако их не издају, као у летњим котловима, онда ћемо ми са нашим снагама моћи само да организујемо протестне демонстрације.

–

Паша са својима џабе мисли да ће се некако договорити. Мало је вероватно да ће му заборавити новогодишње честитке Кремљу и Плотницком. Ту су и моји команданти, који кажу, ако уђемо у корпус, бригада неће имати такве потребе и проблеме. Само, они још не разумеју с ким имају посла. Мрзе нас не зато што их ми нападамо или не нападамо, већ зато што не играмо по њиховим правилима.

–

Све што долази из Москве је лукаво. Лукаве тврдње о помоћи. Лукавство су и хуманитарни конвоји који не допиру до људи и продају се на пијацама. Лукави говори о Руском свету и противљењу Западу. Лукави ратови које воде. Лукави свет који они наводно желе да успоставе. Све је лаж, издаја и обмана.

–

Зло нема ни тежину ни цену. Али ко му поверује скупо ће платити.

–

Несрећни Донбас. Окружени смо са једне стране украјинским трупама, а са друге руским. И једни и други су наша крвна браћа. Али и једни и други су послушна оруђа у рукама непријатеља.

–

Убили су Бетмена са чуварима. Ишченка са добровољцима. Људи питају шта се дешава, а ми немамо шта да кажемо. Шта да им кажемо? Да је то ДРГ (диверзионо извиђачка група?) из Русије? И да наше убијају по налогу Центра? Ко ће то чути? Ко ће поверовати? Кремљ зна да ћемо радије ћутати него оптуживати Русију и руски народ, чија је једина грешка што њима владају издајници.

–

Понижавају браниоце Новорусије, затварају уста командантима и јединицама покушајима и убиствима. Ополченије им смета, јер води смишљени рат, а не иде на клање као стадо, на шта нас ови саветници и куратори стално гурају. Они желе да уклоне ополченије као идеолошки тампон између украјинске и руске војске да би их касније директно сукобили. Армија није Ополченије, они неће поставати питања. Они ће једноставно уништавати једни друге без икаквог смисла и сврхе.

–

Ми не остајемо сами један на један са Кијевом и Западом без помоћи Москве. Не, ми смо сами – против Кијева, Запада и Москве.

–

Не могу да кажем људима све, они ће изгубити веру. Али можда ће ове белешке бити корисне онима који долазе после нас. Неће бити толико лакомслени. А ако им наше искуство буде корисно, онда нисмо узалуд грешили.

–

Новорусија је издата не само у Кремљу – то је разумљиво. Али највише од свега, нас издају они који себе називају руским патриотама.

Када војска и цивили крваре, ова патриотска интелигенција каже да Русија „не интервенише“ да би избегла рат са Западом. А кад тајне службе руске олигархије убијају наше команданте, они кажу: не износите прљав веш у јавност, то ће наштетити формирању младих република! А коме треба држава у којој се убијају најбољи? Али главно је да сипањем овог отрова у уши народа они не дозвољавају да се он огорчи на лицемерје свог руководства.

–

Напали су нас на свим фронтовима. Уз вишеструку надмоћ непријатеља. Без припреме, без ичега. Јединицама нису дали чак ни обавештајне податке!

За ових шест месеци украјинци су утврдили утврђења – на свакој висини. Ми дајемо обавештајне податке генералима, а они кажу: „Бетонска утврђења су мит, тамо је све у реду!“.

–

За два дана под 307.9 су уништили – мислим на наше генерале, не укре! – механизовани батаљон, спалили тенкове, оклопне транспортере. Не знам колико су уништили у близини Чернухина, код Новогригоровке.

Овако се боримо – први Чеченски рат! Апсолутно.

–

Примамо наређења. У току дана се даје 5 дневних задатака. Чим почнете да се припремате за један, после сат-два задатак се мења. Почињемо да се припремамо за овај – долази следећи.

Добро, договорено! Ако кажеш истину шта се овде дешава и шта су овде заповедали, назваће те издајником, одаћеш, кажу, непријатељу војне тајне.

–

Слушамо њихову радио комуникацију. Никада нисам чуо панику, никада нисам чуо цику, псовке. Па, ето, осим ако се муниција није завршила, али тамо неко то није донео на време. И тако се битка завршила – сви су тихи и мирни. И уопште, браво. Тамо су нашли једног паметног човека и он мења све наше генерале заједно. А имамо их целих 5!

–

Планирали су да заврше опкољавање 25. јануара. Још није затворено. У Дебаљцеву подносимо само губитке, али нисмо напредовали ни километар. Зато што су послушали ове мороне и урадили све што су нам рекли.

–

Коначно помак! Мало упориште, али заузето.

–

У близини Дебаљцева изгубили смо 8 људи. Ако тако издржимо до краја фебруара, онда је и даље добро. Комшије имају веће губитке. Људи се глупо или намерно бацају главом у утврђена подручја. Команданти се покоравају, пошто су насилно гурнути у народно ополченије. Сада су дужни да изврше наређење, чак и по цену бесмисленог уништавања својих војника. Не може се другачије описати шта ради команда ЛНР-ДНР под вођством руских саветника, они просто мељу јединице. Господ се смиловао на нас, склонио нас од уговора! То нам даје право да откачимо све генерале и да планирамо сопствене операције и заштитимо људе.

–

Комшије су незадовољне што нисмо безглаво ушли у Дебаљцево. Али уопште не разумем зашто би војска терала људе у фронталне нападе, када је, по инструкцијама Москве, команда пустила из котла око хиљаду западних плаћеника! Артиљерији су забранили да пуца на њих када су у колони пролазили поред положаја наше војске. Коме треба такав рат?

–

Само још један договор. Већ трећег дана наше заустављене офанзиве, Оружане снаге Украјине могле су да крену у контранапад. И марш на Луганск. Јер иза нас није било ниједно утврђено подручје, ниједна резерва, ништа што би могло да их задржи.

Али нису. Као ни ми у септембру.

–

Дебаљцево ће предати . Кремљу је потребан ПР и мала победа. По њиховим љигавим лицима види се да су се о свему већ договорили. Плаћеници се изводе а момци се остављају у котлу, као летос.

–

Ми кажемо да губимо. Ко смо ми ? По навици причам о својима, али ни они нам нису странци!

Украјинску војску ционисти систематски припремају за рат са Русијом. А данас су им потребни велики губици да хиљаде украјинских породица које су изгубиле синове проклињу Русију, да се и у војсци и у позадини диже непрестана мржња према браћи. Стога се украјинске јединице намерно доводе под ударе руске артиљерије и остављају у котловима.

–

Ко год нанесе војни пораз – ополченије украјинској војсци или војска ополченију, биће то сверуски пораз и заједничка победа јеврејске олигархије над руским и украјинским народом.

–

Две истине су се сукобиле, као и пре,

У смртној борби

За земљу, за слободу, за веру,

За своју истину…

Шта може бити горе

Од братоубилачке борбe?

Плаћеник из Пољске,

Из Сједињених Држава је већ иза!

А ујутру ће се мрак развејати

И дим барута –

једни друге у гробове

Ставићемо под небом сивим …

–

Људе одвајају од мене. Људи су уморни, немају чиме да прехрањују породице, а маме их на плату.

–

Повлачимо технику без икаквих гаранција са друге стране. Ми смо као добри! А они су зли. А наша улога, коју су нам доделили мински редитељи, очигледно је да ми својом добром намером (а заправо глупошћу и непажњом) испровоцирамо другу страну на нову борбу.

–

Већ је направљен шаблон! Чим су националистички батаљони у августу почели да прете Кијеву и оптужују власти за издају, ушле су руске трупе, које смо чекали од пролећа, и угасили неред у котловима.

Чим је војска била огорчена на лопове и издајнике у руководству република и убиства команданата, одмах су нам организовали нови сукоб у Дебаљцеву.

–

Украјинска војска је овде направила Чеченију, а од нас су направили Чечене.

–

Када су 93. године јеврејски олигарси извршили државни удар у Русији, усмерили су енергију народног огорчења на Кавказ.

Када су то исто урадили у Украјини, енергију Мајдана и народа који се побунио против њих, усмерили су на Донбас. Да би дошло до, да тако кажем, самоликвидације ове експлозивне мешавине побуњених украјинских националиста и руских патриота.

Какав исти сценарио! Исти снајперисти у Москви 1993. и у Кијеву, исто пуцање на пријатеље и непријатеље, исти израелски пуцачи. А резултат је исти: њима власт, нама рат.

–

Неко је рекао да је Донбас место за уништавање украјинске војске, а могуће и целе Украјине. Додао бих: и руске војске, а могуће и Русије.

–

Желе да ме убију не зато што ја некако стварно угрожавам њихову власт, већ зато што кажем да ово није рат Руса и Украјинаца, већ рат против Руса и Украјинаца.

И покушавају да разоружају козаке не зато што се не покоравају (координација је решиво питање), већ зато што се не повинују својој власти. Наоружани козаци Донбаса су за њих иста главобоља као и у Грађанском рату. Козаци су, по сваку цену, најнационалнија снага. Они виде боље од других ко стоји иза овог рата.

–

Убијен је Бузина, прави патриота Украјине и Русије. Он је мирио наш народ. Зар је чудо што се обрачунавају са онима који су, не речима, већ делима, за јединство наших народа?

Убиства писаца, свештеника и посланика уопште нису „агонија кијевске хунте“ и „злоба украјинских националиста“, како медији приказују. Ово је јеврејски терор након јеврејске револуције која је победила у Украјини. Исто као 17-те. Како се то сада одвија у нашем Донбасу. Само због погодности чишћења патриота, „украјинске” и „руске” специјалне службе су поделиле своја овлашћења и сфере утицаја.

–

За Јевреје су подједнако опасни и они који се боре за јединство Украјине и они који су за руску идеју. Због тога активисти Мајдана и националисти гину у котловима, а руски добровољци и ополченије гину у фронталним нападима на утврђења Оружаних снага Украјине. Умиру они који би могли да заштите Русију и Украјину у случају рата са Западом.

–

Али хтели су да изведу исту финту и у Славјанску. Да Стрелков није успео да извуче људе у последњем тренутку, обрушили би се на руске пасионаре који су дошли из целе Русије и Украјине.

–

“После Одесе, сви су устали!” кажу ополченци и добровољци из Русије. То је и био циљ. Да би се дао такав подстицај свађи два народа и да рат постане неизбежан.

А са друге стране, Волноваха, иста јеврејска провокација, где је група Безлерових стручњака у аутомобилима Приват-Банка пуцала у мирни украјински пункт. После тога су се Украјинци већ подигли и рат је кренуо озбиљно.

Значи, тако је то пошло. С једне стране, забрана руског језика, „воз пријатељства“, егзекуције у Одеси, погубљења у Мариупољу. На другој страни – Крим, Волноваха, Славјанск. Једна идеја и једна рука, која је прекинула породичне везе и покренула замајац међусобног истребљења.

–

Руске трупе су дуго биле укључене у овај рат, али су њихови напори и жртве изневерени као и наши. Русе и Украјинце једноставно исцрпљују пред великим ратом.

–

Патриотизам је последње уточиште ниткова. Ово је управо наш случај!

Ја не видим прави патриотизам. У Украјини је он нека врста принудне, вештачке конструкције, у коју су сви били приморани да верују. У Русији – симулирани и карневални. Они говоре о палим војницима у Великом отаџбинском рату, али не виде живе Русе који су у невољи. Кад би се руско питање решило у Русији, нама не би дошли милиони Кинеза, већ Руси из централне Азије и балтичких држава. Оживела би празна села, али она стоје каква су сада, опустошена.

–

Многи мисле да је после руског Мајдана 1991. власт некако поново пала у руке Руса. Чудна мисао. Када су се Руси побунили 1993. године, стрељани су из тенкова не било где, већ у центру Москве. Када је огорчење у народу порасло, за њега су организовани чеченски удари и терористички напади. И одједном су остали без орјентације и одрекли се моћи? Јел тако?

Тако су из неозбиљности могли само Руси да ураде 1991., а пре тога 1917. али не и Јевреји. А Украјина, где је јеврејска олигархија, преузевши власт, довела Русе до међусобног истребљења, само потврђује стару истину. Власт се не даје, не преноси, не преузима. Она се никад не котрља. Узимају је силом, крвљу откидају од убица и тирана и чувају је до последњег. Ово је прескуп поклон! У то смо се сада уверили, када нам је отета из руку.

–

Кад се појавила Новорусија, људи су веровали да ће одавде почети препород Русије. Да ће се вратити праведна народна држава. За Украјинце, Мајдан, а за Русе, Крим и Новорусија су постали симбол ослобођења од туђинске власти .

И такав свенародни узлет искоришћен је за симулацију патриотизма и распиривање рата.

–

Под патриотском реториком, руски народ се сада припрема за рат са Западом. Али осећам да ће се, када почне рат за саму Русију, водити по Донбаској верзији.

–

После Дебаљцева, где су нам приредили редовне борбе гладијатора, веома ме занима како овај систем функционише. Систем раздвајања људи и њихово међусобно уништавање. Тамо где, баш по једном сценарију, одједном настају револуције и побуне, и до јуче добре комшије, почињу да се мрзе. У Либији и Сирији се из ничега појављују опозиције и почињу да уништавају сопствену државу. Нека марионета ИСИС објављује рат Западу и Израелу, али из неког разлога убија своје муслимане и хришћане! Зар то није чудно?

У Украјини, Мајдан и добровољачки батаљони. Али њима не управљају украјински националисти, већ украјински Јевреји. Националистички батаљони су само прекривени кукастим крстовима и бандеровским паролама, али су их створили олигарси да распирују руско-украјински сукоб. Структура јеврејских комесара и казнених одреда заправо је уведена у трупе и Министарство унутрашњих послова, као у Грађанском рату. Они пуцају на војнике који су одбили да пуцају на Ополченије, стоје у одредима, уништавајући јединице које се повлаче. И такође терају Оружане снаге Украјине да пуцају по стамбеним зонама и врше брутална убиства, тероришући руско становништво Украјине.

Ово је трећа сила, а заправо Прва, која изазива и распламсава рат. Они су продрли у све структуре државе и растворили се међу Украјинцима и Русима који их не разликују.

–

(? Одговорити)

Пре неки дан сам добио Апел председнику и другим органима власти о ситуацији у Донбасу. Шта могу да кажем? Све је тачно. Само немамо коме да се обратимо.

Да, сви ми то свакодневно доживљавамо на сопственој кожи. И издаја, и крађа, и оптужбе за разбојништво оних који су бранили републику у тешком часу. Имамо киднаповане борце, мучене до смрти. Најбољи команданти се потискују и хапсе. Навикли смо на ово као на нужно зло и већ заборављамо да смо хтели да изградимо нешто сасвим другачије него у Украјини и Русији – поштено и људски…

…………………………….

Православну идеју Новорусије замењује идеја профита и потрошње.

Кажу да Американци и 5. колона спремају државни удар у Русији. Не треба бити паметан! Он је већ направљен. Ционисти су преузели власт у Русији и бившим совјетским републикама и супротстављају нас једни другима.

Јеврејин Сакашвили је послао грузијску војску у Осетију. Сударила су се два православна народа – Руси и Грузијци. Јеврејска хунта на челу са Валцманом (Порошенко, прим.прев) послала је војску у Донбас – опет се православни боре међу собом!

У Европи је мало другачије, али суштина је иста. Они сукобљавају хришћане и муслимане једне против других. У самој Русији – Русе и мигранте. На ову карту ће се и даље играти у Русији. Тајне службе ће провоцирати, а јеврејски медији ће направити национални сукоб, као у Украјини.

Невероватно је како неколико хиљада демонима опседнутих олигарха, разбивши тајне службе и медије, може да узбурка цео свет. Њихов капитал стоји одмах иза два светска рата. То је прави фашизам! Не италијански, не немачки, не муслимански, не украјински, већ јеврејски. Ево непријатеља човечанства, тврдоглавих непријатеља, који раде оно што њихова вера захтева: делите гоје на класе, партије, на религије и идеологије – како хоћете, и уништавајте их у међусобном непријатељству.

А где је наша вера? Зашто се ми Словени, као и цео свет, плетемо у стадо које се води на клање? Зар смо ми без Бога? Није ли Христос истерао ове трговце из Божјег Дома? Наша вера против њихове вере, са Богом против ђавола – само тако се може борити!

–

Верујем у наш народ. Колико њих је рекло да Руси више не умеју да граде и стварају. Да, Руси нису способни, али само у тржишној прљавштини.

Али онда је настала чиста идеја и цела Русија се одазвала! А онда је идеја о руском свету почела да добија материју и границе. Тај потенцијал је страшан за непријатеље и веровали су да су за ових 25 година успели да га униште. И одједном се он појавио у Новорусији. И ма колико пораза и неуспеха, он ће се опет манифестовати! Бог нам показује да је жеља Руса за истином вечна и непроменљива.

–

Називајући ме националистом и антисемитом, лажу да би добили дозволу за убијање. Вероватно у целој нашој војсци нема интернационалније бригаде од наше. То није само совјетско образовање. То је православна традиција – уједињавање људи различитих племена и народа. На овоме је израсло Руско Царство, а потом и совјетско.

Чак и са овим Форумом солидарности. Стигле су јавне личности и новинари из Европе. Шта би могло бити важније за власт? И корисније за ратом уморне људе? Не, они нам прете! Није ли овде јасно да се стара русофобична кригла појавила иза маске „нове власти” и њених куратора? Прете нам јер Руси поново уједињују све оне који се боре за правду. Очигледно се плаше да ствари не дођу до новог Савеза.

–

Гледајући мајске прославе, одједном сам схватио: дозвољено нам је само јефтино родољубље. Ходај са портретом свог деде и мисли да си бесмртан! А ту је и патриотизам, за који ћете морати скупо да платите. И многи од нас, попут Беднова и Ишченка, већ су платили, бранећи интересе народа.

Да, неће сви то учинити. Али још горе је то што људи више не осећају разлику између јефтиног и скупог. Купите ствари и видите. А кад нам уместо родољубља увале јефтину емисију, они то не примећују! Не примећују како се та власт крије иза сећања на наше дедове и очеве – покушавајући да иза милиона руку са портретима хероја, сакрију неправду и беду онога што су „изградили”.

Шта би нам дедови рекли да виде своје унуке како се убијају у бесмисленом рату? Када би погледали своју опљачкану и подељену отаџбину за чије су јединство дали животе?

–

Ови ратови се не добијају, у њима губе сви, осим оних који су их организовали.

Добровољци из Чеченије и Дагестана су нам јесенас рекли да су они имали исто то. Њихове ратне команданте држали су на узици и олигарси и специјалци из Москве. У почетку су их наоружавали и финансирали, изазивајући сукоб. Онда, када је тема морала да се крати, они су је уништавали за пример. Људи су створили илузију борбе против тероризма и победничког рата. Порастао је рејтинг владе.

А исто се десило и са руским командантима. Рохлин, Буданов, Квачков. Колико је хероја било у Русији и где су? Неко је убијен, неко у затвору. Ово је Систем. Да се идентификују и униште најбољи. Сад га имамо и ми. Неколико месеци након убиства Бетмена, војска Луганске области је заправо обезглављена. Сада можете уредити нови судар, где ће једно стадо, без идеолошких вођа, напасти друго. Очигледно, ово се припрема ближе лету, или, на пример, 22. јуна – зашто не датум за љубитеље ритуала? Не сумњам да ће, ако почне рат са Западом или Кином, руске трупе такође бити послате у очигледно безнадежне операције и котлове, као што се овде дешава са Оружаним снагама Украјине и нашим јединицама.

Али моја реч је да ће се овај јеврејски циркус завршити у Новорусији. Оружје освете ће се окренути против самих циркузаната. Овде Систем неће успети.

–

(за обраћање )

Да није било овог рата, заборавили бисмо какав може бити руски човек. Јер више од 20 година нам говоре да он није исти каквог смо га познавали у ратно и совјетско време, већ је постао велики губитник, неспособан да заради. Овај рат је показао толику резерву непотрошене руске вере, такву пожртвованост људи и блискост Бога нашем народу, да су непријатељи задрхтали.

Овде су и најнесрећнији, најдубље пали, повратили своје достојанство, постали су ратници и браниоци. Видео сам својим очима да ни новац ни земаљски интереси не одређују структуру душе руског човека. Нека у овом рату и не победимо, откривено нам је главно – жива је душа нашег народа! И чим се појави висока идеја, она у Русу оживљава све најбоље што има. Дакле, у Великим ратовима за отаџбину ми нисмо имали и нећемо имати пораза.

–

Борим се за право да говорим истину. Не руску или украјинску, већ једну за све – о мом превареном и подељеном народу. Истина је моје последње оружје у борби за част мог народа.

–

(о филму о Новорусији)

Данас, када је руски народ у мраку угледао трачак светлости, покушавају да га помраче политичком маглом. Кад су се појавили обједињујући симболи и идеје, они још ревносније покушавају да их омаловаже и оцрне пред лицем руског света, који се буди.

Данас, са још већом снагом, треба звонити на узбуну и да постанемо истински једно. Један народ способан да каже истину и да је се не плаши. Један народ способан да брани своја права и да брани свој избор. Један народ способан да брани своје право на живот. По савести, части и праведности!

–

Испуњавајући наређење Алексеја Мозговоја, не остављамо своја имена и кодна имена непријатељима. Тренутно су наши људи, уз неколико изузетака, повучени из Донбаса. Ми не учествујемо у лукавим ратовима и позивамо и друге добровољце да учине исто. Нема потребе да идете у Сирију или било где другде. Они који су издали Русе Донбаса данас издају Сирију. Бићете изгубљени за рат за Русију.

Пропустићемо све Мајдане, све јеврејске представе и наранџасте револуције које ће Кремљ приредити у Русији. Ми, као и командант бригаде, верујемо у пророчанства наших стараца, и са доласком легитимне власти у личности руског Цара, ми ћемо деловати на његовој страни.

Први пут објављено на веб страници Руске стратегије

15.10.2016.

https://monomah.org/archives/95

Превод: Саша Јанковић, Православна породица, мај 2022.