Алимпић: Шта нам је чинити јер је Перић вољан давати оно што његово није

Kао и увек превише питање али у овом случају не мало, него нимало одговора.

Ако је истина да се на сабору није ни гласало то онда значи да је брзину којом је Перић решио да уручи томос сасвим лако разумети.

Ако је то истина, да ли то значи да су владике нечији таоци? Ако је тако, још има наде али само ако неко проговори коначно и народу каже шта је и како је. Овако се народ судара међусобно, група оних који читају како пише и верују својим очима и они који сматрају да не треба да верују својим очима, чијем се послушању изистински дивим.

Једно је сигурно, издали смо претке, великане, историју дугу 800 година, издали смо светиње и чему сад да се надамо. По ком критеријуму се одлучује шта се даје а шта задржава? Kоја епархија је битна а која мање битна?

Пардон, нисмо издали но дали на коришћење. То је нови еуфемизам за издају. Јесмо ли и Kосово дали на коришћење?

Дају ли се и верници на коришћење јер рекоше да је аутокефалност дата не само на територији тзв. Северне Македоније него и у расејању, дакле свуда, иако је сам Перић са својим „аналитичарима“ то демантовао више пута раније?

Чисто да знамо шта нам је чинити јер је Перић вољан давати оно што његово није.

Просто је невероватно да нико пре њега, па ни сам патријарх Павле, није био довољно мудар да на овај начин реше проблем. Изгледа да смо заиста “благословени”.

Док се овај шредингеровски проблем у коме се епископи и народ истовремено питају и не питају и у којој је аутокефалност и дата и није, и светиње и наше и нису не разреши а Перић у свим случајевима ради шта му воља, ми ћемо морати већ једном да схватимо да смо у проблему. Великом. Иначе одосмо и ми сви на коришћење, трајно.

Марија Алимпић

БОНУС ВИДЕО: