Ближи ли се крај понтификата папе Фрање
(фото:БН ТВ)
На припрему могуће абдикације поглавара Римокатоличке цркве упућују његово здравствено стање, сазивање колегијума кардинала за август и посета гробу свеца Селестина Петог, који је увео преседан да папе могу да дају оставку.
„Желео бих да се извиним, али због упаљеног лигамента у колену не могу да устанем”, пожалио се поглавар Римокатоличке цркве ходочасницима пре неколико месеци, јер није могао да их дочека на ногама. Почетком маја папа Фрања је у Ватикану први пут виђен у инвалидским колицима, а убрзо је уследила вест да је одложена његова посета Либану, планирана за јун.
Иако је на празник Духови с прозора Апостолске палате верницима окупљеним на Тргу Светог Петра поручио да жели да оде у Украјину, из римске курије стижу наговештаји да би духовни вођа католика, попут његовог претходника Бенедикта Шеснаестог, могао ускоро да се повуче с трона намесника Светог Петра. О папиној могућој оставци почело је да се шушка још пре годину дана, након што је био на операцији дебелог црева.
Папа је за крај августа у Ватикану заказао кардиналски конзисторијум на којем ће у чин кардинала произвести 21 бискупа, од којих је 16 млађе од 80 година, што значи да могу учествовати у конклави која бира новог црквеног поглавара. Одмах после кардиналског колегијума Фрања ће посетити гробницу папе Селестина Петог у граду Аквили. Реч је папи с краја 13. века који се после само пет месеци понтификата одрекао највише црквене функције. Селестин је први увео преседан – правило да папе могу да дају оставку доносећи декрет о могућности напуштања папског трона.
Требало је да прође 719 година да један папа, Бенедикт Шеснаести, крене Селестиновим стопама. Четири године пре него што је 2013. поднео оставку Бенедикт је посетио базилику у којој је сахрањен Селестин. На гробу овог католичког светитеља претходни папа је оставио палијум, део одежде који симболише бискупску власт.
Посматрачима прилика у Ватикану све ово говори да се Фрања полако припрема за „пензију”. Масимо Фађоли, професор теологије на Универзитету Виланова, каже да је јасно да је Фрањин понтификат ушао у опадајућу, завршну фазу у којој чин оставке постаје изводљив.
Папин биограф Остин Ајвери, који је недавно посетио Фрању, каже како није стекао утисак да је оставка неизбежна.
„Бенедикт је отворио врата сваком будућем папи да процени да ли је, када дође време, исправно да се повуче”, рекао је Ајвери за „Вашингтон пост”.
Први језуита и први Латиноамериканац на папском трону, Фрања је већ постигао главне циљеве. Као либерални црквени поглавар у јавности је стекао симпатије због порука о проблему миграције и климатским променама, а показао је и веће разумевање за ЛГБТ популацију. Фрања је за девет година променио „крвну слику” колегијума кардинала, који је сада много мање евроцентричан. Изабрао је две трећине од 83 кардинала с правом гласа да бирају новог понтифекса. Новоименовани кардинали долазе из САД, Индије, Монголије, Конга, Гане, Нигерије, Сингапура и Источног Тимора. На конзисторијуму у августу број кардинала с правом гласа из Азије и Африке скоро ће се удвостручити у поређењу с конклавом која је 2013. изабрала Фрању. Како примећује „Нешенел католик рипортер”, удео кардинала из Италије пао је са 24 одсто на 17,4 одсто.
Недавно је на снагу ступио и Фрањин апостолски устав, којим се реформише бирократија римске курије. Како наводи АП, овај документ дозвољава женама да буду на челу ватиканских канцеларија, намеће ограничења мандата службеницима у свештеничком чину и позиционира Свету столицу као институцију која ће бити више у служби локалних цркава, а не обрнуто.
Технички, папа може да поднесе оставку у било којем тренутку. Али је још у сфери нагађања је да ли би то могао да учини крајем августа током окупљања кардинала у Ватикану. Ако би се то догодило, конзисторијум би по аутоматизму постао конклава која ће изабрати новог поглавара.
За разлику под папе Јована Павла Другог, који је био у инвалидским колицима због Паркинсове болести, Фрања их користи због проблема с коленом и ишијаса. Они који га боље познају каже да је због болова за сада прескочио само неколико важних догађаја, а да се спрема да у јулу посети централну Африку и Канаду, а у септембру Казахстан.
Највећа препрека папиној абдикацији нису преузете обавезе и жеља да допринесе успостављању мира у Украјини. У Ватикану сматрају да Фрања не жели да се повуче с трона док је његов претходник папа емеритус Бенедикт Шеснаести (95) још жив. Иако се повукао из јавности, Бенедикт, који живи у ватиканском манастиру Матер Еклезија, повремено се уплитао у живот цркве, што је отежавало Фрањин понтификат.
Имати тројицу папа, од којих двојицу бивших, само би још више искомпликовало односе у врху Католичке цркве.
Миленко Пешић/Политика
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
