Како су Хрвати због освете лишили слободе бившег војног судију из Београда

Београђанина (65), пензионисаног војног судију, мајора, хрватска полиција ухапсила је 6. јуна на граничном прелазу “Товарник”, због сумњи на ратни злочин против ратних заробљеника. Некадашњи судија Војног суда у Београду, пореклом из Лике, ухапшен је у присуству сина, када су колима кренули да обиђу обновљено породично имање, потврдио је за “Новости” Саво Штрбац из “Веритаса”.

Овај хрватски држављанин из Београда, како се наводи у саопштењима Жупанијског суда у Осијеку и тамошње полиције, осумњичен је да је 1991. и 1992. године “у српским логорима у Стајићеву, Сремској Митровици и Нишу, као испитивач вербално и физички злостављао заточене припаднике оружаних јединица Хрватске”, да би добио исказ, као и да је подстрекивао чуваре да то чине.

– Пријатељи и породица ухапшеног потврђују да је он годинама одлазио у родну Лику и да није имао проблема са хрватским органима гоњења. Зато и сматрају да је ово хапшење освета за подизање београдске оптужнице против хрватских официра за злочин на Петровачкој и Приједорској цести, 7. и 8. августа 1995. над крајишким избеглицама – каже Штрбац и додаје да су његове колеге, с којима су контактирали и које га добро познају, сигурне да дотични, приликом испитивања, није малтретирао припаднике ЗНГ (Збора народне гарде).

Име дотичног официра, за које породица још не жели да буде објављено, помиње се у списима који су 14. августа 1992, у Неметину, достављени хрватској страни заједно са око 700 заробљеника, приликом размене. Међу размењеним Хрватима, ухапшеним 1991. у Осијеку, било је оних који су процесуирани, а седморица њих су чак осуђена на смрт због ратних злочина.

– У оно време то је био велики скандал када су судије Војног суда дошле на посао и схватиле да су предмети однети без њиховог знања – каже Штрбац. – После се испоставило да су предати заједно са размењеним заробљеницима, уз договор да им се поступци наставе у Хрватској.

Размењени су, међутим, одмах отишли кућама, уместо у затвор, а затим су почели да тврде да су у Београду, пред Војним судом, исказе дали под принудом. Тада је отворена истрага против оних који су им исказе наводно изнудили у логорима Стајићево, Бегејци, Сремска Митровица, Ниш и Стара Градишка. Истрага је вођена пред Жупанијским судом у Осијеку 2008-2012, а име ухапшеног судије није се нашло на оптужници.

– Подигнута је оптужница по командној одговорности против генерала Александра Васиљевића и потпуковника Мирослава Живановића, против кога је поступак обустављен пошто је умро – каже Штрбац, и додаје да кривична пријава против судије, десет година касније, доводи до закључка да је хапшење чин освете за београдску оптужницу.

Што се тиче те оптужнице против хрватских пилота за Петровачку цесту, адвокат Анто Нобило сматра да би Хрватска требало да тражи уступање предмета.

Министар полиције Србије Александар Вулин, пак, подсећа да Влада Хрватске већ 17 година одбија сарадњу са Тужилаштвом БиХ у случају гранатирања избегличке колоне.

– Да није 3. јуна 2015. године донела Закључак којим налаже Министарству правде да одбије пружање међународне правне помоћи у свим поступцима у вези са ратним злочинима против њихових официра по захтеву БиХ, можда би Србија могла да поверује да ће Хрватска, ипак, једном судити за злочине почињене над Србима – навео је Вулин.