Не постоји апсолутна заштита – сајбер напада ће бити све више

Републички геодетски завод је недавно био мета хакерског напада због којег је цео информациони систем морао да буде, како кажу, закључан. Сајбер напада биће све више јер је на интернету све више података, кажу стручњаци. Ни најбогатије државе не могу се потпуно заштитити.

Здравствени и лични подаци, подаци из банке, уместо претраживања тона хартије као некада, доступни су на клик. Један погрешан отвара простор за напад сајбер криминалаца – хакера, чија је мета пре неколико дана био и Републички геодетски завод Србије.

Жарко Кецић из Регистра националних интернет домена Србије објашњава да постоји много случајева крађе личних података и идентитета особа за неке криминалне радње.

“У последњих неколико година, то су напади ransomware, односно злонамерним програмима који криптују или уништавају податке на системима”, каже Кецић.

Додаје да је било и много напада који су у вези са финансијским трансакцијама.

Владимир Радуновић, стручњак за сајбер безбедност Дипло фондације истиче да када неко има податке милиона људи може да дође до великих злоупотреба.

“Када ви скупите податке милиона људи, можете да направите инжењеринг над одређеном компанијом, фирмом, чак и над државом, што дезинформација, што великих пљачки. То су онда озбиљне суме које мотивишу мафијаше. Ми смо само кап у мору која ће бити оштећена”, истиче Радуновић.

Не постоји апсолутна заштита

Као ни у реалном, ни у дигиталном свету не постоји апсолутна заштита, истичу упућени. Једино што се може урадити је да се системи направе тако да хакерима што више отежају посао.

“Можемо 100 одсто да будемо безбедни ако рачунар ставимо 500 метара испод земље и затрпамо га. Хакери су врло маштовити и паметни људи, који смишљају нове начине”, указује Жарко Кецић.

Додаје да постоје мере заштите које могу да буду предузете али да, ипак, све што је повезано на интернет, може да буде мета напада.

Владимир Радуновић истиче да деведесет одсто сајбер напада почиње људском грешком, али да то не значи да су системи “шупљи”.

“Нападачи, који су сада озбиљно организоване светске криминалне групе, толико су софистицирани, улажу у оружја, да су направили врсте нападе где заиста доводе један систем у опасност на један клик, ако систем није довољно добро направљен или ако не постоји систем одбране”, каже Радуновић.

Каква су предвиђања

Предвиђања стручњака нису охрабрујућа – сајбер напада биће све више.

“Ствари неће постати боље, постаће само теже тако што цело друштво постаје све више дигитализовано, што је, наравно, корисно. То ће се дешавати свуда по свету, то ће се дешавати овде. Срашно је важно да ми на државном нивоу имамо разумевање да дигитализација, која је супер, мора да иде у исто време са политикама сајбер безбедности, заштитама података, а тога, бојим се, овде недостаје”, указује Владимир Радуновић.

Са овим је сагласан и Кецић, који додаје да би више требало бавити се превентивом а не само, како каже, гашењем пожара када се нешто деси.

“Ми последњих година имамо неки помак. Имамо чак и унапређен закон о информационој безбедности у Србији. Међутим, мислим да се не придаје толики значај колико јесте и колики треба самој заштити података. Ту бисмо морали системски да обрађујемо тему безбедности података, нарочито на системима који су критична инфраструктура”, наглашава Кецић.

Уз милионе долара улагања, ни најбогатије државе не могу се потпуно одупрети сајбер нападима. Здравствена служба Велике Британије пре пет година била је једна од мета великог светског сајбер напада. За само неколико дана у 150 земаља нанета је штета од најмање шест милијарди долара.

Милица Милосављевић/РТС

Бонус видео