Таласи миграција тек ће плавити Европу

Више од 100 милиона људи тренутно је у избеглиштву или расељеништву, што је последица ратова, прогона и насиља сваке врсте. Бежећи од последица климатских промена, од суше и глади, у наредне две године њима ће се придружити десетине милиона људи са Блиског и Средњег истока, из сахарске Африке, Пакистана, Бангладеша, Авганистана… Та популација ће хрлити ка Европи у потрази за бољим животом. Сукоб у Украјини засенио је ову драматичну слику, којој је и сам умногоме допринео, каже у разговору за „Политику” Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије. Како истиче, овогодишњи Светски дан избеглица, 20. јун, дочекујемо с никад поразнијим бројкама и суморнијим перспективама.

„Рат у Украјини је као камен бачен у воду, ко зна колико ће се концентричних кругова одатле проширити. Ти таласи неумитно стижу и до нас”, истиче руководилац комесаријата који ове године обележава три деценије рада.

У извештају за 2021. о напретку Србије ка ЕУ, Европска комисија је шесту годину заредом похвалила начин на који се наша земља носи са изазовима миграција. Да ли су вредновали и све што је учињено за избегле с простора бивше Југославије и интерно расељене с Космета?

Нажалост, према том проблему су равнодушни. Остају неми пред чињеницом да је 200.000 људи с Косова и Метохије у најдужем расељењу у Европи, а да је проценат повратника најмањи на свету – свега 1,7 одсто. И поред свих очекивања од међународне заједнице, у овом моменту се чини да ће Србија њихов положај морати да решава сама.

Колико избеглих се из Србије вратило у Хрватску и Босну и Херцеговину?

Укупно око 150.000 људи. У процентима, у БиХ више од 20 одсто, с тим што се неки нису вратили у места из којих су избегли. Анексом 7 Дејтонског споразума установљен је механизам повратка имовине, а онима који су имали станарско право омогућено је да откупе станове и њима слободно располажу. У Хрватској таквих механизама није било, зато је проценат повратника тек око 15 одсто. Више од 30.000 људи изгубило је станарско право, десетине хиљада пензионера остале су без својих доспелих, а неисплаћених пензија.

Прву декаду постојања комесаријата обележили су напори да се избеглима, прогнанима и расељенима обезбеде смештај и основни услови за живот. Како је текао процес њиховог трајног збрињавања?

Од 1992. до 2005. било је 1.200 центара, у којима је у колективном смештају боравило и до 65.000 људи. Данас не постоји ниједан. Решили смо стамбено питање више од 25.000 породица. Свој кров над главом још нема 9.900 избегличких и 15.850 интерно расељених породица с Космета, али сам уверен да ће се наћи начина и средстава да се овај процес спроведе до краја. Од велике помоћи нам је и Регионални стамбени програм, чији је главни донатор ЕУ, а новац је за ову намену определило и 12 европских земаља, САД и Турска. Укупно је прикупљено 134,5 милиона евра, плус 30,7 милиона, колико је учешће наше државе. Тим новцем решено је стамбено питање за 6.322 избегличке породице у 161 јединици локалне самоуправе. До средине наредне године, када се програм окончава, укупно ће бити збринуте 7.634 породице.

Баш по вашем доласку на дужност комесара 2008, отворио се још један миграторни проблем – на снагу је ступио Споразум о реадмисији, који је Србију обавезивао да прихвати повратак наших држављана који незаконито бораве у некој од земаља ЕУ?

По том основу враћен је огроман број људи, у почетку и по 10.000 до 15.000 годишње. Данас је тај број сведена на две-три хиљаде. Из скандинавских земаља, које су биле најгласније у истицању да Србија предњачи по броју лажних тражилаца азила и илегалних миграната, одавно нема ниједног захтева за реадмисију. Остала је још Немачка и у много мањој мери Швајцарска. И све то је прошло без социјалних и друштвених потреса.

Без ломова и потреса кроз Србију је прошао и велики талас миграната са Блиског истока, на путу ка Западној Европи?

Са десетинама хиљада миграната из Африке и Азије, који су прелазили преко наше територије, имали смо искуства и у годинама пре 2015. Било је мноштво Сомалки које су у Србију долазиле да се породе јер су услови били бољи него игде. Остајале су док новорођенче не наврши годину дана и прими све вакцине, а онда су настављале пут. Осим порођаја, било је и хируршких интервенција, ни сам не знам колико. Онда је 2015. наишао тај велики талас од милион и по људи. На западу су процењивали да ћемо бити најслабија карика на мигрантској рути, да ће се читав систем под притиском напросто урушити. Ништа од тога се није обистинило. И сами мигранти су истицали да их у Србији нико није тукао, нити малтретирао, да су добијали храну и медицинску помоћ. У Немачкој је 2018. спроведено велико истраживање међу мигрантима на тему како их је ко примио на њиховом избегличком путешествију. На прво место су листом стављали Турску, а одмах после ње најбољи је био – Србистан.

За учињено те 2015. и наредних година похвале смо добили од свих релевантних инстанци УН и ЕУ. На шта сте лично највише поносни?

На чињеницу да ће нас милион и по људи памтити по добру. Сматрам и да смо једна од најбезбеднијих земаља што се тиче терористичких претњи, управо због хуманог поступања према избеглицама, ирегуларним мигрантима и другим невољницима који су овуда прошли. Што се тиче Европе, мислим да смо и према њој своју дужност часно и у потпуности испунили. Заштитили смо је и здравствено – годинама се успешно боримо са свим заразним болестима које мигранти доносе са собом.

Србија је на ободу простора који запљускују таласи избеглица из Украјине, али без обзира на то, чини се да је „стање хуманитарне готовости” подигнуто на највиши ниво?

Тако је, тимови комесаријата oд првог дана дежурају на граничним прелазима према Мађарској, Бугарској и Румунији. Украјинцима делимо пакете с храном и освежењем за наставак пута, као и летке с корисним информацијама и контакт адресама, уколико намеравају да остану у Србији. Повереници комесаријата у свим локалним самоуправама добили су упутства како да помогну украјинским избеглицама које се појаве у њиховим срединама. За оне који немају пријатеље и рођаке код којих би одсели припремили смо седам потпуно реновираних прихватних центара, у којима може да се смести и прехрани 1.500 особа. Од око 40.000 украјинских избеглица, колико их је ушло у Србију, три четвртине су продужиле ка Хрватској, Црној Гори, Грчкој, Бугарској и Италији. Привремени или трајни боравак пријавило је нешто више од 8.000 Украјинаца, а 2.020 се обратило повереницима комесаријата за неки вид помоћи. Процењује се да су Украјинци од почетка рата регистровали у Србији око 500 фирми, а око 300 њихових фриленсера ради онлајн из наше земље.

Колико је украјинских избеглица у центрима за колективни смештај?

Закључно са 16. јуном, 73 особе су збринуте у објекту комесаријата у Врању, који је у рангу хотела Б категорије. Имају три оброка дневно, као и трпезарију са шпоретом, уколико сами желе да припремају храну од намирница које затраже. Ту је и дневни боравак за који је пре неколико дана намештај донирала „Икеа”, затим дечји кутак, амбуланта… Организујемо им и забавне и едукативне програме, обилазак знаменитости у граду и околини, одлазак на богослужења. Основци и средњошколци похађају наставу, обезбеђени су им сви уџбеници и прибор.

На почетку разговора поменули сте да ће Европу у наредне две године плавити таласи миграната из сиромашних и глађу и сушом погођених региона Африке и Азије. Да ли се на балканској рути већ виде наговештаји „сеобе народа”?

Током 2021. кроз Србију је прошло 80.000 миграната, ове године ће их сигурно бити преко 100.000. Од јануара до данас у нашим центрима регистровано је 55 одсто више него у истом периоду лане. Посебно је индикативан био мај – у том месецу 2021. регистровано је 3.186 миграната, а ове године чак 7.722. Таква тенденција забележена је и у прве две недеље јуна. Иначе, у прихватним центрима комесаријата сада борави близу 5.000 миграната, а процењујемо да их изван њих има још око 2.000.

Рекли сте да је рат у Украјини не само трагедија за два сукобљена народа већ да проузрокује несрећу и на многим удаљеним тачкама планете?

Ако се зна да 90 одсто жита у источну Африку стиже из Русије и Украјине, да 15 афричких држава више од половине залиха хлебног зрна базира на увозу из ове две земље, јасно вам је да је сенка глади помрачила овај део света. Томе додајте да многољудни Пакистан највећи део потребних житарица купује. Глад и сиромаштво прате болести, а те земље имају крхке здравствене системе. Уз све ово, климатске промене прете да униште делове наше планете. Етиопија се суочава с највећом сушом у последњих 40 година, то је потенцијално 30 милиона животно угрожених људи, баш као што је без хране и воде угрожено 14,5 милиона становника Мјанмара и девет милиона Сомалаца. Бангладешом хара врели талас, температуре достижу 60 степени, слично је и у Пакистану и Индији. И шта ће сав тај народ, осим да сеобама спасава главе? Нажалост, то је сценарио који неће моћи да се избегне. Неће моћи ни да се одложи обећањима која су се недавно чула из Европе, да ће бити издвојене две и по милијарде евра за земље које не могу да прехране становништво. Рекло би се да је то огроман новац, а у суштини, њиме једва може да се обезбеди по шака пиринча за сваког од десетина милиона невољника.

Комесаријат у бројкама

Комесаријат за избеглице Републике Србије основан је 1992, као посебна организација у систему државне управе. Садашњи назив – Комесаријат за избеглице и миграције – носи од 2012. Управља са седам центара за азил и 12 прихватних центара, плус две стоп станице за случај повећаног прилива миграната – Миксалиште (у Београду) и Миратовац (на југу Србије). Комесаријат руководи и модерним Тренинг центром за миграције у Пландишту.

У комесаријату су 53 стално запослена, од тога су 64 одсто високообразовани. Запослених по уговору у азилним и прихватним центрима има 314, од тог броја 42 одсто су високообразовани, 47 процената има средњошколско образовање и 11 одсто завршену основну школу. Комесаријат има и мрежу од 181 повереника у свим општинама и градовима Србије.

У смештајним капацитетима комесаријата тренутно бораве припадници више од 50 нација – укупно њих 4.880. Највише је Авганистанаца (32 одсто), Сиријаца (24 процента) и Пакистанаца (19 одсто). Мушкараца је 4.470, жена 165 и 245 деце. У центру у Врању смештене су 73 избеглице из Украјине – тројица мушкараца, остало су жене и деца, од којих је 19 школског узраста.

Дарко Пејовић / Политика

БОНУС ВИДЕО: