Срђан Воларевић: Причам ти причу

„Боже, Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од
Тебе“; Псалам 68, 5.

Не причај ми о љубави причу
док ми је на авлији капија разваљена
и по њој орзају као на сеоском вашару.
И не крију се на све четири стране авлије,
већ с вриском и циком узимају што њихово није;
око одмереног изазову метеж и гужву
и уз гуркање изџепаре а да не трепну.
И очас посла поносно машу тапијом
о непомерљивости својине над оџепареним –
па ни по јада на томе да остане.
Из свих грлених жица мене оптужују
да украо сам њихово
и небо и земљу, и воде и море,
и језик и прошлост и јунаке,
богомоље и манастире и гробља,
и писмо и памет и науку и научнике,
и своје име дао им, траг крађе да заметнем,
док непрегледну колону мог српског рода
из блажене вечности маљем алгебре
затуцају намртво у мртве цифре –
и насред авлије подигли кућу
и окречили је у жуто,
нек се види, нек се зна
где ће ми отимати крв,
чупати срце и бубреге и јетру и кожу –
без пардона, без анестезије, наживо.
Ту је, за сваки случај, и тисућљетно ковани казан
од мене сапун да се прави за сваку прилику –
док том мом злотвору ти име бришеш
и рајским вртом именујеш виноград обрастао драчом и купином.
А ја тебе питам: што ме вабиш на љубав
кад волети не могу овако опљачкан до голе коске
да ми је свест о себи развејана ко плева на гумну,
да ми ни плач на водама помоћи не може,
ни Авала плава,
а стид изџепарен у гужви џепароша –
у огледало кад завирим да ништа не видим.
И не причај ми више ту причу о љубави,
већ ме научи како да искујем
браве и крачуне староставне за капије старе,
па нек и шкрипе
само да ми авлију сачувају
и слободан љубави да се дозовем уз Божју помоћ.

Срђан Воларевић

БОНУС ВИДЕО: