Око 50 градова у Србији има систем за пречишћавање отпадних вода, пола не ради

Према изграђеној канализационој инфраструктури, Србија спада у групу средње развијених земаља, док је у погледу третмана отпадних вода на самом зачељу, каже за портал Kлима 101, доцент Анита Леоваћ-Маћерак са Природно-математичког факултета у Новом Саду и која се бави третманом отпадних вода.

Kако објашњава, на канализационе системе прикључено је око 55 одсто становништва (3,9 милиона становника), као и да највећи број постојећих постројења за третман отпадних вода примењује застареле технологије, јер су саграђена пре 30 и више година.

Проценат становништва обухваћеног третманом за пречишћавање отпадних вода, према Статистичком годишњаку из 2020. године је износио 14 досто у 2018. години од чега је 13 одсто повезано на секундарни третман.

Нова економија преноси део интервуја са Анитом Леоваћ-Маћерак.

У којој мери се наша стварност на пољу прераде отпадних вода разликује од оног како би тај процес требало да изгледа да би био заиста ефикасан?

У већ изграђеним системима за пречишћавање отпадних вода, проблем представља одржавање, унапређење рада и квалитет.

У Србији укупно 47 градова и општина имају постројење за пречишћавање отпадних вода, од којих је 26 у функцији (уз два у реконструкцији и пет у пробном раду). Само пет јединица локалне самоуправе има постројење са терцијарним третманом.

Што се тиче капацитета државних органа који управљају отпадним вода, они су задовољавајући по броју људи. С друге стране, њихова стручност је незадовољавајућа. Наше регулативе и закони из ове области су само језички усклађени са ЕУ стандардима, док ће за њихову имплементацију бити потребно доста времена.

Због чега у Србији немамо више система за третман отпадних вода?

Висока цена изградње једног система за третман отпадних вода је последица пре свега његове комплексности, а такође укључује прво и изградњу канализационе мреже како би се отпадна вода сакупила и допремила до постројења за третман.

Сакупљање отпадне воде, њен третман и могућа поновна употреба никада не могу бити једнократна инвестиција. Стални су захтеви за оперативним трошковима, трошковима одржавања и ремонта.

Но, ово не смемо више одлагати, јер смо данас сведоци дејства климатских промена.

Kоје све загађујуће материје се могу пронаћи у води? Kоји су све извори тог загађења?

Kонцентрисани загађивачи су разни објекти у којима се обавља нека делатност и људска насеља. Ту спадају урбана насеља, индустријски објекти (хемијске, прехрамбене, металне и друге индустрије), енергетски објекти (термоелектране, топлане, хидроелектране), пољопривредни објекти и уређене депоније.

У дифузне (расуте) загађиваче спадају: хемизација земљишта пестицидима и минералним ђубривима, сметлишта (дивље и неуређене депоније индустријског и комуналног отпада), атмосферске падавине и саобраћај.

Доминантно загађивање вода у Србији азотом и фосфором потиче из комуналних и индустријских извора који преко канализационих система своје непречишћене отпадне воде испуштају у водна тела.

Највеће емитоване количине азота и фосфора у отпадним индустријским водама потичу из постројења у оквиру енергетског сектора, хемијске и минералне индустрије, као и јавних комуналних предузећа.

ОНО ШТО ТРЕБА ИМАТИ НА УМУ ДА ЗА ПРАЋЕЊЕ И АНАЛИЗУ ФАРМАЦЕУТСKИХ ПРОИЗВОДА И МИKРОПЛАСТИKЕ НЕМАМО ЛАБОРАТОРИЈСKЕ KАПАЦИТЕТЕ ЗА ПРАЋЕЊЕ, ПА ЈЕ ТО ПРЕТПОСТАВKА.

С друге стране, садржај органских материја у отпадним водама је значајан и њихов садржај је најчешће последица антропогених активности. Налазе се у водама из домаћинстава. Могу настати и као резултат пољопривредних активности, сече шума, спирањем са урбаних површина.

Додатно загађење су и болничке отпадне воде и фармацеутски производи из домаћинстава који се углавном директно бацају у сливник доспевајући на тај начин у канализациони слив, а онда и у реке.

Микропластика такође игра велику улогу, углавном као резултат хабања гума и асфалта, али и пластичног отпада који завршава у реци.

Загађене воде могу на много начина утицати на квалитет животне средине, пре свега на квалитет вода река или језера који су пријемници загађења, али и на квалитет подземних вода и земљишта односно седимента. Интегрални систем животне средине апсолутно утиче на здравље људи и препоручљиво је посматрати све сегменте животне средине као једну целину.

Клима 101

БОНУС ВИДЕО: