што је мало другачија формулација и у том случају не би одговарала држава. Они то неће да прихвате, јер не желе да се наставе преговори нити постигне икакав споразум.
Дрецун сматра да је неизвесно да ли ће се и када наставити дијалог Београда и Приштине, с обзиром на то да је до састанка требало да дође 14. јула, када је планирано да на столу буде тема – нестали. Он подсећа да је и Приштина наговештавала да би могао да буде постигнут договор.
– Међутим, урадили су све што су могли да споразум буде неприхватљив за нашу страну. Приштина је одлуком о регистраским таблицама једнострано прекинула дијалог и обесмислила га потпуно. Лајчак је имао визију састанка председника Вучића и Куртија за 19. јул, али је рекао да је сада суштински промењена ситуација и доведен у питање наставак преговора. Приштина стално поставља препреке да се постигне споразум, док Србија показује максималну спремност за то, нуди и ово компромисно решење за нестале, иако није била потребна таква квалификација. Апсолутно смо спремни да се реши питање несталих, не само Срба и Рома већ и Албанаца. Ту ће се видети сва тежина злочина које је починила ОВК.
И председник владине Комисије за нестале Вељко Одаловић поручује за наш лист да смо у бриселском дијалогу постали таоци Куртијеве самовоље и једностраних потеза, поготово код тема за које он нема интереса да се постигне договор:
– Ми већ имамо све споразуме и механизам радне групе за тражење несталих, кроз које је до сада, за 16 година, решено 1.800 случајева, од којих су 90 одсто Албанци. Сада Курти очигледно жели неке ствари у том механизму да мења и ми смо после свега, свих напора, заправо сада стигли – нигде. Документ о несталима који је требало да се нађе на столу на састанку Вучића и Куртија, са наше стране је у доброј мери био усаглашен, сада смо се удаљили од договора. Реч је о декларацији која је требало да буде подршка процесу решавања питања несталих. Овим инсистирањем на термину „принудно нестали“, Приштина се меша у домен рада правосудних органа и показује да не жели овим питањем да се бави као хуманитарним, већ га политизује.
Професор права др Богољуб Милосављевић упозорава, за „Новости“, да нема никакве дилеме шта се крије иза намере Приштине:
– Принудни нестанци се сматрају да држава за њих сноси одговорност, јер је држава дужна да се такве ствари не дешавају. Подсетићу да је таква формулација била у случају нестанка Ивана Стамболића, реч је о истим правним прописима. Ово је веома опасно за Србију, тиме би практично држава била одговорна и за злочине ОВК, јер је тада имала суверенитет, највишу власт на Косову и Метохији.
Иако српска страна поручује да је у оваквим околностима наставак дијалога, поготово оног на највишем нивоу обесмишљен, председница тзв. Косова Вљоса Османи изјавила је јуче да очекује сусрет Вучића и Куртија у Бриселу током овог месеца.
НЕИЗВЕСТАН ПУТ НА КОШАРЕ
ОДАЛОВИЋ указује и да је у процесу решавања питања несталих наша страна дала све информације које су се од ње тражиле, а последње су везане за локацију Штаваљ, док је Приштина све наше захтеве – одбила:
– Број нерешених случајева је 1.620. Било је речи и томе да у наредном периоду обиђемо једну локацију на Кошарама коју смо тражили и био бих срећан да се то догоди, али с обзиром на све ове нове околности, нисам сигуран да ће се то догодити.
У ЧЕСТИТКИ НАПАЛИ БЕОГРАД
О „ПРЉАВИМ ТАКТИКАМА“ које Курти користи у свакој прилици да оцрни Београд сведочи и честитка коју је упутио председнику САД Џозефу Бајдену поводом Дана независности. Он је ту напао Србију да је „претња за мир у региону“ и довео у везу нашу земљу и Русију:
– Да је Русија права демократија, вероватно никада не би извршила инвазију на Украјину, да је Србија истинска демократија, не би представљала тако озбиљну претњу миру у нашем региону.
Курти такође оцењује да одбојност према оружаном сукобу код демократских држава наводи аутократе попут „Путина, а пре њега Милошевића да мисле да ће напади на мање демократске нације проћи некажњено“.
С друге стране, председник Вучић је у честитки Бајдену упутио најлепше жеље за радостан и просперитетан празник:
– Нико, нарочито сада, не би требало да заборави оснивачки концепт на који овај датум у вашој историји и даље указује – да свако има неприкосновено право на слободу и једнакост.
Novosti
БОНУС ВИДЕО:
