Арсић: Требало је повећати цену струје

Удео јавног дуга у БДП-у износио je на крају маја 52,3 одсто, али је у апсолутном износу од почетка године већи за 577 милиона евра.

Минус у државној каси од 71 милијарду динара направљен је од јануара до маја, саопштено је јуче из Министарства финансија. У том периоду држава је имала приходе од 655 милијарди динара, а расходе од 726 милијарди.

Дефицит у јавним финансијама посустаје, јер је поређења ради за четири месеца од јануара до априла, износио 77,7 милијарди динара.

Држава је на крају маја била задужена 30,709 милијарди евра па је удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) био 52,3 одсто. Подаци Министарства финансија показују да се држава за пет месеци задужила 577 милиона евра, јер је на крају 2021. дуговала 30,132 милијарде евра.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду каже да је у другом кварталу дефицит успорио, али само привремено. Висок је био у првом кварталу због једнократних исплата попут оних за пензионере и младе, а највећи раст јавне потрошње је увек у четвртом кварталу.

Подсетимо, званичници су рекли ће држава настојати да минус у јавним финансијама не буде већи од четири одсто БДП-а. Минус у државној каси у буџету за ову годину планиран је на три одсто БДП-а или око 1,5 милијарди евра. Арсић наводи да је могуће да ће се дефицит задржати на том нивоу.

– То што још нема повећања плата и пензија смањује дефицит. Инфлација доноси веће приходе буџету, а пола расхода, то су плате и пензије, се не мења. Све док се не повећају плате и пензије реално се штеди. Пензије су опале неколико процената, а плате у јавном сектору не, оне су на нули, али ће и оне за неколико месеци изгубити на реалној вредности”, напомиње он.

Према његовим речима јавни дуг расте још не у процентима, али у апсолутним износима о чему сведочи и податaк о расту дуга за 577 милиона евра.

– Оно што је додатно повећало јавни дуг су гаранције „Србијагасу” и ЕПС-у од 250 милиона евра. Та два предузећа из области енергетике су до краја маја узела кредите у вредности већој од 900 милиона евра. Питање је и губитак „Србијагаса”, јер он и даље продаје гас по нижој цени од набавне. Продаје га по 270 долара по тони, а набавља по тржишних 1.800 долара колико је ових дана. Нема исплате гаса Русима ако држава не дода новац – каже Арсић.

Слично је и са ЕПС-ом. Он има више резерви, покушава да уштеди, касни са исплатом добављачима. Лоше је што није почела градња реверзибилне хидроелектране „Бистрица” као што је било планирано. Вероватно нема средстава за то, јер треба за текуће пословање као што је увоз струје и угља. Цену струје требало је повећати и да није било проблема у ЕПС-у, сматра Арсић. Поскупљење би у том случају било искоришћено за градњу нових централа као што је „Бистрица” и модернизацију постојећих капацитета у термоелектранама, као и да ЕПС постане значајан произвођач чисте енергије, да прави ветрогенераторе, соларне електране и слично као што раде све велике енергетске компанија у свету. Уместо за развој средства се користе за покривање грешака у пословању и губитака.

Из Министарства финансија је јуче саопштено да су у мају наплаћени приходи у износу од 145,3 милијарде динара, од чега су порески приходи износили 127,8 милијарди. Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а у износу од 69 милијарди динара и акциза од 27,7 милијарди. Непорески приходи остварени су у износу од 16,8 милијарди динара, а прилив донација у мају био је 0,7 милијарди.

Расходи су извршени у износу од 138,6 милијарди динара. Расходи за запослене су у мају износили 30 милијарди, трансфери ООСО (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ, Фонд СОВО) 16,8 милијарди, док су остали текући расходи били 17,5 милијарди, с обзиром на то да је са ове категорије исплаћен фискални стимулус младима.

На нивоу опште државе у периоду јануар–мај остварен је фискални дефицит од 58,8 милијарди динара и примарни фискални суфицит од 11,1 милијарду.

Политика

Бонус видео