Еколошки геноцид, или зашто не верујем еко–активистима

Говор у УН шведске 16–годишње еколошке активисткиње Грете Тунберг изазвао је прилично бурну реакцију јавности.

Е сад, последње о чему бих желео да говорим је личност саме девојчице Тунберг, њеним болестима, опсесијама итд. Важније је изнети скептичко виђење самог феномена еколошког активизма.

Наравно, аутор је против загађења животне средине, али негативан однос према смећу не значи аутоматско прихватање верзија о антропогеном фактору климатских промена, и што је најважније, начинима његовог превазилажења.

Не улазећи у џунглу теорија завере, само желим да подсетим на одређене чињенице на које еколошки активисти обично не обраћају пажњу.

За почетак, изненађујуће, мало о моди. Подсетимо се како су се облачили стари Грци. Судећи по њиховим уметничким делима, класични Јелини се нису посебно оптерећивали додатном одећом – лаким, често кратким, туникама као доњи веш и огртачем који је био пребачен преко истих туника, лаким сандалама на ногама. А Византинци? Туника, на врху тунике – далматика, а на врху тешка мантија. И основне панталоне и чизме. И на крају крајева, све ово је практично на истој територији на којој су донедавно живели стари Грци. Иста слика се може посматрати и у Италији у исто време, и не само тамо. Шта је разлог за тако „изненадну” промену моде?

А разлог је глобално захлађење. Да да. У време класичне Грчке и Рима на Медитерану је владао такозвани римски климатски оптимум – блага, топла и влажна клима. Просечна температура тадашње Европе била је за 1–2 °Ц виша од претходног периода.

Међутим, већ у III веку климатски оптимум почиње да се замењује климатским песимумом (познатим као „касноантичко мало ледено доба”) – опште захлађење које је достигло врхунац у време владавине Јустинијана Великог. У овом случају, температура је постала нижа за 1–1,5 степени.

И има много таквих температурних скокова који се дешавају сваких неколико векова у историји човечанства.

Треба разумети да када се сада говори о порасту укупне температуре у односу на „норму“, под „нормалним“ се подразумева температура XIX века, која је део следећег Малог леденог доба, које је трајало током XIV–XIX века.

Чињеница је чињеница. Човечанство је кроз историју доживљавало различите глобалне климатске промене, како са порастом тако и са смањењем температуре. Било је периода када је сада залеђени Гренланд био зелен (што се, заправо, појављује у његовом називу – Гренланд (дан. „Зелена земља”), када је било покушаја да се Канада обиђе дуж северне обале без ледоломца (нпр. експедиција Џона Френклина 1845–47), када су у Палестини расле шуме, цветале баште и лутали лавови. Било је и катастрофа, када се, на пример, под Борисом Годуновим, заледила река Москва у августу 1601 године, а по Црном мору људи су се возили саоницама до Цариграда. И превише је оваквих тренутака да бисмо их игнорисали.

И ту се намеће природно питање: у којој мери је човечанство криво за све ове догађаје? Да ли је загађење животне средине Русима под Годуновим изазвало нагло захлађење? Или су, можда, Турци прве половине XVII века толико загадили Босфор да је почео да се леди 1621–1669?

Наравно, у овом случају су деловали сасвим други, неантрополошки фактори. Тако је нагло захлађење од 535–536 изазвано вулканском ерупцијом на Исланду, због чега је нагло опала транспарентност атмосфере и, сходно томе, смањена количина сунчеве светлости. „И ове године (536 – прим. ред.) догодило се највеће чудо: целе године сунце је сијало као месец, без зрака, као да је изгубило снагу, престајући, као и раније, да сија чисто и јако. Од када је ово почело, међу људима нису престајали ни рат, ни куга, ни било која друга несрећа која доноси смрт. Тада је била десета година владавине Јустинијана“, пише савременик догађаја, историчар Прокопије Кесаријски.

Клима на Земљи се непрестано мењала или у правцу захлађења или у правцу загревања и пре човека и његових индустријских револуција. Постоји много разлога за климатске промене чак и без „ефекта стаклене баште“. Ту су и вулканска активност, и соларна активност, годишњи шумски пожари, емисије метана из мочвара и светских океана и многи велики и мали фактори. Речено је да се све ово дешавало (и вероватно наставља да се дешава) без икаквог људског учешћа.

За поређење. Према различитим изворима, човечанство емитује од 7 до 16 гигатона угљен–диоксида у ваздух, а само Тихи океан емитује свих 80. Човечанство, наравно, може (и утиче) на животну средину. Али све чешће се ухватите да мислите да је овај утицај веома преувеличан.

Климатска политика разних међународних организација такође често не доприноси веродостојности закључака њихових комисија. Није тајна да концепт „глобалног загревања“ постаје оруђе у економској борби корпорација.

Године 2009 дошло је до скандала са објављивањем публикације (види „Климатгејт”) архиве са електронском кореспонденцијом, датотекама података и програмима за њихову обраду из одељења за климатологију британског универзитета Источна Енглеска. Тада су откривене пристрасне методе рада британских климатолога, а то су: бескрупулозне методе прорачуна и жонглирање подацима у корист теорије „глобалног загревања“. Скандал су пожурили да заташкају, али је на овај или онај начин изазвао пораст скептицизма према опречним подацима „британских научника”.

Не покушавајући да извлачимо глобалне закључке, ми, у међувремену, наилазимо на одређене случајности када пажљиво пратимо вести. На пример, пишу да производња меса (посебно говеђег) има веома негативан утицај на климу, јер огромна стада крава емитују огромну количину метана. А после неког времена појављују се информације да Мекдоналдс почиње да производи „експерименталне“ хамбургере од „меса од поврћа“. Али ово су, наравно, ситнице. Једно је јасно: исправно представљене информације о „штетним“ индустријама могу постати инструмент притиска на корпорације и државе. Питање је само у чијим рукама је овај инструмент утицаја.

Међутим, о климатским променама се може и треба разговарати. Али еколошки активизам почиње да ме плаши специфичним непријатељством према човечанству. Када слушате нове екологе, стиче се утисак да имамо нову мизантропску секту која проповеда нову доктрину, по којој постоји нека апсолутна вредност – Природа или Клима а ту је и човечанство. Ово последње је а приори непријатељско према овој вредности и било би добро да оно потпуно нестане. Мислите да претерујем?

Некада „просвећена“ европска цивилизација напустила је Бога као апсолутну вредност, ставивши на олтар нову светињу – човека. Сада, међутим, лево–либерални активисти иду још даље, збацивши самог човека са пиједестала апсолутних вредности и на његово место подигли Природу. У ствари, ово је својеврсни облик неопаганизма, пошто је обожење природе у древним временима већ постојало у облику анимизма или пантеизма.

А сада се проповеда да човечанство треба да напусти научни и технолошки напредак да би сачувало „Свету Климу“. Престати са употребом угљоводоника, индустрије, нуклеарне енергије, сточарства (исту говедину), па чак и немати кућне љубимце. Ово није шала – немачки истраживачи су открили да је држање домаћих мачака, паса, па чак и акваријумских риба, такође веома штетно за климу. Њихове колеге из Велике Британије предлажу да треба имати мање деце ради екологије, па чак и да праве компост од људских тела. Шведски научник Магнус Седерлунд отишао је још даље и предложио да зачуђено човечанство поједе тела мртвих како би „рационално користило ресурсе Земље“.

Постоји нескривена дехуманизација. Зато, када нервозна шведска тинејџерка са дирљивим плетеницама почне да говори наизглед исправне ствари са говорнице УН, затечен сам. А ако се сетите који су људи и организације преузели ову тинејџерку, још више.

Господ је дао овај свет човечанству да га заштити и развије, „да ради земљу, од које би узет“ (1 Мој. 3, 23). Мудро коришћење ресурса Земље је људско право и дужност. Загадити и уништити Земљу је злочин пред Богом, који нам је то дао. Али „заштита“ природе на штету човечанства није ништа мањи злочин.

Што се тиче еколошког активизма, чини ми се да би било корисније када би свако од присталица, уместо још једног суманутог протеста, уместо још једног хистеричног говора, једноставно засадио бар једно дрво.

Аутор: Дмитриј Марченко

Са руског: Милан Јеротић http://pravlife.org

Борба за истину

Бонус видео