Зашто Куртију пада рејтинг и расте агресија

Премијер привремених институција покушава да убеди своје бирачко тело и Европу да српска страна изазива немире, указује Демо Бериша.

У опозицији је био соко, а када је дошао на власт – претворио се у пиле. Ову мисао о актуелном косовском премијеру Албину Куртију изрекао је бивши саветник Хашима Тачија Артан Бехрами гостујући у емисији „Око 7”. Можда се у овој, не до краја тачној оцени – имајући у виду да приштински премијер повлачи све агресивније и ризичније нервозне потезе – крије одговор на питање због чега рејтинг његовог Самоопредељења и даље вртоглаво опада. Према резултатима истраживања јавног мњења које је спровео приштински институт „Пипос”, недавно објављеним на порталу „Косово онлајн”, за Куртијев покрет гласало би 38,19 одсто гласача, за Демократски савез Косова 25,12, а за Демократску партију Косова 21,35 процената грађана.

А подсетимо, на ванредним парламентарним изборима, одржаним у фебруару 2021, Самоопредељење је потукло ривале с убедљивих 50,28 одсто гласова. Курти је прогласио победу, по други пут постао премијер, поручивши да су се бирачи определили за Косово без корупције, најавио промене и рекао да дијалог с Београдом неће бити приоритет. Од свега наведеног остварио је само ово последње. Мада су му многи, не само у Приштини већ и у Београду, аплаудирали док је то говорио, величајући га као „озбиљног интелектуалца”. Ваљда зато што није крио да ради против Србије и њеног руководства.

После годину и по дана, судећи по по резултатима истраживања, овај политички авантуриста изгубио је око четвртину гласача. Да није оправдао поверење бирача, било је јасно још у новембру прошле године. На локалним изборима на КиМ, Самоопредељење је прошло знатно лошије него што се очекивало. Освојили су само четири од укупно 38 места председника општине, саопштила је тада Централна изборна комисија (ЦИК). Опозиција је однела победу у Приштини, али и у Призрену, другом граду по величини на КиМ. Курти је честитао победу градоначелницима, оценивши да се морају анализирати унутрашњи недостаци који су довели до незадовољавајућег резултата.

Лидеру Самоопредељења измицало је тло под ногама. Суочио се с бројним изазовима и грађани су очекивали да се покаже на делу. Током предизборне кампање обећавао је углавном оно што није способан да испуни. Зато, под изговором борбе против шверца и организованог криминала (у коју се никада није истински упустио), косовски специјалци упадали су на север КиМ, али и у српске средине јужно од Ибра. Није се устручавао да косметске Србе позове да не падају под утицај медија из Србије „који бране криминал, корупцију и кријумчарење”. Обећавао је да неће дозволити нову Републику Српску на КиМ, подразумевајући под тим формирање ЗСО. Чим му нешто крене лоше, Курти наравно упери прст у Србе.

Рецепт за опстанак на власти, упркос очигледном незадовољству и оштрим критикама политичких противника, преписао је од хашког притвореника и бившег косовског председника Хашима Тачија. У тренутку када је под Куртијевом диригентском палицом неколико хиљада присталица Самоопредељења и других опозиционих странака протестовало на тргу Скендербег у Приштини, Тачи се возио чамцем по језеру Газиводе. Захтеви демонстраната остали су у сенци његове пловидбе. На Куртијеву адресу стижу критике са свих страна. Најгласнији су они који су и сами били део владајуће гарнитуре на КиМ.

Бивши премијер тзв. Косова и председник Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај оптужио је Куртија да је огрезао у корупцију, да се плаши САД и дијалога с Београдом и да отежава Косову да иде напред. Ту су и они који подсећају да је управо Курти палио институције у знак протеста због било каквог договора између Београда и Приштине, а за његовог мандата у Бриселу усвојена је мапа о примени споразума о енергетици. Заменица председника ДПК и бивша амбасадорка Приштине у САД Вљора Читаку подсетила је да је управо Курти споразум из 2015. године сматрао издајом. А косовски премијер, након што је усвојена поменута мапа, прогласио је то успехом своје владе.

Њему многе околности нису ишле наруку, попут пандемије вируса корона и украјинске кризе, пишу поједини албански медији, али истичу да то не оправдава то што се није снашао у кризним околностима. Суочио се с енергетском кризом на КиМ и саветовао је грађанима да се угреју под ћебетом. Замерају му и масовни одлив младих с КиМ. Критичари подсећају да бирачко тело Самоопредељења чине млади људи, чије је поверење изневерио. Они данас стоје у редовима за визе испред амбасада јер не виде будућност на Косову.

Да је Курти и те како свестан кризе која је задесила Косово, али и чињенице да губи гласаче, слажу се саговорници „Политике”. Према мишљењу Срђана Граовца из Центра за друштвену стабилност, Курти је након дебакла на локалним изборима схватио да мора да појача националну, ратнохушкачку и екстремистичку реторику. „Захваљујући тој реторици, дошао је на власт. Самоопредељење има популарност не због тога што их грађани доживљавају као оне који имају врхунске стручњаке, већ као екстремисте који су обећали да ће се бескомпромисно борити за стварање велике Албаније”, истиче Граовац.

И он и председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша оцењују да је Курти изневерио очекивања својих бирача када је отишао на разговоре с председником Србије Александром Вучићем. Граовац указује да је Курти добио велику подршку на ванредним парламентарним изборима јер је обећавао да неће бити формирана ЗСО, истицао да га бриселски преговори не интересују и да не жели да преговара са српском страном. Бериша подсећа да су на питању формирања ЗСО пале претходне владе и да га не би изненадило да се исто деси и са овом.

Граовац указује и да су Куртијеви гласачи осетили да су преварени када су схватили да он учествује у преговорима с Београдом. „Покушавао је да лавира, па дође на преговоре, онда их саботира, јер су грађани очекивали да он неће уопште учествовати у преговорима. Због тога појачава ратнохушкачку реторику, јер се нада да ће тако вратити гласове”, указује Граовац. Према мишљењу Дема Берише, може се очекивати да рејтинг Куртијевог Самоопредељења настави да опада. А када је реч о његовим обећањима о борби против корупције, саговорници „Политике” сматрају да на том пољу ништа није урадио, што не треба да чуди.

Приштински премијер, додаје Граовац, свестан је да не може очекивати економски напредак, због чега све пребацује на национални план, док Бериша указује да је корупција дубоко уграђена у косовски систем, али није кључна за мир на КиМ. Граовац сматра да се Курти нада да ће га Запад подржати у намери да протера Србе са севера КиМ, под изговором да тамо постоје паралелне структуре, док Бериша упозорава да би следећи потез Албина Куртија могао да буде покушај „разоружавања” Срба.

„Прикупљају податке о Србима са севера КиМ који поседују ’дуге цеви’. Покушавају да направе оперативни план, а на том питању ломиће се будући односи Београда и Приштине. Ризик који носи питање разоружања севера КиМ јесте питање опстанка. Курти ће тежити да убеди своје бирачко тело и Европу да српска страна изазива немире и ’покушава да управља Косовом’”, каже Бериша и додаје да ће ово бити највећи изазов после рата, а да се уједно поставља и питање – како ће се понашати Кфор.

Шаља: Њему је током рата мирисао парфем, а мени барут

Од вође уличних демонстрација, чувеног и по бацању сузавца у скупштинској сали, постао је онај против кога у дворишту скупштине Косова протестују ветерани тзв. ОВК. Половином јуна прекинули су рад скупштине Косова, захтевајући да се нацрт закона који предвиђа повећање минималне плате на Косову са 170 на 250 евра, усвојен 14. јуна, врати назад. Ово је подгрејало стару причу о његовој улози у рату. Тврди да је радио у канцеларији при ОВК са Адемом Демаћијем и да је и сам ратни ветеран. Посланик Демократске партије Косова и бивши припадник ОВК Ферат Шаља својевремено је рекао да Курти није ветеран јер није ратовао. Посведочио је да је напарфемисан дошао да обиђе припаднике ОВК на планини Бериша. „Њему је током рата мирисао парфем, а мени је мирисао барут”, објаснио је сликовито Шаља, пренео је портал „Балкани.инфо”. Говорећи о ветеранима, нарочито у контексту њихових захтева, Курти је објаснио да заслужују веће надокнаде него што износи минимална зарада. Рекао је и да листе ветерана треба „пречешљати” и да не може да се добија плата за нешто што се радило пре 23 године.

Мина Ђуричић/Политика

Бонус видео