Шта се крије иза резолуције албанског парламента о извештају Дика Мартија

Албански парламент усвојио је крајем недеље резолуцију којом се тражи преиспитивање одлуке којом је Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила извештај о трговини органима током рата на Косову и Метохији. Званичници у Србији осуђују потез Тиране. Познаваоци прилика тврде да то служи за унутрашњу политику.

Одлука албанског парламента вратила је у фокус случај – Жута кућа. Тачније, извештај швајцарског политичара Дика Мартија о умешаности припадника ОВК у трговину људским органима који је касније усвојила Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ).

Деценију касније, сви албански посланици гласали су за резолуцију у којој се одбацују Мартијеви наводи, а од Савета Европе тражи ревизија.

“Албанија ће се носити са нарушеним угледом албанског народа и то ће учинити достојанствено. Глас Албаније ће се чути у Стразбуру”, поручио је премијер Албаније Еди Рама.

За сада није одјекнуо тако далеко. Делегација Србије у ПССЕ најављује да ће пратити даље потезе и реаговати ако буде било потребно, док председника српског парламента охрабрују ранији потези међународног тела.

“То је важно за њихову политичку сцену. Савет Европе никада није усвојио ревизију неких одлука које је раније усвајао. Али то је још један доказ колико је против Србије све могуће”, рекао је Дачић.

Шири контекст

Ивица Дачић није једини који мисли да захтев Тиране треба ставити у шири контекст.

Резолуцију је предложила странка албанског премијера Едија Раме, а он не крије да као брата поштује Хашима Тачија, посећује га чак и у хашком притвору.

Управо Тачијеву Дреничку групу Марти је означио одговорном за трговину органима и друге злочине. Истовремено, годинама уназад затегнути су односи Раме и садашњег косовског премијера.

“Стварни циљ ове резолуције јесте минирање владе Аљбина Куртија на Косову, односно мотивисање присталица Хашима Тачија да се организују и да крену у рушење владе. И током задње посете коју је имао Еди Рама на Косову, у том циљу је све своје покрете направио – сусрео се са противницима Куртија да би мобилисао против њега”, каже политички аналитичар из Приштине Неџмедин Спахиу.

Извештај Дика Мартија био је повод за каснију међународну истрагу коју је предводио амерички тужилац Клинт Вилијамсон. Године 2014. објавио је да његов тим није доказао наводе о трговини органима, али јесте бројне друге злочине ОВК.

Годину касније то је довело до оснивања Суда за злочине ОВК, са седиштем у Хагу, где се очекује почетак суђења Хашиму Тачију, Кадрију Весељију и другима.

РТС

Бонус видео