Балканска ноћ. Шта за Русију значи ескалација између Србије и Косова?

0

EPA-EFE/Stringer

У ноћи 1. августа умало је почела нова рунда сукоба између Србије и Косова. Дошло је до окршаја на граници, контингент НАТО-а је доведен у приправност. Косово је после интервенције америчког амбасадора направило уступке и за месец дана одложило усвајање закона који је изазвао сукоб. Тајна је од стручњака сазнала да ли би ова варница могла да прерасте у војни сукоб и шта то значи за Русију.

Шта се десило

Увече 31. јула медији су известили о сукобима на косовско-српској граници између српске војске и полиције непризнате Републике Косово. Разговарало се и о жртвама, али су касније обје стране демантовале информације о жртвама.

На овај или онај начин, обе стране су повукле снаге на границу. Председник Србије Александар Вучић упутио је обраћање у коме је грађане упозорио на предстојећи напад са Косова. „Апелујем и на Србе и на Албанце: чувајте мир. Атмосфера је доведена до кључања“, рекао је он.

Касније се сазнало да су на Косову локални Срби почели да граде барикаде на аутопутевима. Тако су протестовали због одлуке републике да забрани српске регистарске таблице и лична документа на својој територији.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Шта је решење

Од 1. августа Срби који живе на северу Косова морали су да замене своје бројеве и документа косовским, а њихови стари (српски) морали су да престану да раде тамо. Косово је ово назвало симетричним одговором на чињеницу да Србија не признаје документа издата у републици.

Када се сазнало за сукобе, влада непризнате републике укинула је забрану на 30 дана. Истовремено, премијер Косова Аљбин Курти је нагласио да ће одлука ступити на снагу тек када демонстранти уклоне барикаде са путева.

Влада Косова саопштила је на друштвеним мрежама да је одлука донета након преговора са представницима Сједињених Држава и Европске уније (ЕУ). Власти су се захвалиле међународним партнерима, „посебно америчком амбасадору Џефу Ховенију, на њиховој посвећености и доприносу“.

Одлука косовских власти највише погађа око 100.000 Срба који живе у Северној Митровици на територији непризнате републике: северни део града контролишу српске снаге, јужни део Косова.


„Ово питање је било део техничког дијалога Београда и Приштине, који се под окриљем ЕУ води од 2010. године“, рекла је Екатерина Ентина, професорка Више економске школе, шеф катедре за црноморско-медитеранске студије у Институт Европе Руске академије наука, саопштио је Секрет. — Године 2011. донета је одлука да се обе верзије идентификационих ознака привремено дају у промет. Питање коначног прелаза требало је да се реши касније и посебно. Пошто је дијалог између странака практично замрзнут од краја 2018. године, ово питање је на овај начин завршило на дневном реду.

Како је Кремљ реаговао на сукоб?
Планови Косова су “апсолутно апсурдни”, рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков. Он је навео и да Кремљ подржава Србију („Ми смо поред косовских Срба“) и позива на „мир и конструктивизам“.

Песков је такође додао: земље које су признале Косово „треба да искористе сав свој утицај да упозоре косовске власти да не предузимају непромишљене кораке који би могли да доведу до даље ескалације тензија“.

Према речима Пескова, Москва и Београд не разговарају о могућем уласку Србије у Организацију договора о колективној безбедности (ОДКБ) нити о потписивању уговора о пријатељству између земаља, као што је то био случај између Русије и ДНР и ЛНР.

Сенатор Владимир Џабаров је инцидент назвао покушајем Запада да казни Србију због подршке Русији.

Да ли ће сукоб ескалирати и шта то значи за Русију
Екатерина Ентина верује да ће се за месец дана наћи један или други формат политичког решења.


„Међутим, јучерашња провокација је само први „пуцањ“ по ободу српских интереса. Самим тим, ситуација на Балкану остаје напета.

Њен колега са Института Европе Руске академије наука, водећи истраживач Павел Кандел сматра да ризик од ескалације у великој мери зависи од фигуре Куртија: „Он није баш предвидљива личност, усуђује се да противречи Вашингтону и Бриселу. Он може да предузме неке кораке ка погоршању ситуације, али мислим да ће га они обуздати.

Оба стручњака се слажу да је деградација стабилности у овом региону веома непожељна за Русију. „Она не може да утиче на ову ситуацију, а ако се и последњи према њој добронамерни поданик на Балкану нађе у тешкој ситуацији, Русија од тога неће ништа добити“, каже Павел Кандел.


„У случају ескалације ситуације, Москва ће морати да направи избор – да одговори или да се помири са сужавањем граница свог цивилизацијског утицаја. Чини се да је ово лош избор, стога ће Русија учинити све напоре, укључујући и у оквиру билатералних руско-српских односа иу Савету безбедности УН, да спречи насиље било на Косову, било у Босни, или било где другде у Балкан“, сматра Екатерина Ентина.

Међутим, за Русију постоји једна позитивна последица, додуше краткорочна: сукоб Србије и Косова врши притисак на гас – цена за њега је 1. августа порасла изнад 2.100 долара, примећује политички аналитичар Дмитриј Абзалов .

Докле и зашто је Србија у сукобу са Косовом
Територија данашњег Косова је историјски била део Србије. Пре Другог светског рата ту су живели углавном Срби, али је после председник Југославије (Србија је тада била њена република) дозволио да се ту населе Албанци. Многи Срби су отишли ​​након тога, између осталог и због избијања међунационалних и међуверских сукоба (Срби су православци, Албанци муслимани).

Први оружани сукоби између Срба и косовских Албанаца почели су 1980-их година. У наредној деценији Косово је почело самовољно да ствара албанске структуре моћи паралелне са српским. Године 1996. настала је албанска Ослободилачка војска Косова, која је почела да се бори за независност од Србије.

Прочитајте још:  Пушков је Арестовичеве речи о стварању Јужне Кореје од Украјине назвао политичким сном
У 1998-99, дошло је до пуног рата између странака. НАТО се умешао у сукоб, српске власти су морале да пристану да Косово дају под контролу УН.

Косово је 2008. прогласило независност од Србије. Признала га је већина земаља ЕУ и више од стотину земаља чланица УН. Русија, Кина, Иран, Србија и низ других земаља нису признале Косово као посебну државу.

Од тада тиња сукоб Србије и Косова. Повремено долази до погоршања стања између странака, као на пример 31. јула 2022.

Секрет.ру

Превод:Васељенска

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *