Антић: Македонска државност није настала у Манастиру Прохор Пчињски
(фото:Врање Њуз)
Др Дејан Антић, историчар из Врања који предаје на Филозофском факултету у Нишу, казао је у среду за Врање Нењс да је изјава председника Северне Македоније Стеве Пендаровског “о настанку комунистичке творевине Социјалистичке Републике Македоније у српској духовној лаври и задужбини краља Милутина Немањића, Манастиру Светог Прохора Пчињског, најблаже речено парадоксална”.
“Добро знамо какав су однос комунисти имали према Христу, манастирима и монаштву СПЦ.
Вера је за њих била опијум за народ, а црква службеница буржоазије.Зато митрополиту Јосифу 1945. године нису дозволили повратак у Скопску митрополију, а због покушаја да из вароши под Пржаром управља делом Скопске епархије убрзо су га протерали и из Врања.
Толико о односу комуниста према светињама”, каже Антић за Врање Нењс.
Он додаје да “и ако су другови Ченто, Влахов и Колишевски, по инструкцијама Броза и Темпа, на Илинден ’44 одржали скуп АСНОМ-а у неком дебелом хладу поред Пчиње, то уопште не даје за право господину Пендеровском да тврди како је македонска државност настала у манастиру”.
“И српско царство је у врема цара Душана проглашено у скопској тврђави, али нико данас од српских политичара не инсистира на улози Скопља у изградњи државности Србије јер се исто налази на територији друге међународно признате државе.
Душанов мост у Скопљу изградио је српски цар Душан и данас у Скопљу нигде нећете пронаћи таблу са именом градитеља моста.
Зато би председнику Северне Македоније било боље да се позабави проблемима као што су будућа бугаризација Македоније (француски предлог резолуције), најаве о федерализацији земље од стране албанских политичара, унутрашња политичка нестабилност и економско-енергетска криза уместо, што даје претенциозне изјаве у којима се директно може довести у питање територијални интегритет Републике Србије”, наводи Антић за наш портал.
Врање Њуз
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
