У срцу Европе се рађа нова војна суперсила. Док већина узмиче пред Русима, они се спремају за обрачун

Руска инвазија на Украјину изазвала је ветар промена у Европи. Континент на којем су многе државе поступно смањивале своју војну потрошњу након Хладног рата, сада се желе ремилитаризовати, схватајући да ће руска пријетња експанзијом остати у догледној будућности. Једна од тих европских нација је Пољска, која је сада на путу да постане највећа и најсофистициранија европска ненуклеарна војна сила.

Осећај хитности из Пољске произлази из прекршених уговора и обновљеног руског ултранационализма који долази из странке Уједињена Русија Владимира Путина. Ремилитаризација Пољске не темељи се само на припреми за све пријетње које долазе из Кремља, већ такођер одражава жељу да се више не ослања на моћ ријечи која је у прошлости обећавала заштитити Варшаву, али то никада није учинила.

Након руске инвазије на Украјину, Пољска је кренула у највећу набаву конвенционалног америчког оружја у хисторији. У марту је Варшава потписала 4,75 милијарди долара вредне ракете Патриот, јачајући национални протуракетни одбрамбени систем.

Како је рат у Украјини напредовао, укључујући масивну баражну паљбу МЛРС-ова и крстарећих пројектила лансираних с подморница, Пољска је такођер крајем маја затражила додатних шест система Патриот. Ово није била прва велика купња земље, која се припремила за најгоре у фебруару и поставила темеље за највећу купњу тенкова икада, наручивши 250 тенкова М1 Абрамс из САД-а.

Како се геополитички крајолик развијао, док је Русија покушавала извући уступке путем територијалне анексије, произведене глади и наоружавања европске опскрбе енергијом, Пољска је наставила јачати своје одбрамбене способности. То укључује велику куповину оружја од војно-технолошког дива Јужне Кореје, укључујући 180 тенкова К2 који ће бити испоручени до 2024. и још 400 до 2030. Додатно, Пољска је купила 48 лаких јуришних авиона ФА50, 1400 ИФВ-ова и 670 плус К9 самоходних хаубица. Министар одбране Бласзцзак такођер је изјавио да ће Пољска повећати своје активне снаге на 400.000 уз повећање издвајања за одбрану на 3% националног БДП-а.

Вероватно највеће улагање у одбрану које је Пољска направила била је набава 500 ХИМАРС-а из САД-а. Систем МЛРС постао је прекретница за Украјину, са само шеснаест система који погађају кључне мете као што су складишта горива, складишта стрељива и заповедни и контролне центре. ХИМАРС је такођер пронашао начин да заобиђе злогласни руски протуракетни систем С400, који би чланицама НАТО-а могао дати предност у случају будућег сукоба.

Ова обновљена воља пољске одбрамбене индустрије да се припреми за најгоре не произлази само из геополитике која се развија у Европи, већ и из прошлости Пољске када су је издале суперсиле које су “обећале” заштитити нацију.

Покушаји Русије да искористи свој повољан положај у ланцима обезбеде енергијом и храном како би извукла уступке од ЕУ-а довели су Пољску у неизвестан положај, будући да је Украјина не само све ближи савезник Варшаве, већ и главни браник од руске експанзије у источној Европи . Такођер треба приметити да је Русија појачала милитаристичку реторику у односу на Пољску; на пример, непоштивањем жртава масакра у Катину и сугерисањем да би земља требала бити следећа на реду за “денацифицирање”.

Док је западна Европа историјски тумачила претње источној и средњој Европи као релативно мале и да се могу решити дипломатијом, Пољаци и многи људи на Балтику још увек носе ожиљке Камберлаинове политике попуштања.

Пољској су и Запад и Русија дали гаранције о територијалном суверенитету земље само да би видела како су их руске трупе издале и касније насилно инкорпорисале Пољску као совјетски сателит. Тај је процес укључивао погубљење и убиство скоро целог пољског официрског збора и депортацију 1,5 милиона Пољака у централну Азију. Западни савезници такође су издали слободне пољске легије, чак их нису ни признали на савезничкој паради 1945., чиме су додатно учврстили Стаљинов наџор над пола Европе.

Данас источна Европа неће бити затечена неспремна, будући да пољске одбрамбене способности такође служе као штит за Балтик. Варшава је учврстила односе с Вилниусом и подржала литванску забрану транзита према Калињинграду усред растућих граничних напетости с Белорусијом. Ови важни искази подршке у оштрој су супротности с неким другим силама ЕУ-а које су се умјесто тога одлучиле за попуштање. Уз држање одбрамбених способности за учвршћивање одбрамбене црте која сеже све до Балтика, Пољска је такође ратифицирала сталну присутност америчког 5. корпуса војске и тражи све веће везе с британском војском.

Док многе нације сада траже ремилитаризацију пред све већим претњама – Јапан, Немачка, Шпанија и Балтик да споменемо само неке – Пољска је дошла на чело ових напора, постављајући се као прва линија европске одбране. Уз историјске трагедије које су још увек уграђене у колективно памћење, чини се да Пољска више неће бити затечена неспремна.

 

Бонус видео