Рачуни за струју већи због зелене енергије

Грађани који у септембру буду добили нешто веће рачуне за струју не треба да се изненаде.

Рачун ће им бити повећан за нови износ подстицаја за зелену енергију који важи од 1. августа, а који ће им се видети на рачуну од 1. септембра, када им следи и ново поскупљење од 6,5 одсто без ПДВ-а. Иако нисмо имали зелене енергије на мрежи током претходне зиме па смо морали и због тога додатно да је увозимо, влада је ипак одлучила да почасти произвођаче ове енергије и повећа им накнаду, односно свима нама увећа рачуне за струју и по том основу. Дакле, електрична енергија која се добија из ветра, сунца, воде… на основу нове Уредбе о висини посебне накнаде за подстицај обновљивих извора енергије (улази у рачун за струју), са 0,435 динара повећана је на 0,801 динар по киловат-сату и примењује се већ од 1. августа.

Прерачунато, то значи да ће за просечну месечну потрошњу од 400 киловата накнада која је до сада била око 170 динара износити скоро дупло више око 320 динара. Ново поскупљење од 1. септембра предвиђа да ће киловат електричне енергије у зеленој зони коштати 6,89 уместо садашњих 6,40 динара у вишој тарифи, односно у нижој 1,724 а сада је 1,602 динара. У плавој зони виша тарифа убудуће ће бити 10,34 динара, а нижа 2,586 а сада је 2,403.

Најскупља ће и даље бити црвена зона и виша тарифа ће се плаћати 20,688 динара по киловату, а нижа 5,172 динара а сада је 4,806.

Уз то сви потрошачи плаћају и накнаду за унапређене енергетске ефикасности (замена врата и прозора и стављање изолације на зграде и куће) и накнаду за подстицај повлашћених произвођача струје која је, дакле, већ поскупела. Извесно је да ће та накнада највероватније ускоро морати додатно да поскупи јер се повећао број страних и домаћих инвеститора који су у међувремену изградили нове капацитете зелене енергије и којима ЕПС сигурно неће из својих извора моћи да плати, већ ће се поново све прелити на грађане. Зато и не чуди што градња соларних панела и ветропаркова постаје све уноснија у Србији.

Упитан шта значи ново повећање накнаде за откуп чисте енергије, проф. др Милош Бањац, бивши помоћник министра у Министарству енергетике који је био задужен за област обновљивих извора енергије за „Политику” одговара да је тренутно, обавеза плаћања накнаде за подстицаје повлашћених произвођача струје (из ОИЕ, из високо ефикасне когенерације и из одређене врсте отпада) прописана Законом о коришћењу обновљивих извора енергије (ОИЕ) усвојеним 2021. Према том закону сви крајњи купци електричне енергије дужни су да плаћају накнаду за подстицаје повлашћених произвођача, а влада је та која прописује начин обрачуна, плаћања и расподелу прикупљених средстава. Саму висину накнаде такође одређује влада, а на предлог министарства, најкасније до краја децембра текуће године за наредну годину.

– Другим речима, влада има право да повећа висину накнаде за подстицаје повлашћених произвођача. Оправдани разлози за то су појава нових повлашћених произвођачи и инфлација евра. Оба ова разлога доводе до дисбаланса између прикупљених средстава кроз накнаде и исплата премија повлашћеним произвођачима за произведену струје. Премија је разлика између повлашћене цене (фид-ин тарифе) и ЕПС-ове производне цене електричне енергије) – каже Бањац.

Увидом у регистар повлашћених произвођача струје, може се видети да од 2020. није било знатнијег повећања броја повлашћених произвођача, што је и логично, будући да се према Законом о коришћењу ОИЕ статус повлашћеног произвођача може стећи само кроз аукције, а оне до сада нису организоване.

Бањац наводи да ово ново увећање није намет на Електропривреду Србије. Управо супротно. Теоријски, сва средства прикупљена кроз ову накнаду требало би да буду једнака оним којима се плаћа премија за електричну енергију коју производе повлашћени произвођачи. Уколико до сада накнада није покривала трошкове премија, ЕПС је морао из својих средстава да надокнађује ову разлику.

Наглашава да би ову накнаду требало да плаћају крајњи купци струје, а не Електропривреда Србије. Међутим, због поремећаја насталих услед недовољно прикупљених средстава путем накнаде до 2020. године, ЕПС је дошао у ситуацију да мора да сноси део трошкова за електричну енергију произведену од повлашћених произвођача.

– Ипак, било је оправдано да се наплата накнаде и исплата премија повлашћеним произвођачима организује преко „ЕПС снабдевање”, које ради у оквиру Електропривреда Србије. Наиме, „ЕПС снабдевање” обаља јавну услугу којом се осигурава право домаћинстава и малих купаца на снабдевање по регулисаним ценама. Истовремено удео „ЕПС снабдевања” на отвореном тржишту је 97 одсто, па је из практичних разлога било логично оном ко наплаћује утрошену струју омогућити да прикупља новац и за накнаду за подстицаје и исплаћује повлашћеним произвођачима за произведену електричну енергију.

Упитан да ли у оваквим околностима када струју и угаљ увозимо по врло високим ценама они којима плаћамо ову накнаду имају обавезу права прече продаје ЕПС-у или не, Бањац одговата да су повлашћени произвођачи обавезани уговором о откупу да сву произведену струју у периоду од 12 година, колико траје овај уговор, морају продати ЕПС-у. Са друге стране, између осталог ЕПС је дужан да преузме сву ову произведену електричну енергију и до одређених квота плати по повлашћеној цени. Дакле, ту нема слободног тржишта, с тим што повлашћени произвођачи могу једнократно раскинути уговор, чиме губе право не поновно стицање овог статуса. За оне који производе зелену енергију а не испоруче најављену количину струје, прописна је казна у износу од пет одсто просечне дневне вредности испоручене електричне енергије, закључује проф. др Бањац.

Ј.Петровић Стојановић/Политика

Бонус видео