Нема нагодби са содомитима

Наивни или смешни су они који своје негодовање због најављеног ”Европрајда” не могу да започну без реченице: ”Нисам хомофоб, али…”. Наиђох и на овакав почетак: ”Немам ништа против геј-популације, па ни геј-парада, али…”.

Такви ваљда наивно замишљају да је могуће нагодити се са ЛГБТ-јуришницима, постићи неку врсту грађанског консензуса, у смислу: ”Будите ви слободно то што јесте, упражњавајте комотно своју ”оријентацију”, парадирајте ако вам се баш хоће, али не претерујте у захтевима, не тражите међусобно венчавање, не улазите у школске програме, оставите на миру нашу децу”.

А то је исто као да је рецимо Момчило Ђујић, уместо што је наоружао своје земљаке и окупио их на борбу против усташких крволока, изашао пред исте и рекао: ”Ја нисам кроатофоб и немам ништа против НДХ, али немојте клати и злостављати српски живаљ, оставите на миру макар нашу децу”. Као да НДХ није настала са искључивим циљем да искорени српски живаљ на целом окупираном простору, до последње жене и детета (а по могућству да ту своју агенду пресели и у саму Србију). И као да ЛГБТ-организације нису настале и од Запада финансиране да реализују целу своју монструозну агенду (која обухвата још много горе ствари и од оних са којима се тренутно излази у јавност), а не само њене почетне фазе.

Овде се многи праве невешти, па као не разумеју да се Зло никада не зауставља на средини, већ иде до плус бесконачно, рушећи све пред собом. Као Баш-Челик из српске бајке, који једном пуштен из окова постаје несавладива неман која пустоши по земљи и чини с људима шта пожели. А онда џаба умиљате речи и грађанска учтивост, џаба ”Нисам хомофоб, али…”, нема нагодбе и консензуса са Злом, ”куми врага-ништа не помаже” како рече Његош.

Сетимо се првих покушаја одржавања геј-параде, који су годинама наилазили на жесток физички отпор (прву успешну одржао је Борис Тадић 2010. извевши на улицу пет хиљада полицајаца, борна кола и другу технику). Сви су тада говорили: ”Па добро, нека шетају, јака ствар. Они ће шетати, ми ћемо их игнорисати, све ће проћи за дан и ником ништа”. Нико тада није помишљао на њихово међусобно венчавање, усвајање деце, улазак у школе, Европрајд (ретки попут мене јесу), па ето дођосмо и до свега тога. А за десет година доћи ћемо и до много горег од тога, будемо ли једнако нехајни и лакомислени као до сада. Доћи ћемо и до параде зоофила (на Западу већ постоји), параде педофила, до геј-породица, геј-школских програма, до бојења у дугине боје свих јавних институција, до ”бирања пола” у вртићима и школама, до уму незамисливих чудовишности. Хомосексуалци ће временом постајати све бројнији, постаће толико заштићени и толико комотни да ће на улици прилазити сваком мушкарцу који им се свиди, хватати га за дупе, а овај ако га удари или увреди ризиковаће драконску казну или затвор.

Хомосексуализам ће се упражњавати као мода, међу младима ће постати фазон да спавају са истим полом и ако нису хомосексуалци. Седеће пет момака за столом у кафићу и смејаће се другу који то још није пробао (”Никад ниси спавао са мушкарцем, какав си ти љаксе…”). Содома и Гомора ће бити дечије игралиште спрам онога у шта ће се претворити модерни Мегалополис. Осим ако се Зло не сасече у корену док је то још могуће, без компромисерских њањавости типа ”Нисам хомофоб, али…” и ако се буде тежило прекидању свих веза са његовим изворима, то јест са Европском Унијом и западном цивилизацијом у целости.

Светислав Пушоњић

БОНУС ВИДЕО: