Мирис неба и земље на Пауљама

Пауље су једно од најважнијих неолитских археолошких налазишта у Европи, у атару села Брезјак. Делимично су истражене иако радови трају од 1989. и леже баш на простору пропалог рудника (то нису Недељице, оне су “познате” по нечему другом, отом-потом). Иако има налаза и из каснијих периода најкарактеристичнији је управо неолит и старије гвоздено доба. Налаза који припадају истој култури има и у другим селима Подриња, у Козјаку, Руњанима, Горњој и Доњој Бадањи и многим другим али и у селима Рађевине што значи да када кажемо Рађевина и Јадар су једна културно-историјска целина која је у континуитету насељена практично од последњег леденог доба, то није тек нека офрље констатација. Налази у Пауљама и Рађевини указују на западносрпску варијанту ватинске културе.

Нажалост или на срећу, у Пауље не може свако да оде.
Тај потес је тако ушушкан шумама и ораницама и сеоским путевима (нису асфалтирани ако неког интересује), без икаквог обележја да ходате земљом којом су пре вас ходали неки људи који су хиљадама година пре нас схватили да је ово сасвим добро место за живот.
А морало је да буде много добро када налази показују изванредне уметничке склоности некадашњих мештана. Чим имаш времена и воље да се бавиш украшавањем керамике и наруквица значи да су ти примарни услови за живот сасвим фино задовољени.

Пауље и Брезјак су једно од моја четири омиљена места у Јадру. Кад кажем четири, немојте мислити да је то много, Лозница има богато окружење какво ретко које место има.

Свако ко је ту прошетао, а да при том није у потпуности закржљао као људско биће, осетиће моментално смирење и спокој. Може бити да је од тог литијума и других минерала у земљи, тек човек који је хиљадама година пре нас пио воду из Корените није био слуђен брзином живљења као ми данас и знао је, боље од нас, да изабере где да се настани.

Сваки дан, чак и кишни је добар дан за Пауље и Брезјак. Посебно кишни, зашто да вас лажем. После кише се ослободи мирис земље и свег живог света који је настањује, петрихор. Тај мирис добио је име по комбинацији две грчке речи, πέτρα/камен и ιχώρ/златна крв старогрчких богова. Каква магична комбинација!

Не постоји наука која ће успети да издвоји тај мирис јер земља после кише не мирише исто овде и у Перуу или у Сибиру.
Ова наша је посебна, ова нас је одгајила и за ову су се животу полагали.

Наравно, прошао је један џип београдских регистрација, климнули неки момци главом кроз прозор. Нека су, нек се возе још мало.
Они не осећају, пола људског у њима мора да је умрло ако га је икад и било. Да осећају знали би да су на посебном месту у универзуму и осећали би страхопоштовање. А не знају ни оно што ми знамо.

Рудника ту неће бити.

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: