Белег чуварима огњишта Старог Влаха

Код Вождовог шанца на Чемерници подиже се обележје ратницима из два минула века. Дуг одужују потомци и Равногорски покрет из Ивањице. Међаши времена – 1809, па 1876. и 1943. година.

Код Карађорђевог шанца на планини Чемерници 6. септембра у 11 сати освештаће се крст и спомен-обележје учесницима буна и ратова у два минула века у Старом Влаху и одржати народни вашар.

О међашима времена на старовлашкој планини сведочиће мермерна плоча на камену крај крста. Потомцима за сећање и обнављање памћења биће запис да је шанац подигнут 1809. године, а да је 23. августа 1876. године на Чемерници Српска војска добила најзначајнију битку против Турака у Јаворском рату. На белегу крај шанца уписаће се и да је је ђенерал Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у отаџбини, боравио на Чемерници у лето 1943. године.

Исправљање неправде – акцијаши из моравичког краја

– Спомен-обележјем исправљамо неправде према прецима и готово заборављеним значајним датумима прошлости. Карађорђев шанац није истражен, као и остали на овом простору, а нити обележен. Ето, годинама се обележава Калипољска битка и пораз, а нико не спомиње бој на Чемерници. Равногорски покрет у Ивањици и потомци ратника ослободилачких ратова покренули су акцију и, уз помоић пријатеља, прилозима и радом подижу белег – каже Срећко Поповић из Ивањице.

Смрче на бедему земљаног утврђења (Фото: Љ. Аничић)

Вождов шанац  налази се на коти 1.346, у селу Маскова (општина Ивањица), на 2,5 километра од асфалтног пута на Анатеми и раскрсници за Штитково, на  регионалном путу Кокин Брод – Мочиоци – Прилике.

Земљано утврђење и народно предање чувају успомену на Карађорђев поход у Стару Рашку, када је вођа Првог српског устанка личним приусуством и биткама наговестио намере Србије: да пресече „велики богаз“ – цариградски друм за Босну и споји се са „браћом Црногорцима“.

Ускоро и нови путоказ под Чемерницом

Чувар Вождовог шанца већ четири деценије је Љубиша Аничић из села Пресеке. Најпре је 1984. године одвратио шумаре од пошумљавања шанца, па су оморике никле само на ободу ровова, а онда је годинама крчио растиње унутар утврђења, тамо где се распознају места за топове и џебану. У договору са Туристичком организацијом Ивањице, даровао је земљиште крај шанца за спомен-обележје.

Турска војска бежала преко Кланца и Кадијаче (Фото: Д. Гагричић)

Јунаци са Чемернице  

Бранећи један од последњих бедема пред налетом Турака у долину Моравице 23. августа 1876. године у боју су се храброшћу и војничким умећем истакли мајор Михаило Илић, командант Ужичке бригаде друге класе,  Јеврем Вукосављевић, командант Ариљског и Сима Петровић, комадант Карановачког батаљона. Ова победа видала је ране тешког пораза у Калипољској бици на почетку лета.

Златар инфо

Бонус видео