Оштећено гробље из Средњег века, машине прете и гробу српског војсковође

Оштећење археолошког налазишта на Радан планини Заводу за заштиту споменика у Нишу пријавили су грађани. Реч је о тзв. “Грчком гробљу”, средњовековној хришћанској некрополи под заштитом државе. Надлежни тврде да радови још нису почели, иако се пут наслонио и на гроб чувеног вође Топличког устанка.

После оштећења Марине куле из 15. века на магистралном путу Куршумлија-Мердаре и рушења винчанског насеља у Београду старог седам хиљада година, још једна реконструкција пута прети археолошком благу Србије.

Током поправке државног пута преко Радан планине, деонице Беговића гроб – Царичин град, грађани су приметили да су разбацани надгробни споменици гробља које је одувек тамо. Позвали су надлежне у најближем Заводу за заштиту споменика културе, у Нишу.
Пут пресеца Грчко гробље

Археолози које је предводио Александар Алексић су већ следећег дана изашли на лице места и констатовали да је заиста дошло до оштећења археолошког локалитета “Грчко гробље”, позне средњовековне некрополе која је први пут званично регистрована током радова стручњака Народног музеја Србије на том подручју 2013. године.

“Тај локалитет се пружа са леве и са десне стране постојећег, старог планинског пута, који се сада проширује. Јасно смо видели да је приликом тог проширења дошло до делимичног оштећења археолошког локалитета. Он је представљен великим надгробним плочама и надгробним споменицима са урезаним мотивом крста. Неке од тих плоча измештене су са локалитета, нашли смо их у избаченој земљи”, каже Алексић.

Он додаје да је очигледно да пут заправо пресеца гробље на два дела. Наглашава да се трасирање пута десило много раније, а сада се проширује на уштрб вредног археолошког блага Србије.

“Тачан обим оштећења у овом тренутку не може да буде дефинисан, с обзиром да је то брдско – планински крај обрастао шумом. Није довољан само обилазак терена, потребно је спровести одређене недеструктивне методе археолошких истраживања да би смо могли да имамо јасне показатеље, да кажемо колики је заиста обим оштећења”, каже овај археолог.

Некропола под заштитом државе

О “Грчком гробљу” мало се зна, археолог Народног музеја Емина Зечевић руководила је пројектом поменутог истраживања, када је први пут и званично регистровано. Пошто није било децидног ископавања , проглашен је наслеђем које се штити институтом претходне заштите, али свакако по основу Закона о културним добрима Републике Србије.

Алексић каже да је “Грчко гробље” народни назив за ово место, реч је о крају који је поново насељен након српско – турских ратова, односно 1877. и 1878. године, кад је цео тај простор ослобођен од Турака.

“Насељен је становништвом из Црне Горе, Херцеговине и Босне, пошто је ту била новоуспостављена граница према Турској царевини. Дошли су и затекли тај локалитет и назвали су га тако, Грчко гробље, пошто нису могли да се идентитетски директно вежу за њега. То је моја претпоставка”, каже Алексић.

Радови прете гробу Димитрија Беговића

У извештају са лица места, који је Завод из Ниша доставио Спутњику, стоји да је у опасности од радова и гроб Димитрија Беговића.
Форензичка анализа прошле године је показала како је погинуо један од последњих вођа Топличког устанка. Као што је тврдило народно предање, разнео се бомбом, и са собом у смрт одвео и два бугарска официра. Беговић је добио и споменик какав доликује комитском јунаку из племена Куча.

Алексић каже да коментарисање близине проласка пута поред гроба Димитрија Беговића, превазилази његову струку, ради се о специфичном добру које штити, не само Закон о културном добру, већ и Закон о ратним меморијалима, јер се радио о гробу једног од наших највећих јунака Првог светског рата.

“Не би могао испред Завода званично да дам било какав коментар, али моје лично виђење, мој доживљај је да такво место захтева посебан третман, с обзиром да се ради о веома важној личности наше прошлости. Сви би требало да имамо осећај одговорности, пијетета и поштовања према том месту. Изградња овог пута је јако битна, али мора да се обрати пажња на један тако важан ратни меморијал.”

Алексић истиче да је његов Завод за потребе проширења пута расписао услове по којима може да се ради, али и археолошко праћење, односно надзор радова. Обавезу да са радницима излази на терен преузео је Репубички завод за заштиту споменика култруе. То је, каже, папиролошки решено, али на терену није.

“Ми смо се након обиласка растурених споменика обратили Путевима Србије, тражили смо састанак, на терену и у Републичком заводу, да заједнички дођемо до неког решења ове ситуације. Најбитније је да се спречи даље оштећење, али још нисмо добили одговор”, каже наш саговорник.

Путеви Србије: Радови нису ни почели

Спутњик је одговоре на питања од “Путева Србије” чекао недељу дана, за то време, како сазнајемо, радова није било. У том предузећу кажу да су они инвеститор, а да је извођач радова фирма “Србијааутопут”.

Потврђено нам је и да је, “будући да на тој деоници има потенцијалних археолошких налазишта”, извршилац посла, уз сагласност инвеститора, ангажовао стручна лица из надлежне институције која прате радове.

“По Уговору је ангажован Републички завод за заштиту споменика културе из Београда и радови не могу, нити су могли бити започети без присуства стручњака из Завода”, стоји у писму Спутњику.

“Напомињемо да се пројекат Рехабилитације државног пута ИИ А реда број 229, деоница од Беговића гроба до Царичиног града обавља по фазама, односно по тачно утврђеним деоницама, тако да радови на потезу код локалитета „Грчко гробље“ нису ни почели”, тврде у Србија Путевима и додају:

“Уколико се Ваше питање односи на споменик Димитрију Беговићу, можемо Вас информисати да сходно Уговору о рехабилитацији државног пута, у надлежности ЈП „Путеви Србије“ није заштита споменика културе, нити се наше предузеће тиме бави.”

Због сумње нишког Завода да је угрожен и гроб Димитрија Беогвића, Спутњик је контактирао његовог директног потомка др Драгана Симеуновића, професора Факултета политичких наука. Он каже да су надлежни контактирали породицу и пренели намере о проширењу пута.

“Контактирали су нас када је реконструкција пута планирана, била је и идеја о померању гроба мог прадеде, али породица на то није пристала. По коначном договору, требало би да је пут делимично “спуштен”, како би гроб остао нетакнут, што ћемо проверити у најскорије време”, рекао нам је Сименуновић.

Сенка Милош / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: