Старац Пајсије Светогорац: Лак живот и хришћанство не иду заједно

 Упркос спољашњем, скромном изгледу монаха и свештенства, Црква је непресушни извор чуда. Црква од воде чини Свету Воду, од хлеба и вина Свето Причешће, од човека створеног од земље бога! Али многи људи не виде чуда. Јер када би их видели, онда не би мрзели Цркву Христову, већ би је волели и поштовали и не би говорили лоше о њој.

Хришћанима је одређено да носе тежак крст у свом животу. Тешко је рећи да верујете у Господа, а да вам је лако у овом животу. Јер када вам је овде на земљи живот лак онда нешто није у реду са вама, јер тада бринете за материјално богатство, а не за духовно. Када овако размишљате далеко сте од воље Божје. Хришћански живот и лак живот не иду заједно.

Једном је дошао познати доктор овде да разговара. Са њим је дошла и његова жена, такође докторка. Обоје су били религиозни. Он се жалио да његова деца живе световно и не само да нису пратила традицију Цркве по угледу на породицу, већ су о њој говорили иронично.

Хришћанима су приписивали особине заосталих, ускоумних људи, неискрених због начина живота, јер не живе по ономе што проповедају, а њихова дела нису хришћанска.

Док су били мали, родитељи су их помазивали Светим Уљем, бар једном годишње, а сада не желе да буду помазани.

Доктор је био веома разочаран и није се много надао духовној регенерацији своје деце. Сматрао је да је сав његов труд и труд његове жене узалудан, јер његова деца не живе по ономе што су их учили.

Једног тренутка доктор је покрио лице рукама, као да је постиђен и рекао: “Изгеда да нам је велики новац наштетио.”

Питао сам га да ми објасни шта је мислио под тим, а он је отворено признао да су сишли са правог пута и да су купили пуно непотребних ствари. “Имамо три велике куће, једну за нас, а по једну за свако дете. Такође, две викендице, четири скупа аутомобила, јахту, велику уштеђевину, и много других ствари.”

Наставио је: “Деца су постала размажена и нас криве због свега. Такође нам говоре да смо помешали велико богатство са Хришћанством.” Онда ме је питао шта да уради како би повратио мир и слогу у своју породицу.

Рекао сам му да све да сиромасима, а да задрже једну кућу и једну викендицу и своје плате. Уплашио се, променио боју и био незадовољан одговором који сам му дао. Отишао је и никада се није вратио. Био је везан за земљу, а не за небо. Зато су деца тражила други начин живота од оног који су им родитељи примером предлагали.

Када чујем за муку и сиромаштво буде ми много тешко и не могу да се молим.

Не кажем да ако имате само две мајице једну дате. Ово је неубичајено и тешко за многе. Али ако желите да будете названи Хришћанима и да имате награду од Бога, зашто се борити за материјално, а не за милосрђе и добра дела? Онај који има много новца, а није дарежљив и милосрдан прави основу на песку. Да ли сте икада видели погребну одећу са џеповима? Све остаје овде. Само добра дела иду на небо. Знате ли зашто постоје ратови? Због новца. Зато што богати не могу да обуздају похлепу, а сиромашни нису задовољни неопходним и завиде богатима.

Ваши џепови треба увек да буду отворени да би новац могао да оде у добре и братољубиве сврхе. Брука је да џепови буду пуни новца, а да су ушивени.

Извор: Манастир Лепавина/Борба за веру

Бонус видео