Руско-пољски односи данас

Данас када је мање више јасно да рат у Украјини улази у завршну фазу, стране силе су се убрзано потрудиле да пронађу другу земљу која је спремна да ратује за њихов интерес. Пошто балтичке земље иако имају велики борбени морал усмерен према Русији, нису адекватан противник, поготово не ако делују самостално и врло вероватно би прошле горе од Украјине, скандинавске земље одавно немају никаквих ратних претензија тако да их је тешко убедити да се лате оружија, одлука је по свему судећи за сада пала на Пољску. Било је само питање тренутка када ће се фокус са Украјине преусмерити на неког који је далеко озбиљнији противник. Држава која дође у ситуацију да жито као витални ресурс компензује за наоружање јасно указује да су све њене расположиве снаге на издисају. Када се томе дода велики егзудус становништва коме новонастала ситуација иде на руку да на што лакши начин емигрира у неку богатију земљу, за очекивати је било да ће ће западне силе да Украјини окрену леђа и сав свој политички и војни ангажман преусмере на неког далеко озбиљнијег и јачег. У прилог целокупној причи им иде виш вековна мржња која постоји између два суседна народа тако да им уопште неће бити тешко да додатно стимулишу пољско становништво за неки будући сукоб са Русијом.

Не тако давно, 2010. године пољски државни врх на челу са тадашњим председником Лехом Качињским требало је посети Катинске шуме и да ода почаст стеадалим жртвама од стране Совјетског Савеза. У авиону који је тада полетео у Русију био је комплетан војни, политички и државни врх Пољске, што је јасно указивало да то није обична посета, већ да је реч о могућем зближавању два народа што би дугорочно посматрано унапредило билатералне односе. У сумњивој авионској несрећи погинули су сви путници у авиону и до дана данашњег није утврђено како се то догодило. Нико након авионске несреће није посветио велику пажњу немилом догађају, а реч је о смрти комплетног државног врха једне земље. Из овога јасно произлази да су у њихову смрт несумњиво умешане велике силе којима дефинитивно није одговарало да дође до, ако не помирења, оно сигурно до сарадње између два народа. После више векова конфликта, свесни да им то није донело ништа добро доносе прагматичну одлуку да покушају да изгладе однос који би у будућности требао да резултује далеко бољим односима него што су били у прошлости. Управо из тог разлога није извршена нека врста дубље анализе шта се заиста догодило, јер би вероватно на површину испливао утицај многих великих сила у њихову смрт.

Великим силама које су након уласка Пољске у ЕУ почеле да инвестирају огроман новац у њу логично да се такав след догађаја није допадао. Пољска економија је последњих 20 година, не рачунајући период током пандемије короне, била једна од најбрже растућих економија. Огроман капитал који се сливао претежно из Америке и Енглеске носи са собом одређену позадину. Током посете Пољској, посебно главном граду Варшави можете да приметите називе компанија које у мало којој земљи постоје. Да нисте свесни где се налазите не би могли да се отмете утиску да је реч о Америци или Енглеској, пошто већина капитала управо долази са тих страна. Када то знамо уопште не треба да нас чуди што су Американци годинама уз границу са Русијом постављали ракетни штит, што јасно указује да је могући сукоб одавно испланиран само се чека погодан моменат. Атмосферу је додатно загрејао заменик министра одбране Пољске који је рекао за медије како се Пољска убрзано спрема за рат са Русијом који би требало да се догоди у периоду између 3 и 10 година. По његовим речима, поред тренутног стања у Украјини, на овај подухват их је навео статус града Каљининграда који се налази између Литваније и Пољске.

Данас, после 20 година економског успона, Пољска се суочава са рецесијом и као главног кривца у целој причи види Русију. Вероватно несвесни чињенице као и много пута пре тога, руковођени мржњом, не виде да ће бити жртвено јагње великих сила у могућем сукобу.

Русија после дуже времена води један мудар рат у којем не показује целокупно војно наоружање, тако да многе земље могу само да претпостављају шта Русија у овом моменту поседује у свом арсеналу. Такође, битан фактор је чињеница да Руси овај сукоб са Украјином а тако ће га видети и са Пољском, доживљавају као одбрамбени, што у неку руку и јесте. Руси су сигурно најопаснији противник када се брани и не бирају средства шта ће тада да ураде како би заштитили себе. Анти-ракетни штитови које су Американци поставили на границу Пољске и Русије имају за циљ пре свега да провоцирају и јасно укажу на могућа дешавања у блиској будућности. Исто колико Пољаци мрзе Русе због неких међусобно нерашчишћених рачуна, такође Руси мрзе Пољаке и неће им бити тешко да поучени дешавањима из прошлости прибегну војној сили. Овај пут, постоји бојазан да од многих градова у Пољској неће ништа остати. Данас када је војна техника до те мере узнаоредовала можемо само да нагађамо са чим располаже Русија и шта је од тога спремна да употреби у случају евентуалног сукоба. Уместо да покушају да нађу заједнички језик, пре свега око Украјине, они додатно раде на ескалацији сукоба. Русима као много пута пре тога неће бити тешко као што им није било у прошлости да се договоре са Немцима и заједно униште Пољску, а она ће по ко зна који пут остати сама.Поготово у данашњој консталацији снага када Немачка у многим својим економским аспектима зависи од Русије оберучке ће прихватити било коју врсту сарадње како би се извукла из кризе. Уздати се у помоћ Енглеза, који никада не би жртвовали људство за туђи интерес се стварно граничи са лудилом.Поготово што су Енглези у неколико наврата изиграли Пољаке и оставили их на цедилу гарант је да то исто планирају и у перспективи да понове. То што су им допустили да користе део Норвешког гаса, на који иначе Енглеска има монопол, довољно говори шта се од Пољака очекује у будућности.

У 21. веку дефинитивно не постоје суверене земље, самим тим ни Пољска није суверена држава, премда мисли да то јесте. Успела је да прогласи Исуса Христа за суверена државе, да начини себе милитаризованом земљом, да забрани абортусе и ограничи права хомосексуалаца у јавном и приватном животу. То су све ствари са којима се мање-више сви слажемо и поштујемо. Са друге стране се са правом питамо, ко им је то допустио када знамо да је један од услова за улазак у ЕУ усклађивање закона са осталим земљама чланицама. Покушај да кроз Вишеградску унију, која је у најмању руку интересантан савез, нажалост недовољно јак да буде нека врста отвореног опортунизма у ЕУ. Међутим, иза свега тога се крије нешто далеко озбуљније, нешто што ће временом скупо платити. Како су могли да дођу на идеју да су на неки начин изузети од правила која владају у ЕУ, да могу слободно да их игноришу и не примењују. Само због тога што неко у датом моменту има јасан циљ испред себе, а то је жртвовање Пољске. Будући сукоб ће их начинити, од земље са изузетно добрим природним прираштајем, у земљу која ће се борити за биолошки опстанак. Русија, слагали се ми са политиком Путина или не, није више тако безначајан фактор као за време Јељцина и других.

Успела је да вековно непријатељство са Чеченима претвори у пријатељство у којем дојучерашњи непријатељи чине једну од окосница руске армије. Реч је о заиста више него добром потезу који је успео да интегрише непријатеља који ће имати значајну улогу у сукобима који предстоје. Ако ништа то ће Русима помоћи да смањи број жртава међу етничким Русима, који су историјски гледано увек предњачили у жртвама, како као победници тако и као губитници. Такође, крајње прагматичан потез који има за циљ да заустави унутрашње сукобе у земљи, да стабилизује земљу и да омогући одређени степен заштите од бесмисленог рата са Чеченијом. Што се тиче Украјине, евидентно је да је рат дуго припреман, да иза њега стоји тим људи који је пројектовао сукоб који неће на Русију утицати ни економски ни војно. Економски Русија бележи раст бруто друштвеног производа, док са војног аспекта користи застарелу војну технологију која је у овом моменту сасвим довољна за обављање неопходних војних акција. На крају, Пољска када је видела како се одвијају догађаји, требало је да подели вештачку творевину звану Украјина са Русима, можда Мађарима и Белорусима и не гледа више њу као тампон зону. Њено протежирање украјинске државне целовитости је у најмању руку шизофрено када знамо кроз шта је прошао пољски народ у Другом светском рату са Украјинцима, као и на њихове претензије на западну Украјину за коју већина Пољака отворено тврди да је окупирана земља. Из ког разлога скачу себи у уста и шта је неко обећао њиховој влади остаје да се види, али у сваком случају ниједан од тих гаранта није вредан будућег сукоба који ће их коштати великог броја жртава.

Што се нас Срба тиче, нама би можда одговарало да дође до сукоба јер једна од земаља у којој би сигурно Пољаци потражили уточиште је Србија. Нама одговара да они дођу у што већем броју, пошто имамо великих демографских проблема, а опште је познато да су Пољаци једниа од ретких „белих“ нација која има позитиван природни прираштај, тако да би нас бројчано обогатили. Осим тога, реч је о здравој нацији, нацинално свесној, чије присуство би нам пуно помогло за неке будуће конфликте и размирице које нас чекају у блиској будућности. У сваком случају остаје жал због толиког антагонизма који влада између два народа, што не може да се оствари минимум консензуса који би успео да их уједини. Заједно би извесно могли да направе контратежу западним силама и да у целини буду један релевантан чинилац на свим пољима. Недостатак расуђивања и фанатична мржња довешће нажалост до огромних материјалних и људских разарања која ће у далекој будућности тешко моћи да се надокнаде.

Матија Мићић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: