ПИО фонд зарађује са безобразним трговцима који искоришћавају пензионере~

Од сваке рате коју “скине” пензионерима за робу купљену од разних трговаца – било да је реч о неопходном огреву или не баш потребним јорганима са магнетима – Фонд ПИО зарађује. Kолико тачно – зависи од броја и вредности тих рата, јер је реч о накнади коју Фонд уговара са трговцима у виду процента од укупног месечног износа обустава на пензије. Фонд ПИО на овај начин годишње приходује и више од два милиона евра, колико је евидентирано у пословним књигама за 2020. годину, што је за портал Н1 потврдила и Државна ревизорска институција.

Трговци продају робу пензионерима, Фонд ПИО само обрачунава рате и „скида“ их са пензија и при томе – зарађује. Фонд, наиме, зарачунава проценат од сваке обрачунате рате и ту накнаду од трговаца наплаћује месечно. Фонд ПИО има склопљене уговоре са предузећима за продају робе на кредит, удружењима грађана и јавним предузећима, тако да пензионери, како сам Фонд истиче, „имају могућност плаћања административном забраном, односно плаћања на рате при куповини робе широке потрошње, медицинске опреме и оптичких помагала, за набавку зимнице и огрева, за плаћање погребних трошкова и туристичких услуга“.

Проблем је што су, уз многе корисне ствари које пензионери могу неспорно лакше да купе на овај начин, најстарији грађани често на мети насртљивих трговаца који их обилазе по кућама продајући им, за огромне износе, непотребне ствари, због којих никада сами не би ушли у продавницу, попут – прекривача са магнетима, масажера, јастука који хладе, прескупих усисивача од неколико хиљада евра и других ствари.

„Фонд ПИО је закључио уговоре са правним лицима која врше продају добара и услуга на рате пензионерима у којима је дефинисано да Фонд врши услуге реализације административних забрана на пензије, а да му за наведене услуге правна лица плаћају накнаду. Висина ове накнаде је уговорена у проценту од укупног месечног износа обустава на пензије“, објашњавају за портал Н1 у Државној ревизорској институцији.

Проценат по проценат – два милиона евра

Последњег дана децембра 2020. године, разне фирме су Фонду на име ових накнада дуговале 31,37 милиона динара, стоји у Извештају о ревизији завршног рачуна Републичког фонда ПИО за 2020. годину који ДРИ објавила у септембру 2021.

Током 2020. године у пословним књигама Фонда ПИО евидентирани су приходи од ових накнада у износу од 241 милион динара, што је по званичном курсу 2,05 милиона евра.

Наиме, у Завршном рачуну Републичког фонда ПИО, у Извештају о извршењу буџета у периоду од 1. јануара 2020. до 31. децембра 2020. године, евидентиран је износ на име „мешовитих и неодређених прихода“ од укупно 374,8 милиона динара.

„Од наведеног износа од 374,8 милиона динара, у пословним књигама Фонда ПИО на субаналитичком конту који носи назив ‘мешовити приходи-накнада за спровођење административних обустава од пензија’, евидентан је приход у износу од 241,03 милиона динара, који се односи на приходе наплаћене на име услуге реализације административних забрана на пензије у 2020. години. То процентуално износи 64 одсто од исказаних мешовитих и неодређених прихода“, наводе за портал Н1 у Државној ревизорској институцији.

Преостали износ од 133,81 милиона динара мешовитих и неодређених прихода Фонда ПИО односи се на, како се истиче, приходе остварене по другим основима.

Шта купују пензионери, а шта им се продаје

Портал Н1 већ је писао о случајевима када су насртљиви трговци пензионерима из Пожаревца старијим од 80 година продали усисивач за 2.949 евра, као и о случају баке из села у околини Зајечара, која има пензију од 17.000 динара, а мора да плаћа рате за 106.670 динара „вредан“ наддушек и јастук са магнетима које јој је продао трговац не оставивши јој ни примерак уговора, нити било који документ због чега није могла на време да одустане од куповине.

Проблем је што ни трговци, а ни Фонд ПИО, не праве разлику међу пензионерима када је реч о платежној способности – једнако третирају и пензионера који месечно прима 50.000 динара и оног чија је пензија 17.000 динара, па сада од ње годину дана треба да плаћа рату од, рецимо 4.000 или 10.000 динара месечно.

Не прави се ни селекција понуде – на списку Фонда ПИО, што је видиљиво и на званичном сајту, постоји списак од, колико смо у августу избројали – тачно 1.236 предузећа која пензионерима продају робу широке потрошње.

Међу њима су пензионерска удружења и фирме које продају огрев на рате, фирме које продају зимницу, дечје играчке, ПВЦ столарију, месо, сточну храну, али и фирме које робу доносе пензионерима на кућни праг и које су углавном регистроване за „продају и наплату уређаја за пречишћавање, освежавање“, за „продају и наплату производа за здраво спавање“, „продају и наплату терапеутске креветнине“, затим антиалергијске постељине, биомагнетних простирки, масажера за релаксацијју… Тада смо остали ускраћени за одговоре Фонда ПИО на питања са колико фирми Фонд има склопљене уговоре о продаји овакве врсте робе, како процењује с ким склапа уговор, да ли Фонд ПИО проверава коју врсту робе пензионерима нуде на продају предузећа која се баве трговином робе широке потрошње, као и да ли се проверава да ли фирма која продаје пензионерима медицинска помагала има одговарајуће атесте, знања и дозволе за продају ове врсте робе.

Kоме пријавити трговца

Kада се оштећени пензионер обрати ПИО фонду добије одговор да Фонд само администрира плаћање по уговору који је пензионер потписао са трговцем. Баш као што би то фирма чинила за свог запосленог.

Закон о заштити потрошача казује да пензионер, када му трговац дође у кућу, има право да се у року од 14 дана предомисли и одустане од куповине и то тако што попуњава такозвани „образац за одустанак“ који трговац мора да му уручи заједно са уговором.

Проблем настаје када трговац злоупотреби поверење потрошача и оде не оставивши ни уговор, ни образац за одустанак. Тада пензионер мора да чека „скидање“ прве рате преко Фонда ПИО како би уопште сазнао од кога је купио производ. И тада га штити закон, јер има право да од куповине одустане у року од годину дана, пошто му трговац није уручио прописани образац. Проблем је само што за ову законску одредбу трговци – не хају, а пензионеру остаје само да трговца пријави тржишној инспекцији.

Све чешће се дешава и да се трговци лажно представљају. Зову телефоном пензионере и наводе да их шаљу министарства, сам Фонд ПИО, чак и да су лекари који раде бесплатне прегледе па „успут“ и – продају одређени производ.

На ову појаву, указивао је и сам Фонд ПИО саопштавајући да у више градова – Аранђеловцу, Врању, Ћуприји, Kрагујевцу… „непознате особе наводе пензионере да потписују одређене уговоре и овлашћења са образложењем да се ради о захтеву за повећање пензије“.

„Наглашавамо да је ова активност неоснована и да може проузроковати накнадне трошкове за пензионере и апелујемо на пензионере да у своје домове не примају особе које се представљају као радници Фонда и да, уколико им неко са таквим образложењем дође на врата, то одмах пријаве надлежнима у МУП-у Србије“, навео је Фонд ПИО у јулском саопштењу.

Н1

БОНУС ВИДЕО: