Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке

Битка на Мачковом камену, као и Гучевска су две важне битке иако се не сматрају победничким.

Знали су да је непријатељ већи, надмоћнији и боље опремљен али се упркос томе нису повукли и рекли „ево извол’те проћи даље“ него су се борили чиме су иако у огромним губицима успели да успоре даљи продор непријатеља и помогну да се остатак војске консолидује. Нису питали шта кошта и да ли се исплати. Нису се предали ни продали. Зато сам ја данас Марија као и моја прабаба, а не Марлен. Зато и данас имамо Милоше и Душане, а не Хермане и Фридрихе.

Зато и данас неће проћи ни рио тинто ни било ко други да рије земљу која је натопљена нашем крвљу.
Мачков камен, Гучево и цела Мачва су наша света места. Освештана мученичком и јуначком смрћу оних који изгледа нису знали да калкулишу, али су ипак владали рачуном који је данас многима непојмљив и одвише апстрактан.

На Мачковом камену погинуло је 115 и рањено 176 официра а из строја избачено око 15000 војника… Међу рањенима је био и Ђорђе Карађорђевић, а погинули су и браћа Рибникар. У овој бици је као болничарка учествовала Надежда Петровић.
Ту, бранећи Србију у Рађевини где је и данас заустављен даљи продор не само рио тинта него многих других компанија. А кажу нам да ништа не можемо.

Битка је вођена под командом дивјунака Петра Бојовића, Степе Степановића, Душана Пурића и Павла Јуришића Штурма.
Нећете им одати никакву пошту сликањем и остављем венаца једном годишње на споменике а у организацији и за грош издајничких општинара. То можете учинити само ако наставите њихово дело и завет.

Јован Велимировић, епископ шабачко-ваљевски и синовац светог владике Николаја Велимировића говорио је да пшеницу узету за панаију из ових крајева не треба освештавати јер је већ освештана крвљу стотинама хиљада војника и сељака који су дали животе за Србију и православље.
Зато се у групи више неће толерисати дефетистички коментари и спиновање на тему све је готово (осим ако се јављате са онога света). Ко не може, нек се склони и не смета.

И запамтите:

„Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке“, Његош

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: