Атина спремна и на рат с Анкаром у Егеју

Евентуални сусрет на Самиту 44 земље у Прагу између грчког премијера Киријакоса Мицотакиса и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана као корак ка одмрзавању двостраних преговора практично је „немогућа мисија”. У атмосфери провокација из Анкаре, претњи војном силом и нарочито после уручивања протестне ноте грчком амбасадору у Турској с образложењем да Атина додатно наоружава своја острва у Егеју и тамо пребацује војну технику, додатно се повећава напетост између две државе.

Турска страна тврди да Грчка тако нарушава Лозански споразум о демилитаризацији региона недалеко од њихове обале. Атина то демантује инсистирајући да има право на самоодбрану у моменту кад су турски десантни бродови у сваком тренутку спремни на акцију, кад се настављају провокације, почевши од десетина свакодневних повреда ваздушног и морског пространства, до претњи да турска војска преко ноћи може да осване на грчким острвима, иако је то још пре пола века регулисано међународним споразумима, чиме се доводи у питање грчки суверенитет. Грчки амбасадор у Турској Христодулос Лазарису демантовао је веродостојност објављених снимака с дрона и тврдњи турске агенције Анадолија на које се у својој протестној ноти позива Анкара тврдећи да је, наводно, реч о искрцавању више десетина оклопних возила и припадника војске с грчког војног брода на острвима Лезбос и Хиос. Амбасадор је одговорио турским званичницима да су њихове оптужбе неосноване, да Грчка поштује међународно право и да суседној земљи не прети ратом.

Турска, сматрају у Грчкој, наставља са тактиком дезинформација и оцрњивања Атине, у још једном покушају да пред важне скупове који предстоје међународној јавности скрене пажњу да није она та која угрожава суседа и изазива нестабилност. Да су узрок грчке амбиције у Егеју, њене претње једностраним проширењем граница територијалних вода са шест на дванаест наутичких миља, што су, иначе, параметри прописани међународним поморским правом, које Турска одбија да прихвати.

Непосредно после уручивања ноте грчком амбасадору огласио се и председник Ердоган, који је Атину оптужио због, како је рекао, „провокационе политике коју њени званичници користе у политичке сврхе” и да у исто време „Грчка не представља ни политичког, ни економског, као ни војног саговорника који им је раван”, јер се „крије иза туђих скута”… Турски председник, који, иначе, има низ унутрашњих проблема и за кога су избори наредне године крајње неизвесни, и даље је љут на Грчку због њених добрих односа са САД, огорчен због америчког присуства у војним базама, посебно у оној у Александруполису, као и због најсавременијих америчких летилица Ф-35 које грчка авијација купује док је турска жеља да добије бомбардере Ф-16 све неостваривија. Ердоган у последњој изјави говори о „опасној политичкој игри коју воде Атина и они који је користе као марионете”, те да ће „Грчка одговарати за мигранте које је оставила да умру у Егеју”.

У исто време, свакодневно више од хиљаду миграната покушава да са турске стране незаконито пређе границу код реке Марице, која постаје неосвојива захваљујући појачаној контроли, опреми, наоружању и високој огради подигнутој дуж границе. Турска наставља да врши притисак у покушају да подсети и понови сценарио од пре две године, кад су десетине хиљада миграната јуришале на грчку границу на Марици. У околини Александруполиса, према писању овдашњих медија, лоцирано је око 100.000 миграната и избеглица, које турска полиција и војска организовано доводе близу границе уз претњу да ће насилно покушати да уђу на грчку територију.

Са говорнице Уједињених нација Мицотакис је међународну јавност још једном документовано упозорио на примере турског нарушавања међународног права и чињеницу да управо Анкара игра улогу фактора дестабилизације у источном Средоземљу, али и шире. Мицотакис је јасно поставио „црвене линије” упозоривши да се неће толерисати покушај нарушавања суверенитета, да ће Грчка умети да одговори и брани своје границе. Ипак, Мицотакис је поручио турском народу и да им Грци нису претња, да им нису непријатељи, да су суседи и да је важно да имају добре односе.

Иако је Ердоган још раније рекао „Мицотакис, јок”, чињеница је да грчки премијер оставља отворена врата за решења путем дијалога, избегавајући отворену конфронтацију и смирено одолевајући свакодневним отвореним провокацијама из Анкаре. Атина све више, ма колико то било опасно, не искључује могућност намерно изазваног „врућег инцидента”, како могући сукоб називају овдашњи аналитичари, и поручује да је спремна да одговори. Неизвесна је цена која би се за то платила, јер је Грчка данас војно много моћнија и спремнија него 1996, у време инцидента на граници рата између две земље због ненасељеног острвцета Имија.

Јасмина Павловић Стаменић / Политика

БОНУС ВИДЕО: