Мирослав Пушоња: Прохор Пчињски – читајући мемоаре

Када су након дуге четири године рата, совјети убрзавали свој пут ка Берлину, комунисти Југославије су знали да је њихових 50% од некадашње Краљевине. Остатак је припао лукавим Енглезима. Зато је требало покорити Србију (чиниле су је данашња Србија, Црна Гора и Македонија).

Тако ће другог августа 1944. унутар манастирског здања Српске православне цркве, св Прохора Пчињског, присталице комунистичког покрета одржати своје прво заседање – АСНОМ- а. Произашло из АВНОЈ-а, оно доноси низ одлука од којих су две интересантне јер откривају праву суштину овог наводно атеистичког покрета. Прва, укидање присуства Српске православне цркве на подручју Вардарске Македоније, и именовање Македонске православне цркве на коју ће се тренутно књижити сва имовина СПЦ. Да су само укинули присуство СПЦ, то би још као ”атеистима” могло да се опрости.

Али док стрељају митрополите и свештенике СПЦ, формирати од Српске неке друге цркве било је подло и лицемерно. Молитве московском патријарху да спречи безакоње нису помогле. Изнад њега био је Стаљин и политбиро. Бог је гледао са висине.

И друга одлука била је интересантна. Док се спремају да заједно са дојучерашњим балистима и усташама (а и они су били махом у ВМРО-у, по мери Бугара) ударе на остатке Србије, ови учесници укидају српски језик и врше његову забрану коришћења. Тако ће Кумановски срез, са апсолутном већином српског живља, остати под ударом те одлуке и у границама новоформираног народа и републике. Џаба ће се вршити ургенције да бар тај срез не доживи злохуду судбину. Комунистичким кадровима српског корена, биће важне једино границе комунистичке Југославије. Није то био изузетак. Тако се поступило и са Вуковарским и Илочким срезом. Када је Броз видео да су они смештени на простор АП Војводине, на маргинама тог документа израђеног од стране његове комисије, је записао: ”Откуд ови срезови у Србији?”. Одговора није било, уписани су као тапија на другог, а за њих се Србија борила неуспешно деведесетих година прошлог века тенковском бригадом.

Време ће показати како је договор Стаљина и Черчила о подели утицаја у бившој Краљевини израстао у монструозно коначно решење. Комунисти јесу у Јајцу искористили све инструкције Коминтерне и темељно срушили ”творевину српске експлоататорске буржоазије”, а у бити српску државу али су само за две године након тога, показали исправност Черчилове метафоре о Тројанском и обичном коњу. Њоме ће Черчил својим саборцима, а и свету објаснити зашто је тако лако препустио оних 50% утицаја Стаљину. Рекао је да је много хуманије и ефикасније када у редовима противника имате једног Тројанског коња, од целе дивизије обични коњина. Инфорбиро је дао за право овом лисцу. Тако се Јајце и Коминтерна преобратише у интерес Лондона по Черчиловој замисли. Југославија нам треба, говорио је својим саборцима. Без ње не можемо самлети Србе. Парафразирам! А за то је било нужно довести и учврстити несрпско руководство.

Таква је политика. Формираш Украјину, а творцу њене академије и језика, у Кремљу подигнеш вечну кућу. Поклониш Крим и независнос, а онда кренеш са ”Кинџалима” да чистиш наци гнезда. Заиста имамо много тога заједничког. Чак више него што треба. ”Вечне куће” и ”куће цвећа”, вечни су споменици наше затуцаности и комплекса ниже вредности.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: