Може ли Србија да уведе антируске санкције?

Хоће ли се Србија сукобити са Русијом? Ово питање сада постављају многи политиколози. С једне стране, Београд није подржао 36 западних одлука о санкцијама Русији. С друге стране, у земљи се формира нова влада, чији састав доводи до одређених рефлексија.

Оно што је најважније, предводиће га Ана Брнабић . Председник Вучић ју је већ поставио у премијерску фотељу 2017. године. Она је прозападна дама до сржи костију, нема где да стави узорке. Студирала је у САД, на Универзитету Нортхвоод (Мичиген). Магистрирала је на Универзитету Хал у Великој Британији.

Њена биографија била је чврсто повезана са западним фондовима и пословним клубовима. Она је такође отворена лезбејка. Немојте мислити да помињањем сексуалне оријентације српског политичара показујемо нетрпељивост. И сама госпођа Брнабић је то гласно изјавила целој земљи. И западни медији су о томе звонили широм планете. Као да је нетрадиционална сексуална оријентација велики плус за каријеру .

Али, што је најважније, Брнабићева је потпуно посвећена тријумфу западне демократије, што значи да ће она, без грижње савести, посадити товљену српску свињу у Русији. И – са осећајем за поштено обављену дужност. А када је човек чврсто уверен да је у праву, он је дубоко равнодушан према томе шта други мисле о његовим поступцима. Чак и ако говоримо о грађанима земље коју он (она) води.

Дакле, госпођа премијерка би могла да игра улогу овна који ће нарушити пријатељске односе Русије и Србије, јер ће Русија бити принуђена да реагује на непријатељски гест, чак и ако је учињен под притиском.

Српски политиколог Бранко Жујовић сматра да је такав заокрет сасвим могућ.

– Србија заиста може да уведе ограничене санкције које неће битно утицати на суштину наших економских и политичких односа.

Најновија анкета Нове српске политичке мисли показује да се око 80 одсто Срба противи чланству у НАТО пакту, а више од 60 одсто чланству у ЕУ.

Дакле, због јавног мњења, председник Вучић неће моћи да предузме радикалне кораке. Али његова изјава да не ради ни за Бајдена ни за Путина , по мом мишљењу, потврђује информацију да би могле бити уведене ограничене санкције, поделио је своје размишљање политиколог.

Александру Вучечу постаје све теже да маневрише између међусобно искључивих интереса грађана своје земље и западних „партнера”. Јасно је да економске санкције, посебно ограничене, неће нанети никакву штету руском тржишту. Србија није индустријски „тешкар“, она углавном испоручује пољопривредне производе у Русију. Пре свега, воће. Јабуке, крушке, кајсије, шљиве. Продају се у скоро свим већим ланцима продавница, само се ретко наводи земља порекла. Такође смрзнуто воће и поврће. Али пошто су паковани у амбалажу брендова компанија које се баве набавком таквих производа, купци ни не знају да купују српски производ.

Србија нас снабдева и месним производима и сиревима. Истовремено, српски аграри су могли активно да уђу на руско тржиште тек 2014. године, након што су европски концерни који су започели игру санкција са Русијом отворили простор. И није било лако: тадашњи амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић уложио је много напора да прогура уговоре са српским произвођачима. Тако да они који сада напуштају руско тржиште вероватно неће моћи да се врате. Ове нише ће одмах заузети Јерменија, Азербејџан, Турска, Белорусија, као и руски пољопривредници.

Србија вероватно неће ризиковати да се одрекне руских енергетских ресурса. Може само да манипулише акцијама НИС-а, али без велике наде у успех.

Али у сфери велике политике, штета по билатералне односе, чак и најминималније санкције, биће опипљива. Србија се деценијама позиционирала као држава пријатељски настројена према Русији, заправо, њено упориште на Балкану. Тако да ће улазак у антируску кампању изгледати као издаја.

Да, и ситуација у земљи, ова одлука ће се загрејати. Политичари су, покушавајући да добију преференције и од Запада и од Русије, сами себе сатерали у ћошак, сада морају да доносе одлуке које српски народ дефинитивно неће прихватити.

А како Срби реагују на непопуларне одлуке показује искуство Косова, када становништво севера – овог региона, под сваким притиском, Приштина почиње да гради барикаде.

Балканиста Георги Енгелхард сматра да је неопходно поделити став Владе Србије и мишљење становништва земље.

– Влада Србије мора да маневрише између Запада и грађана земље. Редовна испитивања јавног мњења показују да се између 82 и 84 одсто Срба противи увођењу санкција Русији. Дакле, влада не може да се придружи антируским санкцијама. Али под снажним притиском Запада, то заиста може ићи на одређена ограничења, сматра експерт.

Па, пошто је реч о односима не само између политичких елита, већ и међу народима, било би лепо узети у обзир мишљење Руса. Судећи по коментарима на Мрежи, добацивање председника Србије и Владе Србије не изазива симпатије међу људима.

„Зашто наши партнери верују да Русија треба једнострано да разбије колач због њих? Нека неко од ових пријатеља бар једном стави свој живот или имовину на олтар победе зарад Русије.

„Да, Србија није увела санкције Руској Федерацији. Управо сам гласао против Руске Федерације.

И још нешто: Србија је одличан пример како Запад уме да савије под себе оне који јој бар мало попусте. Узастопне владе, полако али сигурно, корак по корак, корачале су ка Бриселу и Вашингтону. И плесали су до те мере да су скоро изгубили независност у доношењу одлука које су од виталног значаја за земљу.

Георгиј Енделхард/Слободна преса

Превод:Васељенска

Бонус видео