Шта у случају рата: Каква склоништа Србија има и за шта се она користе?!

У Србији постоје 1.442 склоништа, од којих скоро хиљаду у Београду. Магацини, теретане, архиви, играонице – скоро да нема склоништа које је само склониште. Све је више зграда, нових склоништа нема, а колико су функционална она грађена још за време СФРЈ?

Да ли знате где вам се налази склониште, како да дођете до њега и шта треба да понесете? У једној згради у Земуну власници склоништа су станари.

“Имају кључеве од склоништа, у случају да дође до потребе да то склониште мора да се активира. То је организовано путем једног малог сефа који се налази у самој стамбеној заједници где позивом само једног телефонског броја управника долазе до могућности узимања тог кључа и уласка у само склониште”, рекао је Ненад Радић, управник зграде.

У Србији постоје 1.442 склоништа, од којих скоро хиљаду у Београду. Највише их има на територији Новог Београда, Вождовца и Раковице.

Према Закону о одбрани из 1991. године, инвеститор је при изградњи објекта био дужан да, у складу са урбанистичким планом, обезбеди изградњу склоништа, или другог заштитног објекта.

У супротном је морао Министарству одбране да плати накнаду од два одсто од укупне вредности грађевинског објекта за изградњу јавних склоништа.

“Међутим, то је укинута обавеза изградње склоништа и сада је то нејасна и недефинисана обавеза, тако да уместо да се повећава број склонишног простора и број капацитета за људе, ми смањујемо, а и постојеће капацитете не одржавамо на постојећи адекватан начин”, каже Миодраг Савић, пуковник у пензији.

Њих одржава и издаје у закуп Јавно предузеће “Склоништа”. Тренутно је у мирнодопске сврхе издато 305 склоништа, од којих 168 на територији 15 београдских општина. Најчешће се користе као магацини, теретане, архиве и играонице. Екипа РТС-а посетила је склониште на Новом Београду, које је већ 10 година теретана.

Милош Марјановић, власник теретане каже да су простор мало дотерали, није мењана никаква намена, односно ништа није рађено што би могло да угрози безбедност склоништа.

“Значи, дозвољено је да се окречи теретана, да се уради нешто на поду, али није дозвољено да се ураде неке круцијалне промене, да се руше зидови, да се отварају неки нови отвори. Наше обавезе су да у случају проглашења ратног стања, у што краћем временском року, тачније у року 24 сата објекат приведемо намени, односно да обезбедимо све услове, потребе за смештај људи”, истиче Марјановић.

Шта се ради у случају опасности

Уколико дође до опасности, грађане би до склоништа требало да спроведе јединица цивилне заштите. Осим што их нема довољно, склоништа су и застарела, тврде стручњаци.

Миодраг Савић каже да у њих није улагано и да су ту многи уређаји за третирање ваздуха, агрегати, мада постоје изузеци у појединим зградама, где склоништа одржавају људи који су схватили њихов значај.

У каквом су стању склоништа и на који начин се води рачуна о њима, по ко зна који пут екипа РТС-а није успела да сазна од Јавног предузећа “Склоништа”. Рекли су да због редовних пословних и већ заказаних обавеза, нису у могућности да обезбеде саговорника, а да се информације могу потражити на њиховом сајту.

РТС

БОНУС ВИДЕО: