УБИЈАО, МУЧИО И ЗЛОСТАВЉАО ВОЈНИКЕ ЈНА: Почело суђење Бранку Тунићу Албанцу за ратни злочин у загребачком логору „Ракитје“

У Оделењу за ратне злочине Вишег суда у Београду данас је почело суђење некадашњем припаднику Збора народне гарде (ЗНГ-Зенге) Бранку Тунићу (59) због оптужби за убиство војника ЈНА Марка Утржана и злостављање још 14 војника ЈНА у логору Ракитје у Загребу, септембра 1991. године.

Тунићу се суди у одсуству, јер није доступан правосудним органима Србије.

Суђење је почело увидом у документацију тужилаштва и одбране, међу којима су биле и пресуде Жуапнијског суда у Загребу и Врховног суда којима је Тунић ослобођен за убиство Утржана.

Наиме, у пресуди Жупанијског суда Тунића је тужилаштво теретило за кривично дело прекорачење нужне одбране, а суд је пресудио да је у питању била нужна одбрана и донео ослобађајућу пресуду.

Поступајући заменик тужиоца је рекао да у тој пресуди није поменуто кривично дело ратни злочин, већ обично кривично дјело, због чега сматра да се Тунћу може судити у Србији.

Адвокат Душан Братић, пуномоћник оштећених је суду доставио допис Жупанијског суда у ком пише да су списи те две пресуде “шкартирани”.

Тужилац је рекао да је Тунић ухапшен у Словенији по потерници Србије, али је предат Хрватској јер је чланица Европске уније и има предност за изручење.

Хрватска је истог дана када су добили информацију да је ухапшен Тунић покренула истрагу против њега због чега га је Словенија изручила Хрватској, а не Србији која је за њим расписала потјерницу.

Сљедеће суђење заказано је за 18. новембар, за када су позвани свједоци да дају свој исказ.

Тунић је поријеклом с Косова и Метохије из општине Витина, а сада живи у Хрватској.

Према потврђеној оптужници Тужилаштва за ратне злочине Србије, у коју је Танјуг имао увид, Тунић се терети да је од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у Загребу, као припадник Зенга заједно са више НН припадника исте јединице, кршио правила међународног права за време оружаног укоба који је тада постојао у Републици Хрватској.

Овај сукоб, како се наводи, није имао карактер међународног сукоба, а водио се између снага Југословенске Народне Армије (ЈНА) са једне стране и хрватских оружаних формација у коју су спадале јединице тзв. (ЗНГ) и Министарства унутрашњих послова (МУП) РХ са друге стране.

Тунић и остала НН лица извршила су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.

Заробљени војници су спроведени у објекат Зенги и МУП-а Хрватској у насељу Ракитје, где их је Тунић застрашивао, мучио, телесно повређивао, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА је убио хицем из пиштоља.

Он је, према оптужници, у више наврата у просторијама у којима су заробљеници боравили, обедовали и у подрумским просторијама, оштећене М.У, Ж.Л, Т.Н, Р.Д, Д.Д, Ж.Ј, Б.Б, М.П, С.А, Д.С, П.С, Г.М, Г.С. и Г.Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима.

Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, пријетио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев оружја у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима.

“Све то је за последицу имало повреде телесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених”, навело је тужилаштво.

Потом је 30. септембра 1991. године, приликом батињања војника М.У, Тунић из пиштоља испалио хитац њему у главу, нанијиевши му прострелну рану главе, којој је младић подлегао на лицу мјеста.

Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Тaнјуг да се након писања медија о овом случају, јавило још шест људи који су злостављани од стране овог оптуженог.

Један од тих оштећених је држављанин Сјеверне Македоније, а један Босне и Херцеговине, прецизира Братић.

Васељенска/Новости/Глас Српске

Бонус видео