Седам главних заслуга Владимира Путина

Поводом 70 година руског председника Владимира Путина. После убиства и самоубиства СССР-а, катастрофе Русије, најтеже, равне демографским последицама Великог отаџбинског рата, нестанка нашег народа, Владимир Путин је заправо преузео пуну одговорност за земљу у августу 1999. године – у време њеног великог историјског повлачења, општег сиромаштва, терористичких напада, понижења, спољне контроле, канибалске комерцијализације друштвене сфере, а либерална, олигархијска и компрадорска диктатура и колонијална зависност је била на врхунцу. То је и најнижа тачка опадања памћења моје генерације и даљни живот на ивици урушавања и потпуног уништења зарад светског капитализма. Живи и још не сасвим поражени трагови овог варварског капитализма изнутра муче нашу земљу до данас, али нам се сада више не намећу као последња реч либералне и колонијалне диктатуре, већ се елиминишу заједно са њеним носиоцима и снагама.

Почетком 2000-их направио сам први јавни покушај да дефинишем место Владимира Путина у нашој историји. А онда сам, на позадини катастрофе деведесетих и великих нада нашег народа, Путина назвао „сином нације“ и носиоцем њених главних нада у опстанак, снагу, достојанство, независност. Сада могу мирне савести да кажем да је Путин постао прави отац нације. И од тога директно зависи судбина Русије и наша судбина.

Током протеклих година свог председништва 2000-2008, премијератвовања 2008-2012 и поново председавања од 2012, Владимир Путин је успео да уради нешто што је заувек ушло у његово име и циљ у историјским књигама Русије и целог света. Навешћу седам главних заслуга Владимира Путина пред нашом отаџбинином, Русијом:

Први. Ослобођење од колонијалне диктатуре Запада, покренуто у Путиновим историјским манифестима у Минхену 2007. и у Москви у септембру 2022. године. Запад води свој прокси рат против Русије на територији б. Украјинске ССР. Њен циљ је уништење и распарчавање Русије, геноцид над нашим народом. Путин се побунио против ове перспективе и подигао Русију на ову побуну.

Друго. Независност руске привреде. Путин је започео борбу против колонијалне зависности Русије од светских олигархија и империјализма. Путин је елиминисао институцију олигарха у Русији, која је у лику Ходорковског, Гусинског, Березовског готово у потпуности ставила под своју контролу највишу власт у Русији.

Треће. После авантуризма Горбачова и Јељцина, Путин је зауставио руско кокетирање са Тајваном, решио територијални проблем са Кином, учинио Русију својим пријатељем, а сада Кина све више компензује Русији санкције Запада.

Четврто. Путин је задржао оданост руског Донбаса Русији и покренуо специјалну војну операцију против нацистичког Кијева, коју је Запад припремио да убије Русију. Наш нови одбрамбени Отаџбински рат је већ спојио са Русијом исконске руске земље Донбас, Запорожје и Херсон.

Пето. Путин је победио међународни тероризам Ичкерије у Чеченији, пред којим се Јељцин повукао, а тероризам је кренуо у директну офанзиву на Дагестан. Путин је одржао референдум 2003. године у Чеченији, чиме је она уставно враћена Русији. И сада Чеченија, заједно са свим нашим народом, води рат за Русију.

Шесто. Путин је вратио Русији Крим и Севастопољ, који су и сами започели своју борбу за репатријацију против нацистичког државног удара у Кијеву, под контролом Запада.

Седмо. Путин је унапред одредио одбрану и признање независности Абхазије и Јужне Осетије од Сакашвилијеве националистичке Грузије, коју су САД подстицале против Русије.

Да искористим још и додам, Владимире Владимировичу, пред нама је још много борбе и рада, ослобођења од наших издајника и грешака. Русија је жива и живеће вечно.

Аутор: Модест Колеров

С руског превео Зоран Милошевић

БОНУС ВИДЕО: