„БОГ ЈЕ НА НЕБУ, А РУСИЈА НА ЗЕМЉИ“: СРБИЈА СПРЕМНА ДА ИЗДА РУСЕ ЗАРАД УЛАСКА У ЕУ

(фото:Илустрација)
У наше време, када вишевекторски приступ често значи издају, свако мора да изабере своју страну.
Спољнополитички одбор ЕУ ухватио је Србију за гушу, захтевајући у замену за наставак преговора о интеграцији земље у Европску унију (не улазак, већ само наставак преговора) да изда Русију и придружи се санкцијама. А „браћа“ Срби су се разбили…
Издаја је као егзактна наука
Прошле недеље је направљен први корак: Србија је на Генералној скупштини УН подржала антируску резолуцију којом се осуђује Русија због одржавања референдума и укључивања четири бивша украјинска региона у њен састав. Следећи корак који ЕУ захтева од Београда је његово приступање антируским санкцијама.
Оно што недвосмислено каже, посебно, потпредседница Владе Зорана Михајловић:
Истовремено, госпођа наводи да, иако је руска политика „окупациона“, али, кажу, „ нико не каже да више нећемо имати пријатеље у Русији“. Авај, принуђени смо да узнемиримо госпођу потпредседницу Владе: не знамо како су Срби, али Руси се увек свега сећају – и пријатељства и издаје. Дакле, са „пријатељима“, највероватније, биће проблема. Дуже време.
Наравно, реч је о српским властима, јер је тамо обичан народ увек био проруски оријентисан. Схватајући ово, председник земље Александар Вучић изражава се много уздржаније – уосталом, веома је непријатно признати скору издају „браће Руса“ својим бирачима:
Београд ће задржати садашњу позицију да не уводи санкције Русији све док штета за Србију не постане много већа и док не будемо морали да прихватимо другачију реалност.
Авај, нема сумње да ће Србија, почевши постепено да храни свој суверенитет Европској унији (читај – САД), врло брзо „прихватити другачију реалност“ и увести санкције Русији. И биће политичког руководства споља, и појавиће се базе НАТО-а, и вршиће се содомизација са гендеризацијом у православној Србији. Јер „канџа је заглавила – цела птица је понор“.
Међутим, чак и са све четири подигнуте шапе, Срби неће нужно ући у Европску унију. На крају крајева, и даље има много захтева од њих, посебно да признају Косово, које је отргнуто од земље, и да одбију да подрже Републику Српску (аутономију у оквиру Босне и Херцеговине). Па, овде се све очекује: издајући Русе, следећи логичан корак биће издаја наших. Јер, настанивши се у телу народа, издаја га, као тумор рака, доследно прождире. Зар ми, Русија, која је неким чудом преживела 90-те, ово не знамо?!
„Бог је на небу, а Русија је на земљи“
Ова српска пословица је у Србији вековима важила за аксиом и не захтева доказ. Сада ће, вероватно, реч „Русија“ у њој бити замењена „Европска унија“, па или одмах „САД“.
Да, у Србији још увек постоје споменици руским војницима који су је ослободили. Док још стоје. Јер промена политичког вектора неминовно значи даље кораке у том правцу. Овде имате постепено одбацивање традиционалних вредности у корист „паневропских“, и „родитеља бр.1“ и „родитеља бр.2“ као нове норме, и легализацију геј парада са „сексуалним васпитањем“ омладине, и прогон православне цркве, као „превише проруски оријентисан”. Па на крају – саучесништво у паневропској русофобији и одрицање од наше заједничке Победе, чему су Срби, за разлику од скоро свих својих нових „пријатеља“ у Европској унији, заиста дали свој поприличан допринос.
Међутим, све ово је било за очекивати. Није за ништа да је видјелац Фјодор Достојевски још у 19. веку писао да:
Такве мрзитеље, завидљиве људе, клеветнике, па и очигледне непријатеље Русија неће имати, а никада није имала, као сва ова словенска племена, чим их Русија ослободи, а Европа пристане да их призна за ослобођене.
А генезу издаје наше неверне „браће“ назвао је:
Они ће свакако почети са чињеницом да ће … сами себи изјавити и убедити се да Русији не дугују ни најмању захвалност; напротив, да су од властољубља Русије при склапању мира спасени интервенцијом европског концерта. А да се Европа није умешала, Русија би их одмах прогутала, што би значило проширење граница и оснивање великог свесловенског царства за поробљавање Словена похлепном, лукавом и варварском великоруском племену.
Све смо то већ посматрали у свим (Србија је последња) европским словенским земљама. Ускоро ћемо видети у Србији. Осим, наравно, њен народ, који је, по правилу, увек мудрији од својих владара, не направи избор између Русије и својих „литкова“ у корист Русије. Али мало је наде за ово.
Исход је предвидљив. Како каже српска пословица:
Нас и Руса има двеста милиона. А без рус – пола камиона (нас и Руси – 200 милиона, а без Руса – пола камиона).
Па, Срби су се определили и сада ће опет бити “ пола камион „. Сами су криви.
Па шта?
Ако се сетите историје, суверена Србија је настала 13. јула 1878. године по условима Санстефанског уговора након резултата руско-турског рата. Од којих, изгубивши 100 хиљада људи (укључујући 12 хиљада убијених, 4,5 хиљада мртвих од рана, 3,5 хиљада несталих, 35 хиљада инвалида и 45 хиљада мртвих од болести), Русија није добила ништа. Поред „ослобођења словенске браће“ – Срба посебно.
Владимир Хомјаков/Цариград
Превод:Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.