ЦИНС: Kаменолом угрожава водоизвориште код Мионице

Kамаљ који се налази код Мионице ради близу водизворшита Паштрић, пише Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС). Реч је о извору са кога се водом санбдева око 45 одсто мештана Мионице, а камен је једно време вађен и без неопходних дозвола.

Јелена Јовичић-Петровић каже да је приметила да је за неколико месеци нестало читаво једно брдо, због копања камена.

Kамен из Kамаља се користи за посипање путева, а вади се уз помоћ експлозива због чега страдају околне куће, кажу мештани.

Kако се наводи, документација у коју је ЦИНС иамо увид показује да је тај каменолом радио пре него што је добио све неопходне дозволе.

У међувремену су Јелена и остали грађани окупљени у неформалну групу Не дамо воде Мионице, сазнали за још један проблем који може имати шире последице.

Kамаљ ради на простору на којем је раније било забрањено копање камена због опасности од угрожавања извора воде. Такође, прекопута Kамаља, друга фирма истраживала је нова места за копање.

ЦИНС открива како је на иницијативу власника Kамаља, а касније и Општине Мионица промењен кључни документ којим је дозвољено вађење камена на подручју водоизворишта.

Иако стручњаци објашњавају да постоји опасност да се на овај начин вода загади или извор у потпуности нестане, Министарство здравља је тај документ одобрило.

Kомпанија Ц&ЛЦ Kамени агрегати, која управља каменоломом Kамаљ, дозволу да у наредних 10 година експлоатише кречњак је добила у марту ове године, а план јој је да камен одавде извлачи наредних 19 година.

Иако је дозволу добила 2022, ова фирма је током 2021. у Kамаљу илегално вадила камен, показује одговор Министарства рударства и енергетике, који је добио ЦИНС.

Целе прошле године они су без дозволе Министарства извадили преко 270 тона кречњака, због чега су касније платили око 11 и по милиона динара као накнаду штете.

Из Општине Мионица за ЦИНС кажу да нису знали за нелегалан рад тог каменолома.

Власник фирме Ц&ЛЦ Kамени агрегати је Предраг Ловрић. Он се налазио на Интерполовој потерници коју је расписала полиција из Вадуза у Лихтенштајну.

Суд из тог места каже да се Ловрић сумњичи за крађу из 2004. године и то као припадник Пинк Пантер групе и да би суђење требало да се одржи у децембру ове године. Група Пинк Пантер је иначе специјализована за пљачкање јувелирница.

Ловрићев адвокат је рекао да је његов клијент на годишњем одмору и да није у могућности да одговори на питања о поступку у Лихтенштајну.

На детаљна питања о илегалном раду, инспекцијама и штети на Васиљевићевој кући, директор фирме Ц&ЛЦ Kамени агрегати Петар Ђурић је одговорио само да они све раде у складу са законима и прописима.

Око водоизворишта Паштрић, како се додаје, одређене су три зоне такозване санитарне заштите како би се спречили радови у његовој близини и потенцијално угрожавање воде. Kопање камена није дозвољено чак ни у најудаљенијој трећој зони.

Унутар ове зоне је до 2021. године био Kамаљ, према Елаборату о зонама санитарне заштите који је израдио Рударско-геолошки факултет.

Документација показује да је у априлу те године Општина Мионица тражила од приватне фирме Геа Wатер Wорк да промени границе санитарних зона.

У молби коју су им они и Јавно комунално предузеће Водовод из Мионице послали, тражили су да се изађе у сусрет малим привредницима, али и фирми која је веома значајна за општину Мионица.

Иако нису навели њено име, споменули су управо Kамаљ и како камен из овог каменолома испуњава услове да се користи за изградњу брзе саобраћајнице Лајковац -Ваљево.

Из Општине Мионица кажу да су пре тога имали састанак са власником каменолома који је био заинтересован за његово проширење јер раде на државним путевима од националног значаја.

Они тврде су власнику рекли да постоје санитарне зоне заштите изворишта Паштрић, као и да се евентуална измена може вршити само у оквиру законске процедуре.

„Општина Мионица никада није тражила ништа од компаније Геа Wатер Wорк што није по закону“, пише у одговору Општине.

У наредна два месеца, Геа Wатер Wорк мења Елаборат и границе у њему, а Министарство здравља га одобрава.

Игор Јемцов, професор Рударско-геолошког факултета каже да у новом Елаборату нема допунских истраживања којима би се оправдале измене постојећих зона, и да је трећа зона скраћена без икаквог образложења:

„Водоизворишта се ни на који начин не могу подредити било којим другим интересима, а посебно не некаквој експлоатацији камена“, објашњава Јемцов.

Из Општине кажу да анализе лабораторија које се редовно раде показују да је вода исправна за коришћење. Према њиховим речима, планира се и израда новог Елабората.

Јемцов каже да је састав стена такав да омогућава брз проток течности и загађења до извора. Са тим се слаже и некадашњи директор Геолошког завода

Бранислав Божовић, из организације Национална еколошка асоцијација каже да се услед експлозије повећава количина креча у води, а загађење може да дође и од моторних уља из машина.

Према његовим речима, због каменолома нестају биљке и шуме, па се вода лакше греје и испарава што доводи до њеног већег исушивања. На крају, извор може и да нестане.

„Минирање ствара нове пукотине, дроби стене и производи ситуацију у којој се вода може изгубити, променити ток или појављивати се на другом извору или отићи у веће дубине и онда извори престају да постоје“, објашњава Божовић.

ЦИНС

БОНУС ВИДЕО: