Криза коју је створио Запад, удариће и Србију попут метеора!

Србија се припрема за најнеизвеснију зиму до сада, која стиже у околностима када нико не може да предвиди колико би снажна енергетска криза, на Старом континенту и глобално, могла додатно да се продуби.

Све зависи од даљег развоја односа између Запада и Русије. И европске владе се припремају за хладне дане. Како оцењују њихови аналитичари, то се дешава у ситуацији када нема много простора да спрече најгори сценарио несташица енергената и нестанака струје. Та предвиђања нису добра ни за нас, јер кризе и проблеми у ЕУ директно утичу и на Србију.

Саговорници “Новости” указују да би до мањка струје у Европи могло да дође уколико буде недостатка гаса који се користи за њену производњу. Наша земља увек током зиме увози електричну енергију, и важно је да имамо од кога да је купимо. Помоћник Сектора за стратешке анализе ПКС, Бојан Станић, указује да би несташица електричне енергије у Европи, осим њеног поскупљења, изазвала и још већи економски пад у ЕУ.

– Чак и у ситуацији да Србија има довољно свих енергената, да гас несметано тече, проблеми у привреди Европе одразили би се и код нас – истиче Станић. – Успоравање привредне активности у ЕУ довело би до пада тражње за нашим производима које извозимо на њихово тржиште, смањења прилива инвестиција и потенцијално повлачење дела инвестиција. Уследио би раст цена и пад куповине моћи, што би значајно утицало на социјалну ситуацију.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у четвртак да нас очекује паклена зима због раста цена енергената у Европи, али да се Србија добро припремила и обезбедила резерве гаса. У ЕУ се део струје производи из плавог горива, а према Станићевим речима, његова цена је у директној корелацији са ценом електричне енергије. Ако расте цена једног енергента, поскупљује и други.

– Када се смањи приступ индустрије потрошњи гаса, повећава се потрошња струје – наводи Станић. – Привреда ЕУ је зависна од гаса, а његова цена је пала због топлог времена и зато што су европске замље напуниле складишта. Али, када дођу хладни дани и порасте потрошња, питање је да ли су те резерве довољне да се издржи цела зима, а може да буде проблема са набавком тог енергента.

Како истиче стручњак за енергетику у “Дилојту” и некадашњи директор у ЕПС-у, Жељко Марковић, цене, потрошња и снабдевање енергентима зависиће од температура.

– Према садашњим прогнозама, које не морају да буду тачне, очекује се да ће доћи до инверзије и да ће блажа зима бити у централној Европи, а код нас оштрија – наводи Марковић. – Када захладни повећаће се потрошња и кренуће поскупљење енергената.

Он наводи да је сада цена електричне енергије за куповину унапред за целу наредну годину 402 евра по мегават-сату. Колико ће Србија морати струје да увози, како додаје, то зависи пре свега од температура, а онда и од тога колико је произведемо. Поводом могућности да на европском тржишту дође до мањка струје, он истиче да се у ЕУ припремају да избегну тај сценарио, тако што су неке стратешке резерве, односно конзервиране електране на угаљ, враћене у функцију.

Србија сада нема проблема са снабдевањем гасом који нам стиже “Турским током”. Имамо уговорене количине са Русијом за испоруку, а у складиштима у Србији и Мађарској резерве од укупно 667 милиона кубних метара плавог горива. То су количине које би се користиле само у ситуацији да нам буде пресечен доток гаса. Након диверзије на гасоводима “Северног тока” 1 и 2, и покушаја да се то исто изведе и на “Турском току”, што је Русија спречила, реалан је сценарио да се деси да неко успешно изведе саботажу и на том цевоводу, путем којег се наша земља снабдева.

МОЖДА ЈЕ СЛЕДЕЋИ “ТУРСКИ ТОК”?

ПРЕД нама би могао бити “рат гасовода”. Сада када је направљен преседан са “Северним током”, можда није последњи. Већина гасовода је рањива. Један од кандидата за будућу саботажу могао би бити “Турски ток” који преноси гас из Русије у Турску, а затим даље у Бугарску, Србију, Мађарску. Ово пише бивши новинар “Њујорк тајмса”, Стивен Кинзер. Саботажа “Северног тока”, како оцењује, само је најновији и најспектакуларнији пример који показује колико су гасоводи витални за политичку и економску безбедност многих нација.

ДЕПОНИЈЕ УГЉА ПУНЕ

СТРУЧЊАК за енергетику Жељко Марковић оцењује да је значајно да депоније угља буду пуне, јер у зимском периоду може да дође до отежаног транспорта када је у питању Колубара, док са Костолцем нема таквих проблема. У случају када нема допремања тог енергента, то су довољне количине да се ТЕ-ТО “Никола Тесла” снабдева 15 дана.

Новости

БОНУС ВИДЕО: