Запад протерује руске дипломате, а у Мађарској их је све више

Док су руске дипломате у многим западним земљама све мање пожељне због напада Русије на Украјину, њихов број је у Будимпешти за годину дана порастао за трећину, о чему говоре подаци које је објавио портал „Директ 36”. Мађарска опозиција је пре неколико месеци први пут протестовала против рата у Украјини, носећи прецртани портрет руског председника Владимира Путина, управо испред седишта Међународне инвестиционе банке, где су двојица руских руководилаца регистровани као дипломате, пише овај портал.

„Орбанова влада се видно уздржава од било каквог геста који би нашкодио Русији и у складу с тим трендом је неускраћивање боравка руским дипломатама”, каже аналитичар портала „Директ 36” Саболч Пањи.

У Мађарској је крајем новембра 2021. године службовало 46 руских дипломата, док је у октобру ове године њихов број порастао на 62. Пањи повлачи паралелу и с осталим европским престоницама подсећајући да у Лондону, примера ради, борави 35 руских дипломата, у Варшави 20, а у Братислави 15.

Према речима Јожефа Киша Бенедека, стручњака за безбедносну политику и бившег војног обавештајног официра, неке дипломате ће, поред своје јавне мисије, вероватно бити ангажоване и на прикупљању обавештајних података.

„На основу свог искуства, могу да кажем да је број руских дипломата у земљи прилично висок, тако да је око 60–70 одсто њих можда повезано с вођењем неке врсте обавештајне делатности”, оценио је он.

Петер Креко, директор института Политички капитал, каже да неки од руских дипломата имају циљ да утичу на политичку климу у земљама у којима бораве. Наводи пример Грчке, где су дипломате из Москве покушавале да промене политичку климу у спору око имена између Северне Македоније и Грчке, лобирајући против споразума. Споменуо је и вести које су указивале на уплетеност руских дипломата у случај наводног или стварног покушаја атентата на црногорског председника Мила Ђукановића.

Золтан Шаш, председник парламентарног Одбора за националну безбедност, из редова десничарског Јобика, обећава да ће на следећем затвореном састанку тог тела питати челнике тајних служби зашто је драстично повећан броја руских дипломата у Мађарској.

Овим поводом огласило се и Министарство спољних послова у Будимпешти, које у писаном саопштењу истиче да је одређивање броја дипломата „у сваком случају суверено право земље која их шаље”. Све дипломате које стигну у Мађарску, како објашњавају, пролазе кроз неопходне националне безбедносне провере, које мађарске власти спроводе с највећом пажњом и опрезом.

Мађарски политички аналитичари сагласни су у оцени да је рат у суседној Украјини разлог повећања броја руских дипломата у Будимпешти. Томе, истичу они, доприноси и противљење Мађарске санкцијама које је Запад завео Русији, залагање за наставак сарадње у области енергетике и одбијање владе премијера Виктора Орбана да испоручује оружје Украјини. Треба имати у виду и да се шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто у последњих неколико месеци више пута срео и разговарао са својим руским колегом Сергејем Лавровом, због чега је оштро критикован из Брисела.

Иначе, став да санкције Европске уније више штете наносе Западу него Русији највиши мађарски функционери понављају својим европским партнерима готово у свакој прилици, али се чини да је Будимпешта за сада прилично усамљена у заступању овог става. И у недавном интервјуу каналу Уан Америка њуз нетворк (ОАНН), Сијарто је истакао да су санкције „потпуно пропале” и да су довеле до раста цена сировина и хране.

„Не само да се рат у Украјини није завршио увођењем санкција, већ је на коленима европска економија, а не руска. Била би знатно боља ситуација када би Запад имао јаке лидере који могу да разговарају с руским председником о окончању овог рата и коначном склапању мира. Да је председник Трамп победио на изборима у новембру 2020. претпостављам да овај рат не би избио”, оценио је он.

Администрација премијера Виктора Орбана, иначе, и даље негује веома добре односе с Доналдом Трампом, о чему говоре и релативно чести сусрети двојице политичара, као и Орбанове изјаве о томе како с бившим америчким председником има много идеолошки заједничког.

Кад је реч о предстојећем самиту Г20, који се одржава половином месеца у Индонезији, шеф мађарске дипломатије каже да ће конференција пружити прилику председницима Русије и САД да буду на истој локацији. „Било би веома, веома компликовано за обојицу да објасне зашто се не би срели и разговарали”, сматра Сијарто.

Политика

БОНУС ВИДЕО: