Професор Ристивојевић: Русофоби на ПФ у НС се не смирују, прешли су на персоналне санкције и прогон свих професора који сарађују са Русијом

0

Професор др Бранислав Ристивојевић

Преседан на Правном факултету у Новом Саду десио се јуна ове године, када је са места декана смењен професор др Бранислав Ристивојевић, јер је својим студентима организовао посету руској амбасади где су били упознати са стипендијама и програмом бесплатног образовања које нуди Руска федерације.

Ристивојевић је своје студенте упознао и са стипендијама које нуде Немачка и Француска, али је проблем настао само због руских стипендија.

Након три месеца спора са Правним факултетом у Новом Саду, нелегално смењеном декану професору Браниславу Ристивојевићу Виши суд је поништио одлуку о разрешењу и донетом мером наложио повратак на место декана док се не оконча поступак.

Међутим русофобна структура на факултету која на силу покушава да на његово место доведе свог послушника, упорно одбија да изврши меру и врати професора Ристивојевића на место декана Правног факултета.

Шта се заправо десило? Какво расположење влада  на Универзитету на коме сте смењени са места декана, прозападна или проруска? Не само што се тиче наставног особља, него и студената.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Као декан радио сам свој посао: упућивао студенте на могућности да добију стипендије и подржавао их у томе: СВЕ СТИПЕНДИЈЕ БЕЗ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ (француске, немачке, руске…), како и  налаже Закон о високом образовању. На сајту мог факултета још увек стоје обавештења о француским и немачким стипендијама које су понуђене нашим студентима.

Примао сам све дипломате који се баве културном сарадњом на факултет: француске, немачке, па и руске, БЕЗ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ.

Тек када сам заинтересованим студентима организовао посету руској амбасади и њеном аташеу за културу, да би се деца интересовала за руске стипендије, и тек када сам у госте примио руског аташеа за културу, избио је проблем.

Мањини наставног кадра на ПФ у НС који имају АНТИРУСКИ став оне су сметале: према њима деца не смеју да узму руске стипендије и посета руског аташеа за културу није дозвољена.

Дакле, професионално и одговорно обављање дужности декана, како према студентима тако и према партнерима за сарадњу по свету, налаже упућивање студената на могућности за добијање стипендија, када се они за њих интересују или када су им понуђене, без икакве дискриминације! Тако нпр. ПФ у НС остварује сарадњу и са партнерским образовним установама чак и из Азије (узајамне посете професора и гостујућа предавања, одлазак студента и асистената на студијско путовање на Тајланд итд…)!

Русија није ни на који начин у Републици Србији изузета из могућности за образовну и научну сарадњу! Србија није увела никакве санкције Русији!

Међутим, неки појединци на ПФ у НС то јесу урадили, увели су овој нама пријатељској и блиској држави своје приватне санкције, које нажалост, имају ефекат званичних. Тиме су се квалификовали за статус “русофоба”, а њихове активности за покушај “поништавања Русије” – (цитат из саопштења амбасаде РФ у Београду поводом моје смене).

Прочитајте још:  Не крију своје мрачне планове - смањење становништва је крајњи циљ!

Они су гледали увођење санкција Русији које се дешава на “Западу” од тренутка када је почела СВО, између осталога и у области образовања и научне сарадње. Затим су, разоткривајући своју ксенофобичну природу, помислили да и они могу да учине исто: у жељи да се додворе “Западу”, у најбољој комунистичкој традицији спровели су поступак “диференцијације” од Русије: руске стипендије не могу да се деле, студенти не смеју у посету руској амбасади, руски аташе за културу не сме да дође у посету факултету…. ако су се посете и десиле, информације о томе не смеју да буду објављене! Ако и буду објављене на сајту факултета биће обрисане: као да посета није било! Поступање русофоба са ПФ у НС  је равно задацима које у чувеном Орвеловом роману “1984” има тзв. “министарство истине”: брисање непожељних догађаја и појединаца из сећања путем уништавања информација.

Помисливши, у својој глупости, ускогрудости и незнању, да тако нешто може да буде легитимни и легалан основ за смену декана факултета са функције, у једном скоро па епилептичном наступу неразумних страсти, исто су навели у захтеву са разрешење! У коликом раскораку са стварношћу мора да буде онај ко је написао да је основ за смену декана образовна сарадња са Русијом, и помислио да је то у оправдано: било законски, било морално! Одавно су зажалили ту одлуку. Као врхунац безобразлука и дрскости, у жељи да оправдају своје срамотне нетолерантне и малограђанске карактере, без икаквог извињења или покајања за увреду нанету Русији, ови русофоби су недавно амбасади РФ послали захтев са сарадњу! Нечувено.

Оправдавајући себе, русофоби на ПФ у НС позивају се на аутономију универзитета. То је дрска замена теза: она постоји ради самосталног доношења одлука у академској заједници у Србији без уплива са стране, а не ради увођења дискриминације по националном основу (нпр. Русија или Руси су недозвољени) у високо образовање у Србији.

Оваква дискриминација у високом образовању је апсолутно забрањена чланом 4. ставом 1. тачком 7 ЗоВО, и самим тим излази из оквира одлука које су заштићене аутономијом универзитета.

Сада, неких 3 месеца након смене декана са овако накарадним, срамним, скандалозним образложењем, русофоби на ПФ у НС се не смирују, они настављају свој санкциони пир. Сада су, са институционалних санкција, дакле санкција установама високог образовања РФ, прешли на персоналне санкције: покушавају да избаце са посла сви они који су били актери образовне и научне сарадње са Русијом (професори) или они који су их речима подржали (асистенти). Разлози могу да буду многи: мржња јер су поменути професори сведоци њиховог понижења, одмазда јер су их осрамотили разоткривши њихове слабости, претварање установе у бастион ксенофобије (у овом случају русофобије), додатно додворавање и подилажење “Западу”……то може само да се претпостави.

Прочитајте још:  ЗДРАВКО ПОНОШ - каријера заснована на протекционизму и фамилијарности

Када су професори у питању, они се прогоне са факултета исфабрикованим дисциплинским поступцима (Бранислав Ристивојевић и Слободан Орловић).

Када су асистенти у питању (Стефан Радојчић, Иван Милић, Милана Писарић) њих прогоне не расписивањем конкурса за радна места на којима се налазе или на која би требало да напредују.

Како руководство универзитета објашњава своје одбијање да вас врати на посао? На крају крајева, одбијају да испоштују одлуку суда својим одбијањем.

Суд је поништио одлуку о мом разрешењу са дужности декана. Међутим, факултет одбија да добровољно спроведе ову одлуку. Стога сам морао да покренем још један судски поступак, тзв. поступак принудног извршења. Када се оконча и овај поступак, јавни извршитељ ће ме увести у дужност. Чињеница да одбија да добровољно спроведе правноснажну судску одлуку је скандалозна за један правни факултет. Њихово образложење је толико смешно да вређа интелигенцију: наводно им није достављена одлука суда. Наравно да то није истина. Истина је да они све време опструирају извршење судске одлуке. Њихов адвокат је примио одлуку суда, али када је видео да су изгубили судски спор, одлучио је да поцепа судску доставницу, покушавајући тако да прикрије да му је достављена! Затим сам ја наложио мом адвокату да им однесе одлуку, али су одбили да је приме. На крају сам ја одлучио да све запослене упознам са одлуком: умножио сам је и поделио свима на факултету.

У међувремену је и један асистент који је избачен са посла јер ме је подржао, такође одлуком суда враћен на посао. Ситуација са извршењем ове судске одлуке је иста као и са мојом: и ову одлуку одбијају добровољно да изврше, тако да ће млади колега такође морати да покрене поступак принудног извршења. 

Ако српским студентима буде забрањено да студирају у Русији, шта српско друштво може изгубити (или добити) у овом случају? Одбијање сарадње са руским универзитетима сада је теоретски могуће у Србији?

 

Сасвим је јасно и недвосмислено, да би високо образовање у Србији само могло да изгуби када би се овакве бесмислене и срамотне одлуке (какву је донео ПФ у НС) постале стандард у организовању међууниверзитетске сарадње. Тако нешто би било погубно по сваки универзитет, а не само српске. 

Сврха студирања односно проучавања на универзитету је изградња себе у, како су то стари Грци називали, потпуног или заокруженог човека. Под тим они нису подразумевали човека који је знао све, јер то није могуће, или који је знао неку коначну истину, јер она не постоји. То је био човек који је био на најбољи могући начин школовањем оспособљен да трага за истином. Слободно размишљање, непристрасност у доношењу закључака, смиреност, умереност и промишљеност би све заједно требале да буду одлике човека, које он стиче универзитетским образовањем, поред свог нарочитог или специфичног знања стеченог на студијском програму који је похађао. Универзитет који не оспособи младог човека за јасно, чисто и непристрасно извођење закључка и не подстакне га да буде храбар и интелектуално радознао, не обавља свој задатак на одговарајући начин. Највиши облик образовања јесте онај који подстиче човека да поставља питања. Немачком филозофу 18. века Лесингу се приписује мисао: „Када би ми Бог понудио у левој руци истину, а у десној потрагу за њом, изабрао бих десну“. У несигурном свету у каквом данас живимо, извесности, колико год лажне биле, имају снажну привлачну моћ. Задатак је универзитета да нас образовањем припреми како наше душе не би постале уточиште различитих слабости: нпр. неслободе или страха. 

Прочитајте још:  Украјинска криза натераће европске принцезе да скупљају огрев

Мој случај је показатељ да, нажалост, и међу универзитетским наставницима у Србији постоје духови који су сами себи наметнули ограничења од Бога и друштва дате им слободе. Ти окови духа су извор ирационалног страха који их води закључцима да су парохијална затвореност и ускогрудост решење за њихове умишљене муке. Знате ли који се проблеми најтеже решавају? Они који не постоје. Човек не постаје роб предрасуда тако што му ставе окове, него тако што изабере страх за сапутника. Овде се, ако погледате образложење акта којим је тражена моја смена, тај страх зове русофобија. 

Истовремено, мој случај је показатељ да, верујем на задовољство свих разумних људи, да у Србији овакве русофобије нема апсолутно нити код једне друге институције високог образовања у Србији, како у Новом Саду, тако и на другим Универзитетима у Србији. Нити једна друга високобразовна институција у Србији није прекинула нити суспендовала образовну или научну сарадњу са партнерским установама у РФ. Управо обрнуто, проректор универзитета у Београду је, управо поводом моје смене, званично саопштио да су сличне иницијативе стизале на њихов Универзитет и да су све, без икаквог разматрања, одбијене. Универзитет на којем ја радим, Универзитет у Новом Саду, има 14 уговора о сарадњи са различитим Универзитетима у РФ, и нити један није суспендован или поништен, нити се таква иницијатива уопште разматра.

Весна Веизовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *