РАТ КОЈИ ЋЕ ОКОНЧАТИ СВЕ РАТОВЕ

Једанаестог дана једанаестог месеца у 11 часова у вагону Компијен, званичници Атанте и Централних сила постигли су договор о примирју, чиме је Први светски рат завршен. После четири године крвопролића, Европа је могла да одахне и да сведочи стварању новог поретка. Поретка базираном на праву и правди, а не сили и снази оружја.

Историчари су овом рату дали симболично име – Велики рат. И заиста је био велик. Велик по обиму, по значају, по утицају али и по страхотама које, пре тога, нису виђене на неком бојном пољу. Велики рат је представљао и технолошку и социјалну револуцију. Начин ратовања је заувек промењен појавом митраљеза, снајпера, тенкова, авиона и бојног гаса, као и рововског ратовања. Начин живота се такође значајно променио наглом индустрализацијом држава након рата, велики број људи се настанило у велике градове и запослило се у огромне погоне. Велики рат је означио и крај хиљадугодишњег Хабзбуршког Царства, тачније Аустро-Угарске, као и Отоманске и Руске Царевине, али је најавио и стварање нових европских држава попут Пољске, балтичких држава, Финске, Краљевине СХС и Чехословачке Републике. Абдикацијом немачког и аустријског царства створене су данашње државе као што су Мађарска, Аустрија и Вајмарска Република. Крај Великог рата је изродио и нове политичке идеје, као што су фашизам и националсоцијализам. Једном речју, Велики рат је био огромна прекретница у европској и светској историји и, када је завршен, добио је ново име: Рат који ће окончати све ратове.

Иако су широм Европе беснели мањи и већи ратови након Великог рата, човечанство се надало толико жељеном миру. Створена је Лига народа, претеча данашњих Уједињених Нација, чија је главна сврха била да се ратови слични Великом никада више не понове. Наравно, уз немачки и италијански ревизионизам, као и чаркама између источноевропских држава, било је јасно да мир неће трајати дуго. Двадесетак година касније, Немачка ће поново кренути у ратни поход, жељна освете која ће свет довести до праве катастрофе. Тада ће Велики рат постати Први светскки рат, претходник много суровијем и разорнијем Другом светском рату. Иако се данас слабо и спомиње, наша малена држава имала је значајну улогу у победи над Централим силама, пробојем Солунског фронта изгнани српски народ вратио се својим огњиштима, и проширио своју Отаџбину од Кајмакчалана до границе са Аустријом. Такође, слабо се спомиње да су српске снаге биле пред капијама царских престоница, Будимпеште и Беча и само је интервенција Савезника спречила да млада југословенска држава стигне до тих градова.

Колико је био велик Први светски рат, сведочимо и у литератури, књиге као што су Господар прстенова, Ватра и Крв, На Западу ништа ново, инспирисани су страхотама које је Велики рат имао на генерацију која ће се, такође симболично, назвати – изгубљеном. Младићи који су, готово малолетни, 1914. године отишли на фронт, сада су се вратили трајно физички или психички оштећени. Очај и безнађе захватили су Европу и све што је обичан човек тада желео јесте да се све оне трауме, проживљене током рата, забораве и обришу.

У нашем српском случају, био је то велики подвиг и велико страдање. Губитак готово половичног мушког становништва, десетковало је српски народ толико, да се ни данас нисмо од тога опоравили. Многе су се породице трајно угасиле, многа су села заувек сравњена са земљом, па ипак наша драга Отаџбина је изашла као победница, упркос извештајима Аустроугарске, Немачке и Бугарске да је „Србија мртва.“ О херојизму српског сељака сведочила је светска јавност, а Бугари, наши смртни непријатељи, панично су узвикивали „бежите живи, ево иду мртви“ када су видели српску пешадију како јуриша ка ослобођењу своје земље, своје драге Отаџбине.

Зато ми данас не можемо славити никакав Дан Примирја, јер ми се нисмо мирили ни са ким, само смо враћали оно што је наше, што смо стекли у два балканска рата и у ратовима пре њих. Због све оне жртве коју су наши измучени преци пронели кроз беспућа Албаније, због Плаве гробнице и Кајмакчалана, ми данас прослављамо истински Дан Победе. Дан српског тријумфа над злом које нас је вековима терорисало.

Живела Србија!

Живела Победа!

Александар Грујић

БОНУС ВИДЕО: