Блокчејн технологија је будућност за књиговође и ревизоре

Иако криптовалуте бележе незапамћени пад вредности, блокчејн технологија која је одиграла важну улогу у њиховом настанку, налази све већу подршку у привреди и компаније схватају њену употребну вредност.

Аутоматизација, унапређење протока, размена, оптимизација и заштита информација – само су неке од области у којима блокчејн технологија проналази своју примену. У односу на број становника, Србија је једна од водећих земаља по броју компанија, тимова и појединаца који развијају нове производе базиране на блокчејн технологији. Организација Стартап џином сврстала је Србију у топ пет светских еко-система по броју перспективних блокчејн програмера.

Блокчејн је база података (дигитална књига записа) која се користи за складиштење, верификацију и трансакције. Она се не налази на једном месту, већ је чине мање базе (блокови) који су међусобно дигитално повезани. Приликом размене нема регулатора у виду банке или неке друге институције, осим мреже која садржи информације о свим трансакцијама које су икада извршене. Тако је комуникација на блокчејну директна, а за везивање блокова користи се криптографија, и то тако да је немогуће променити садржај једног блока, а да се не промени садржај свих наредних блокова.

Милош Праштало, крипторачуновођа, каже да блокчејн мења системе и базе података широм света. Тај ланац блокова ће прву озбиљну примену имати у свету финансија, рачуноводства, ревизији и пореским системима на глобалном нивоу. Он сматра да ће блокчејн променити његову професију, јер рачуновођа ће имати неку другу улогу, највероватније улогу „контролора”.

– Двојно књиговодство је вишевековни систем у коме се свака пословна промена евидентира најмање два пута на два конта. Замислимо сада неко ново, назовимо га „тројно књиговодство”, где ћемо имати и трећу колону (блокчејн) који ће путем „паметних уговора” контролисати унете податке. Најважније од свега, ти подаци касније не могу ретроактивно да се мењају, што на крају доводи до немогућности незаконитог намештања финансијских извештаја – објашњава Праштало.

Владимир Величковић, финансијски саветник, слаже се да су блокчејн и следећа генерација интернета веб-3 као технологије донеле преко потребну еволуцију у многим аспектима људског живота у погледу плаћања, брзине трансакција и начина пословања. Србија је наводи једна од првих земаља која је донела Закон о дигиталној имовини и имамо велики број програмера који раде у блокчејн технологији. Мада додаје да предузећа још стидљиво прихватају нове бизнис моделе.

– Разлог за то је сумња да блокчејн технологија нешто значи осим да је заслужна за креирање криптовалута које су сад у паду. Затим, неразумевање како и шта може да се постигне уз подршку ове нове технологије. Такође, њена примена у послу зависи и од тога колико су носиоци посла инвентивни да досадашње пословање подигну на већи ниво. Примера ради, преко блокчејна могуће је доћи до нових извора финансирања и токенизације. У маркетиншко-комерцијалном смислу такође НФТ (дигитална имовина која обезбеђује пренос разних права на производе и услуге) омогућава да се изгради вернија заједница потрошача, да се унапреде постојећи производи и услуге, чак и креирају разне нове могућности. Али и у формално-правном смислу, блокчејн кроз „паметне уговоре” може да поједностави и аутоматизује извршење многих права и обавеза, па чак и у јавним установама – наглашава Величковић.

Блокчејн може бити коришћен за сваки аспект који захтева трансакције и њихово бележење на сигуран начин. То може бити чување државних записа као што су венчани листови, пословне регистрације, здравствени документи. Потом, праћење целокупног кретања све врсте робе, почев од произвођача, преко дистрибутера, па до купца, Потом, верификовање и праћење власништва над правима интелектуалне својине. Естонија је прва земља Европске уније која на овај начин чува записе о правима интелектуалне својине. Као шампиони у примени блокчејн технологије издвајају се Јапан, Кина, Либан, Швајцарска, Јужна Африка, Велика Британија, Сингапур, Бахами, Сједињене Америчке Државе и Естонија. Уз то, очекује се да светска потрошња блокчејна технолошких решења порасте од 4,5 милијарди долара у 2020. до 19 милијарди долара у 2024.

Маријана Авакумовић / Политика

БОНУС ВИДЕО: