ЦАНУ – последња линија одбране Мила Ђукановића: Организовали трибину на којој је извређана СПЦ!

Дугогодишње „мудро ћутање“ Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ) пред организованом криминалном похаром ове државе из које су проистекле и бројне друштвене девијације – у просвјетном систему, култури, науци и шире, неки су правдали фамозном крилатицом „није то посао ЦАНУ-у“, други чињеницом да је ријеч о инертној групи интелектуалаца од које не може да се очекује критички став у пресудним тренуцима, а трећи да је ЦАНУ, заправо, институција која нема капацитете да одговори актуелним друштвеним кризама.

Имајући у виду скорашњи излив србофобије и контаминацију јавног етра од стране другосрбијанске шовинистичке појаве са Филозофског факултета у Новом Саду, фамозног Алексеја Кишјухаса, а у организацији управо ове институције, јасно је да нису у праву ни једни, ни други, ни трећи.

Испоставило се да је ЦАНУ посљедње уточиште Мила Ђукановића и задња линија одбране посрнулог дукљанско-монтенегринског и трулог комунистичког система.

Издвојићемо само неколико секвенци, односно обљавотина, социолога „уваженог госта“ ЦАНУ-а:

„Ми смо потомци ксенофобних предака“

„Светосавски национализам је екстремно десна идеологија, комбинација српског национализма и клерикализма… Тај национализам карактерише одбацивање демократије, социјализма, људских права“

„Концепт светосавља инаугурисао је Николај Велимировић, који је величао Хитлера“

„Светосавски национализам је виолентно националистичка, у неким елементима профашистичка идеологија, а сам Велимировић се залагао за сталешку монархију“

„Освајачки поход Српске православне цркве“

Дакле, ове скарадности, над којима ликује и један Љубо Филиповић у свом сваконедјељном писаном исказу необичног формата и још горег стила, и то у тренутку када се у јавности актуелизује питање пописа становништва, као једног од најзначајнијих и дуго ишчекиваних догађаја у „ослобођеној Црној Гори“, представљају слику и прилику стварне улоге Црногорске академије наука и умјетности.

Неко би рекао, а шта се то могло очекивати од групације коју предводе Слободан Бацковић, Зувдија Хоџић, Шербо Растодер, Драган Вукчевић, Љубиша Станковић и остали, међутим, наступ оваквих „аутошовинистичких бедника“ (да се послужимо на тренутак дескриптивним могућностима Зорана Ћирјаковића), који по сред Црне Горе Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Његоша и ако хоћете – у земљи која је натопљена крвљу толиког броја људи који су своје животе поклонили на олтар слободе, борећи се за и у име крста часног и слободе златне, пљују Српску православну цркву и извргавају свијетлу историју Светосавља, а све то у организацији Ђукановићевих параинтелектуалних надничара, представља, заиста, једну срамоту епских размјера.

Једино чему, ипак, можемо да се „радујемо“, јесте што је на конкретном случају разбијена у парампарчад и последња илузија да је ЦАНУ нешто више, и нешто другачије од њене сестре ДАНУ.

ИН4С

Бонус видео