Рачун празан: Где је нестало 190 милиона евра? Новац потрошен под ознаком „строго поверљиво“

Завршни рачун приказује да су непорески приходи у 2021. наплаћени у износу од нешто преко 210 милијарди динара, чиме су за скоро 20 милијарди динара премашили ниво из октобарског ребаланса 2021. године.

Предлог завршног рачуна за 2021. показује да је преко текуће буџетске резерве у 2021. потрошено 22 милијарде динара (190 милиона евра) више него што је објављено у Службеним гласницима, објавио је Фискални савет у документу “Оцена завршног рачуна за 2021. годину”.

Како је наведено, у завршном рачуну може се видети да је преко текуће резерве потрошено 190 милиона евра (22 милијарде динара), а извештај о трошењу овог новца није објављен у реалном времену зато што су ти документи означени као „поверљиви“ и „строго поверљиви“.

Фискални савет додаје да је посебно занимљиво то што је од укупног трошења свега 750 милиона динара (три одсто) пренето на раздео БИА, док је остатак усмерен на кориснике ван безбедносног сектора за шта је тешко пронаћи рационално објашњење.

Наводе да се завршни рачун предлаже са одређеним закашњењем, а похвално је што се у условима енергетске кризе, баш као и током продужене пандемије из 2021., није одустало од праксе да се завршни рачун за претходну годину припрема и предлаже истовремено са буџетом за наредну.

Србија је у 2021. години остварила дефицит од 4,5 одсто БДП-а, наводи се у документу, а након што су у завршном рачуну обједињени сви приходи и расходи које су током године остварили директни и индиректни буџетски корисници, исказан је укупан дефицит Србије од скоро 284 милијарде динара (4,5 одсто БДП-а).

Ова информација је, наводе, већ била позната, пошто је готово идентичан дефицит (286 милијарди динара) био исказан у месечним извештајима о реализацији које у реалном времену објављује Министарство финансија, а новост коју доноси завршни рачун је то да је поменути дефицит остварен на вишем нивоу прихода и расхода у односу на онај који је приказан у извештајима Министарства – за скоро 55 милијарди динара.

Ова разлика (55 милијарди већих прихода и у истом износу већих расхода), како наводе, потиче од ванбуџетских прихода и из њих финансираних расхода које реализују поједини индиректни корисници (школе, факултети и др), а чија се реализација не прати на месечном нивоу.

Приходи и расходи корисника који нису укључени у редовно извршење буџета расту и у 2021. су износили 54,8 милијарди динара (0,9 одсто БДП).

Из Предлога завршног рачуна за 2021. види да су индиректни корисници буџета остварили ванбуџетске приходе од готово 55 милијарди динара (52,5 милијарди од продаје добара и услуга и трансфера других нивоа власти и 2,6 милијарди од донација), а да су то с друге стране потрошили превасходно на робу и услуге (26,6 милијарди), плате (21,9 милијарди), и мањим делом на капиталне инвестиције (4,7 милијарди).

У документу се даље наводи да образложење одступања реализације у односу на план, нема никакву информациону нити аналитичку вредност.

Наводе да буџетски корисници имају обавезу да у посебном делу завршног рачуна објасне све разлоге који су довели до одступања појединачних расхода у односу на планиране величине, међутим, основни проблем, наводе, лежи у томе што нису прописани адекватни стандарди у извештавању по овом основу (нпр. није јасно назначено шта се користи као план с којим се пореди реализација и сл), па буџетски корисници ово извештавање третирају врло лежерно и необавезујуће.

Конкретно, наводе, ниједан корисник не извештава о одступању у односу на оригинални буџет, па чак ни ребаланс – што су лимити којима Скупштина даје легитимитет – већ у односу на последњу додељену апропријацију која се током године много пута мења и ревидира дискреционим одлукама Владе и без сагласности посланика и скупштинске расправе, а тако се, наводе, долази до апсурдне ситуације у којој у завршном рачуну готово нема корисника који је имао пробијање буџетског плана; огромна већина исказује „уштеде“ јер извршење пореде са апропријацијама које су уважиле све ад хок мере и политике, пребацивања из текуће резерве и др, што не одговара стварном стању.

У Фискалном савету оцењују да другу годину заредом буџетске позајмице пробијају план, а да то није адекватно обрађено у завршном рачуну, те да би ову праксу требало хитно променити.

Буџетске позајмице су у 2021. години, како наводе, достигле рекордно високих 49 милијарди динара и биле су преко 2,5 веће него што је било предвиђено ребалансом, иако је он прављен свега пар месеци пре краја календарске године.

Поменуто одступање, како су навели, премда огромно у апсолутном и релативном износу, у завршном рачуну готово да уопште није обрађено, а додатни је недостатак то што завршни рачун не пружа ни комплетан увид у структуру ових издатака – којим предузећима и под којим условима су кредити одобрени, да ли се и када очекује враћање средстава у буџет и др.

Даље оцењују да подаци о субвенцијама за привлачење инвестиција ни у најновијем Завршном рачуну нису детаљно образложени.

Субвенције приватним предузећима за улагања од посебног значаја у 2021. години износила су приближно 16,5 милијарди динара, чиме је, како наводе, премашен и последњи план из октобарског ребаланса који је састављан свега неколико месеци пре краја године.

Додатно, истичу, исплаћени износ знатно је (за 65 одсто) већи у односу на остварење из 2020. године, када је реализовано око 10 милијарди динара – што појачава потребу да се ови растући трошкови детаљније прикажу и дезагрегирају у завршном рачуну.

Уколико су аргументи Владе да овакве информације изостану у буџету или ребалансу (јер се ради о планираним величинама), наводе да сматрају да нема разлога да оне изостану и у завршном рачуну који евидентира које су већ извршене.

Додају да завршни рачун и даље не даје информације по ком основу, коме и у ком појединачном износу је држава плаћала казне и пенале у 2021. години.

Како наводе, приказано је да су укупни издаци за казне и пенале износили 17,5 милијрди динара (око 150 милиона евра), а иако се може доћи до информације који су државни органи исплаћивали највеће казне и пенале – конкретно у 2021. години Министарство одбране, Привредни суд, МУП итд, не постоје образложења коме, за шта и ком појединачном износу су плаћане казне и пенали.

Ово су, наводи Фискални савет, непродуктивни расходи који су већ неко време на веома високом нивоу, а у 2021. су били, примера ради, скоро 80 одсто већи од читавог буџета Министарства за заштиту животне средине.

У документу се наводи да су непорески приходи наплаћени у износу који је осетно већи од ревидираног плана али се томе, као ни о израженим променама у њиховој структури, у завршном рачуну не посвећује довољно пажње.

Како наводе, завршни рачун приказује да су непорески приходи у 2021. наплаћени у износу од нешто преко 210 милијарди динара, чиме су за скоро 20 милијарди динара премашили ниво из октобарског ребаланса 2021. године.

Највећи део ових прихода, наводе, није могуће објаснити на основу редовних месечних извештаја о реализацији, а додају, чини се да ни завршни рачун није додатно расветлио ову појаву будући да су и у њему ови приходи дати агрегатно (без залажења у структуру и основ по којем су наплаћени).

Слично као и претходних година, наводи се у документу, знатно одступање догодило се у оквиру ванредних непореских прихода (наплаћени у износу од готово 50 милијарди динара, од чега за највећи део није могуће пронаћи детаљније информације).

Фискални савет сугерише да би, у циљу унапређења буџетског процеса и његове транспарентности, редовни месечни извештаји и Завршни рачун требало да садрже информације о изворима наплате побројаних прихода.

Танјуг

Бонус видео