Ситуација СПЦ на Космету као за време комуниста!

На извештај патријарха Германа из 1969. године о прогону српске цркве на Космету, упућен Јосипу Брозу Титу, власти уопште нису реаговале, каже директор Центра за заштиту хришћанског идентитета

Хришћанство је данас најугроженија религија на свету, иако је међу најдоминантнијим, а у самом светском врху угрожених цркава је Српска православна црква на Косову и Метохији, каже за РТ Балкан директор Центра за заштиту хришћанског идентитета Диогенис Валаванидис.

Са тим се можда не би сложили представници привремених приштинских институција, Вјоса Османи, Аљбин Курти и Гљаук Коњуфца, који су у мају прошле године поднели захтев Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) да скине са листе светске баштине у опасности три манастира СПЦ, Пећку патријаршију, Високе Дечане и Грачаницу, као и цркву Богородице Љевишке, јер су се “безбедносне околности на ‘Космету’ у потпуности промениле”.

Унеско их је глатко одбио и подсетио да Високе Дечане и даље чувају припадници Кфора, а Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку и Грачаницу, обезбеђују локалне полицијске снаге, као и да су средњовековни Дечани били угрожени изградњом пута Дечани-Плав у непосредној близини заштићене зоне манастира, док зидове Љевишке угрожава капиларна влага настала као последица пожара у марту 2004. године.

То је њихова “безбедност” данас у кратком осврту Унеска. Ломљење крста на куполи, паљење древних светиња до темеља, отмица монаха, претње свештенству и верницима, гађање манастира из ватреног оружја само су део онога са чим се суочавају бројне српске светиње на Космету и “жива Црква” окупљена око њих током протеклих година.

Можда би прецизније било рећи: током протеклих деценија.

“Ситуација на Космету била је изузетно тешка и турбулентна и у време патријарха српског Германа, слична овој данашњој. Српска црква проживљавала је прогон, било је физичких напада на монахиње, повређених монаха, било је и страдалних, паљења пластова сена на црквеним имањима исл. Патријарх Герман детаљно је описао прогон српске цркве у извештају који је 1969. године упутио Јосипу Брозу Титу, али никакве реакције није било”, објашњава Валаванидис.

Он је, иначе, радио у економском департману амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду, а једно од додатних задужења му је било и одржавање контаката са Српском православном црквом, са чијим је тадашњим поглаваром, патријархом Германом, био и пре тога дугогодишњи пријатељ.

Валаванидис истиче да је извештај патријарха Германа прослеђен Извршном већу Србије, на чијем је челу тада био Драги Јовановић, и да је власт окретала леђа од тог проблема. Јовановић је, додаје Валаванидис, био веома заинтересован да увери српску цркву и српског патријарха да треба да дају аутокефалности Македонској православној цркви, док га проблем Космета није превише занимао.

“Косово је српски Јерусалим и Срби не би требало никада да се одрекну својих светиња и свог духовног и културног наслеђа. Ту би требало да се угледају на Грке који никада неће престати да траже од Британаца партенонске скулптуре које су на превару узете из земље и однете у Енглеску”, каже Валаванидис.

Случај о којем говори, збио се око 1810. године. Грчка влада, готово 210 година касније, 2019, поново је упутила захтев влади Велике Британије да им буду враћене партенонске скулптуре – и поново је била одбијена.

Ради се у вредном националном благу које је са Партенона скинуо тадашњи амбасадор Велике Британије у Цариграду Томас Брус, у време када је Грчка била под отоманском влашћу.

Валаванидис наводи да је захваљујући подмићивању и превари, Брус успео да скине велики број фризова, делова скулптура, тешко оштети вредно национално и културно наслеђе и све то однесе у свој дворац у Шкотској. Када је банкротирао понудио је Британском националном музеју да откупи скулптуре, што је и учињено и оне се сада тамо чувају.

Валаванидис је био један од оснивача Међународног комитета за репатријацију партенонских скулптура и 2005. године ишао је са делегацијом комитета у Лондон како би преговарао са тадашњим министром културе Дејвидом Лемијем о њиховом враћању. Безуспешно. Ипак, у вези са враћањем скулптура догодила му се једна занимљива епизода, и то у Атини.

“После представљања новог музеја Акропоља, замољен сам да дам изјаву за једну телевизију о враћању партенонских скулптура. Новинарка је била Гркиња, али ме је питала да ли желим да говоримо на грчком или енглеском, касније сам схватио и зашто. Рекао сам да партенонске скулптуре треба да се врате на своја првобитна постоља, да су за грчко национално биће партенонске скулптуре исто што за српски национални етнос представљају косовске цркве и манастири које су српски Јерусалим. На то је новинарка, на моје запрепашћење, бурно реаговала, рекла је какве везе имају сада цркве са скулптурама. Касније сам сазнао да је то била америчка телевизија”, прича Валаванидис.

РТ

БОНУС ВИДЕО: