Рачун за енергенте од билион долара тек почетак кризе у Европи

Европу растући трошкови енергената већ коштају око билион долара, који су последица санкција Русији уведених због специјалне војне операције у Украјини, , а како наводи “Бумберг” то је тек почетак најдубље кризе у последњих неколико деценија.

После зиме, регион ће морати да допуни резерве гаса уз мало или нимало испорука из Русије, што ће интензивирати борбу за још танкера горива. Чак и са више постројења за увоз течног природног гаса (ЛНГ) који се појављују, очекује се да ће тржиште остати затворено до 2026. године, када ће постати доступни додатни производни капацитети од САД до Катара. То значи да нема предаха од високих цена.

Док су владе држава раније биле у могућности да помогну компанијама и потрошачима у виду помоћи са више од 700 милијарди долара, бриселски труст мозгова “Бројгел” поручује да би ванредно стање могло да потраје годинама. С обзиром да каматне стопе расту и да је економија вероватно већ у рецесији, подршка која је ублажила ударац милионима домаћинстава и предузећа биће све недоступнија.

“Када све саберете – спасавање, субвенције – то је смешно велика сума новца”, рекао је Мартин Девениш, директор консултантске куће “С-РМ”. “Владама ће бити много теже да управљају овом кризом следеће године.”

Фискални капацитети влада су већ напети. Отприлике половина држава чланица Европске уније има дуг који премашује границу блока од 60 одсто бруто домаћег производа.

Отприлике билион долара, које је “Блумберг” израчунао на основу тржишних података, толики је дуг због скупљих енергената за потрошаче и компаније – од којих су неки, али не сви, добили пакете помоћи. “Бројгел” има сличну процену на основу потражње и повећања цена, коју је овог месеца објавио Међународни монетарни фонд.

Немачка: Не штедите довољно

Журба да се попуне складишта прошлог лета, упркос скоро рекордним ценама, за сада је ублажила притисак на снабдевање, али хладно време даће европском енергетском систему први прави тест ове зиме. Прошле недеље, немачки регулатор упозорио је да се не штеди довољно гаса и да су два од пет индикатора, укључујући нивое потрошње, на критичном нивоу.

Са ограниченим снабдевањем, од предузећа и потрошача се тражи да смање употребу. ЕУ је ове године успела да смањи потражњу за гасом за 50 милијарди кубних метара, али се регион и даље суочава са потенцијалним мањком од 27 милијарди кубних метара у 2023, према Међународној агенцији за енергију. Под претпоставком да ће руске испоруке пасти на нулу и да се кинески увоз ЛНГ врати на ниво из 2021.

“Набавка гаса је апсолутна потреба и вероватно ћемо видети навелико убрзано складиштење у Европи”, рекао је Бјарне Шилдроп, главни аналитичар за робу у шведској банци “СЕБ АБ” и оценио да се у наредних 12 месеци може очекивати трка за попуњавање залиха природног гаса у ЕУ.

Главна “магистрала” за руски гас у западној Европи био је “Северни ток”, који је оштећен у саботажи у септембру. Регион и даље прима малу количину руских залиха преко Украјине, али руско гранатирање енергетске инфраструктуре Украјине, угрожава и ту руту. Без овог гасовода, пуњење складишта ће бити велики изазов за Европу.

Да би предупредила несташице, Европска комисија је одредила минималне циљеве за залихе. До 1. фебруара резервоари би требало да буду напуњени најмање 45 одсто како би се избегла целокупна потрошња до краја грејне сезоне. Ако је зима блага, циљ је да се до тада нивои складиштења оставе на 55 одсто.

Увоз гаса у Европу оборио све рекорде

Увоз ЛНГ-а у Европу је на рекордном нивоу, а у Немачкој се отварају нови плутајући терминали за пријем горива. Подршке влада куповини ЛНГ-а одвукли су продавце од Кине, али хладније време у Азији и снажан економски успон Кине, могли би да им поремете планове, наводи “Блумберг”.

Кинески увоз гаса ће вероватно бити седам одсто већи у 2023. него ове године, показују подаци Института за економику енергетике кинеске националне корпорације “Офшор ојл”. Ова државна компанија је почела да обезбеђује залихе ЛНГ-а за наредну годину, што их ставља у директну конкуренцију Европи за резервне пошиљке. Историјски пад потражње у Кини ове године био је еквивалентан око пет одсто глобалне понуде.

Кина није једини проблем Европе. Друге азијске земље крећу у набавку више гаса. Јапан, највећи увозник ЛНГ-а у свету ове године, чак разматра стварање стратешке резерве, а влада такође жели да субвенционише куповину.

Европски гасни фјучерси су се ове године у просеку кретали око 135 евра по мегават-сату након што су достигли максимум од 345 евра у јулу. Ако се цене врате на 210 евра, трошкови увоза би могли да достигну пет процената БДП-а, каже Џејми Раш, главни европски економиста у “Блумберг економиксу”. То би могло да преокрене плитку рецесију која би прерасла у дубоки пад.

“Природа подршке ће се променити од хитног, свеобухватног приступа ка циљанијим мерама”, сматра Пит Кристијансен, главни стратег Данске банке.

За земље попут Немачке, која се ослања на приступачне енергенте за привреду и производњу – од аутомобила до хемикалија, високи трошкови значе губитак конкурентности у односу на САД и Кину. То врши притисак на администрацију канцелара Олафа Шолца да задржи подршку економији.

“С обзиром на потенцијално огромне политичке и друштвене последице експлозије цена енергената и шока за кичму немачке привреде, важно је да немачка влада ускочи”, рекла је Изабела Вебер, економиста са Универзитета Масачусетс.

Изазов је пронаћи равнотежу између одржавања фабрика и загревања домова у блиској будућности, а да се притом не угуше подстицаји за улагање у обновљиве изворе енергије – што се нашироко сматра најодрживијим начином изласка из енергетске кризе.

“Највећи задатак изласка из кризе је да се догоди енергетска транзиција”, рекла је Вероника Грим, економски саветник немачке владе. “Морамо масовно да проширимо обновљиве изворе енергије.”

БОНУС ВИДЕО: